Favorit za idućeg kancelara Fridrih Merc se možda upravo preigrao tako što je sa radikalnom desnicom glasao za suzbijanje migracije
Desetine hiljada ljudi izašle su u subotu (1. februar) na ulice nemačkih gradova, protestujući protiv saradnje Demohrišćana sa desničarskom Alternativom za Nemačku (AfD) u izglasavanju mera za ograničenje migracije.
Samo tri sedmice pred vanredne izbore 23. februara, demonstracije su udarac za lidera Demohrišćana Fridriha Merca koji ima najbolje šanse da postane idući kancelar.
Najviše ljudi bilo je u Hamburgu, oko 70.000, a veliki protesti održani su i u Kelnu, Štutgartu i Lajpcigu.
Zašto se protestuje?
Ove sedmice je Merc u parlament odneo nekoliko predloga za suzbijanje migracija, pod utiskom nekoliko smrtonosnih napada koje su izveli ljudi stranog porekla.
Uz oštro suprotstavljanje vladajuće koalicije – u kojoj su Socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca i Zeleni – Merc je znao da ti predlozi mogu proći samo ukoliko ih podrži desničarska AfD čija je glavna, maltene jedina tema protivljenje migraciji.
Merc je rekao da mu ta podrška nije draga, ali da veruje u predloge i da ide „all in“. Taj pokeraški izraz bi sada mogao skupo da ga košta.
U sredu je Merc tako, uz glasove AfD, našao većinu za neobavezujući predlog Vladi da zatvori granice iz razloga nacionalne bezbednosti, da se u zemlju ne pušta niko bez dokumenata te da se u pritvor odvedu svi migranti koji treba da budu deportovani.
No, taj predlog najpre neće imati nikakvog efekta jer Šolcovu vladu ni na šta ne obavezuje.
Otkazana poslušnost
Foto: AP Photo/Matthias SchraderProtest u Nemačkoj
U petak je pak bilo značajnije glasanje jer se radilo o predlogu zakona. Demohrišćani su njime predvideli da se zabrani doseljavanje porodica za izbeglice koje imaju takozvanu supsidijarnu zaštitu, odnosno privremeni humanitarni boravak jer je u njihovim zemljama ratno stanje.
Na taj način je u Nemačku primljena većina ljudi iz Sirije ili Avganistana.
No, par dana užarene debate o tome valja li takve stvari izglasavati sa radikalnom desnicom ostavilo je traga – za predlog je bilo samo 338 poslanika, a 349 protiv.
I to tako što se od glasanja uzdržalo 16 demohrišćanskih poslanika, od kojih su neki izjavili da, iako smatraju mere ispravnim, ne žele da do većine dođu uz glasove AfD.
Tako je Merc pred izbore dobio šamar iz sopstvenih redova, nakon što su i obe velike crkve – Katolička i Evangelistička – kritikovale njegove planove.
Kritike i odbrana
Kancelar Šolc je u Bundestagu oštro napao Merca, tvrdeći da je otkazao decenijski konsenzus da nema saradnje sa „nedemokratskim“ partijama.
Merc i njegovi saborci su se pak branili time da Vlada ne čini ništa da suzbije migraciju i tvrdili da nema govora o saradnji sa AfD.
Oko desničarske AfD se godinama gradi neka vrsta sanitarnog kordona. Pokrajinski ogranci te stranke su pod prismotrom Službe za zaštitu ustavnog poretka jer se smatraju „ekstremističkim“ zbog brojnih veza sa neonacistima i sumnji da li stranka deluje ustavno.
No, tako politički izolovana, radikalna desnica samo jača godinama.
Zbog toga neki, poput konzervativne levičarke Sare Vagenkneht iz novog pokreta BSW, tvrde da upravo takvo ponašanje etabliranih partija pribavlja nove glasače za AfD.
Tema broj jedan
Prevremeni izbori u Nemačkoj neophodni su jer se raspala vladajuća većina posle raskida Socijaldemokrata i Zelenih sa dotadašnjim partnerima Liberalima.
U svetlu poskupljenja, manjka stambenog prostora, ratova u svetu, brige za ekonomiju po povratku Donalda Trampa na vlast u Americi – u Nemačkoj su ipak migracije i bezbednost postale tema broj jedan pred izbore.
Desilo se to na talasu nekoliko ubilačkih napada. Poslednji put u bavarskom Ašafenburgu gde je jedan psihički bolestan Avganistanac nožem ubio dvogodišnjeg dečaka i čoveka koji je pritrčao u pomoć.
Prethodno je jedan, takođe psihički labilan, saudijski državljanin koji je simpatisao desnicu automobilom ubio šestoro ljudi na božićnom vašaru u Magdeburgu.
I Šolcova vlada zalaže se za više deportacije i tvrđu migrantsku politiku, ali Mercove predloge smatra protivzakonitim i neljudskim.
Šta sada?
Demohrišćani ostaju favoriti na izborima pošto im poslednje ankete predviđaju oko 30 odsto glasova. Desničarska AfD biće verovatno druga najjača stranka sa oko 22 odsto.
Socijaldemokrate i Zeleni, okosnica najmanje popularne Vlade u istoriji, srozali su se na oko 16 odnosno 14 odsto.
Liberali, Levica i BSW će se boriti da pređu cenzus.
Doduše, ostaje da se vidi kako će poslednji događaji uticati na rejtinge partija.
Ako se ništa bitnije ne promeni, jasno je da jedino Merc može tragati za većinom da sastavi iduću vladu. On pak neće smeti da ide tako daleko i u nju pozove AfD, te mu ostaje jedino da privoli ili Socijaldemokrate ili Zelene da mu budu mlađi partner.
Ta matematika se poslednjim političkim potezima Merca upravo zakomplikovala. Kako god da se završe izbori, sastavljanje vlade u Berlinu biće neizvestan posao.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Za subotu su najavljene demonstracije širom zemlje protiv politike deportacija Donalda Trampa. Tu je i grupa „No Kings“ koja poručuje da u SAD ne žele „ni prestole, ni krune, ni kraljeve“.
Najnoviji žestoki vazdušni udari Izraela na Iran zapravo su nastavak vojnog pohoda koji je jevrejska država započela posle napada Hamasa 7. oktobra 2023. Od tada kao da je rešenost da se obračunaju jednom za svagda sa svim svojim neprijateljima u regionu utkana u kolektivnu svest Izraelaca. Bez obzira na cenu i posledice
Izraelske snage pokrenule su još jedan napad na Iran, gađajući lokacije u blizini nuklearnog postrojenja Fordoz južno od Teherana, prenosi BBC. Teheran je odgovorio napadom projektila na jevrejsku državu
U najvećem napadu izraelske vojske na Iran u poslednjih nekoliko decenija, izvedenom tokom noći pod kodnim imenom „Rising Lion“, ciljani su svi ključni segmenti nuklearnog programa Islamske Republike. Tokom operacije, ubijeni su vodeći fizičari, među kojima i Ferejdun Abasi, a pogođena su i tehnološka i vojna postrojenja. Svet se jutros probudio uz pitanje: da li je upravo izbegnut nuklearni sukob – ili je on tek počeo
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Hapšenja profesora, kažnjavanje ljudi, otkazi novinarkama… Režim Aleksandra Vučića se sveti i tek će da se sveti. To je dekadentna faza režima, ona pred kraj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
