Favorit za idućeg kancelara Fridrih Merc se možda upravo preigrao tako što je sa radikalnom desnicom glasao za suzbijanje migracije
Desetine hiljada ljudi izašle su u subotu (1. februar) na ulice nemačkih gradova, protestujući protiv saradnje Demohrišćana sa desničarskom Alternativom za Nemačku (AfD) u izglasavanju mera za ograničenje migracije.
Samo tri sedmice pred vanredne izbore 23. februara, demonstracije su udarac za lidera Demohrišćana Fridriha Merca koji ima najbolje šanse da postane idući kancelar.
Najviše ljudi bilo je u Hamburgu, oko 70.000, a veliki protesti održani su i u Kelnu, Štutgartu i Lajpcigu.
Zašto se protestuje?
Ove sedmice je Merc u parlament odneo nekoliko predloga za suzbijanje migracija, pod utiskom nekoliko smrtonosnih napada koje su izveli ljudi stranog porekla.
Uz oštro suprotstavljanje vladajuće koalicije – u kojoj su Socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca i Zeleni – Merc je znao da ti predlozi mogu proći samo ukoliko ih podrži desničarska AfD čija je glavna, maltene jedina tema protivljenje migraciji.
Merc je rekao da mu ta podrška nije draga, ali da veruje u predloge i da ide „all in“. Taj pokeraški izraz bi sada mogao skupo da ga košta.
U sredu je Merc tako, uz glasove AfD, našao većinu za neobavezujući predlog Vladi da zatvori granice iz razloga nacionalne bezbednosti, da se u zemlju ne pušta niko bez dokumenata te da se u pritvor odvedu svi migranti koji treba da budu deportovani.
No, taj predlog najpre neće imati nikakvog efekta jer Šolcovu vladu ni na šta ne obavezuje.
Otkazana poslušnost
U petak je pak bilo značajnije glasanje jer se radilo o predlogu zakona. Demohrišćani su njime predvideli da se zabrani doseljavanje porodica za izbeglice koje imaju takozvanu supsidijarnu zaštitu, odnosno privremeni humanitarni boravak jer je u njihovim zemljama ratno stanje.
Na taj način je u Nemačku primljena većina ljudi iz Sirije ili Avganistana.
No, par dana užarene debate o tome valja li takve stvari izglasavati sa radikalnom desnicom ostavilo je traga – za predlog je bilo samo 338 poslanika, a 349 protiv.
I to tako što se od glasanja uzdržalo 16 demohrišćanskih poslanika, od kojih su neki izjavili da, iako smatraju mere ispravnim, ne žele da do većine dođu uz glasove AfD.
Tako je Merc pred izbore dobio šamar iz sopstvenih redova, nakon što su i obe velike crkve – Katolička i Evangelistička – kritikovale njegove planove.
Kritike i odbrana
Kancelar Šolc je u Bundestagu oštro napao Merca, tvrdeći da je otkazao decenijski konsenzus da nema saradnje sa „nedemokratskim“ partijama.
Merc i njegovi saborci su se pak branili time da Vlada ne čini ništa da suzbije migraciju i tvrdili da nema govora o saradnji sa AfD.
Oko desničarske AfD se godinama gradi neka vrsta sanitarnog kordona. Pokrajinski ogranci te stranke su pod prismotrom Službe za zaštitu ustavnog poretka jer se smatraju „ekstremističkim“ zbog brojnih veza sa neonacistima i sumnji da li stranka deluje ustavno.
No, tako politički izolovana, radikalna desnica samo jača godinama.
Zbog toga neki, poput konzervativne levičarke Sare Vagenkneht iz novog pokreta BSW, tvrde da upravo takvo ponašanje etabliranih partija pribavlja nove glasače za AfD.
Tema broj jedan
Prevremeni izbori u Nemačkoj neophodni su jer se raspala vladajuća većina posle raskida Socijaldemokrata i Zelenih sa dotadašnjim partnerima Liberalima.
U svetlu poskupljenja, manjka stambenog prostora, ratova u svetu, brige za ekonomiju po povratku Donalda Trampa na vlast u Americi – u Nemačkoj su ipak migracije i bezbednost postale tema broj jedan pred izbore.
Desilo se to na talasu nekoliko ubilačkih napada. Poslednji put u bavarskom Ašafenburgu gde je jedan psihički bolestan Avganistanac nožem ubio dvogodišnjeg dečaka i čoveka koji je pritrčao u pomoć.
Prethodno je jedan, takođe psihički labilan, saudijski državljanin koji je simpatisao desnicu automobilom ubio šestoro ljudi na božićnom vašaru u Magdeburgu.
I Šolcova vlada zalaže se za više deportacije i tvrđu migrantsku politiku, ali Mercove predloge smatra protivzakonitim i neljudskim.
Šta sada?
Demohrišćani ostaju favoriti na izborima pošto im poslednje ankete predviđaju oko 30 odsto glasova. Desničarska AfD biće verovatno druga najjača stranka sa oko 22 odsto.
Socijaldemokrate i Zeleni, okosnica najmanje popularne Vlade u istoriji, srozali su se na oko 16 odnosno 14 odsto.
Liberali, Levica i BSW će se boriti da pređu cenzus.
Doduše, ostaje da se vidi kako će poslednji događaji uticati na rejtinge partija.
Ako se ništa bitnije ne promeni, jasno je da jedino Merc može tragati za većinom da sastavi iduću vladu. On pak neće smeti da ide tako daleko i u nju pozove AfD, te mu ostaje jedino da privoli ili Socijaldemokrate ili Zelene da mu budu mlađi partner.
Ta matematika se poslednjim političkim potezima Merca upravo zakomplikovala. Kako god da se završe izbori, sastavljanje vlade u Berlinu biće neizvestan posao.
Rat u Ukrajini je definitvno dobar za biznis vojne industrije. Kompanije za proizvodnju naoružanja značajno su povećale svoje prihode u protekle dve godine. Razvijena je nova vojna oprema, zalihe su obnovljene, a uništena oprema zamenjena
Organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč (HRW) ocenila je odluku ruskih vlasti da je proglasi „nepoželjnom“ i zabrani rad u Rusiji kao „još je jedan znak represije Kremlja“
Američka vojska ponovila je akciju napada na osumnjičeni brod za prevoz droge i tako ubila sve preživele, kažu izvori CNN
Crna Gora bi trebalo da završi pregovore sa Evropskom unijom već naredne godine, Albanija 2027. Srbija, međutim, slovi kao neverodostojan kandidat koji će propustiti još jednu istorijsku šansu
Dvanaestogodišnja devojčica koja ima i srpsko državljanstvo teško je ranjena u akciji policije u Bohumu pre desetak dana. Okolnosti tragedije još nisu razjašnjene, a to sada postaje i političko pitanje. Šta za sad znamo?
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
