Favorit za idućeg kancelara Fridrih Merc se možda upravo preigrao tako što je sa radikalnom desnicom glasao za suzbijanje migracije
Desetine hiljada ljudi izašle su u subotu (1. februar) na ulice nemačkih gradova, protestujući protiv saradnje Demohrišćana sa desničarskom Alternativom za Nemačku (AfD) u izglasavanju mera za ograničenje migracije.
Samo tri sedmice pred vanredne izbore 23. februara, demonstracije su udarac za lidera Demohrišćana Fridriha Merca koji ima najbolje šanse da postane idući kancelar.
Najviše ljudi bilo je u Hamburgu, oko 70.000, a veliki protesti održani su i u Kelnu, Štutgartu i Lajpcigu.
Zašto se protestuje?
Ove sedmice je Merc u parlament odneo nekoliko predloga za suzbijanje migracija, pod utiskom nekoliko smrtonosnih napada koje su izveli ljudi stranog porekla.
Uz oštro suprotstavljanje vladajuće koalicije – u kojoj su Socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca i Zeleni – Merc je znao da ti predlozi mogu proći samo ukoliko ih podrži desničarska AfD čija je glavna, maltene jedina tema protivljenje migraciji.
Merc je rekao da mu ta podrška nije draga, ali da veruje u predloge i da ide „all in“. Taj pokeraški izraz bi sada mogao skupo da ga košta.
U sredu je Merc tako, uz glasove AfD, našao većinu za neobavezujući predlog Vladi da zatvori granice iz razloga nacionalne bezbednosti, da se u zemlju ne pušta niko bez dokumenata te da se u pritvor odvedu svi migranti koji treba da budu deportovani.
No, taj predlog najpre neće imati nikakvog efekta jer Šolcovu vladu ni na šta ne obavezuje.
Otkazana poslušnost
U petak je pak bilo značajnije glasanje jer se radilo o predlogu zakona. Demohrišćani su njime predvideli da se zabrani doseljavanje porodica za izbeglice koje imaju takozvanu supsidijarnu zaštitu, odnosno privremeni humanitarni boravak jer je u njihovim zemljama ratno stanje.
Na taj način je u Nemačku primljena većina ljudi iz Sirije ili Avganistana.
No, par dana užarene debate o tome valja li takve stvari izglasavati sa radikalnom desnicom ostavilo je traga – za predlog je bilo samo 338 poslanika, a 349 protiv.
I to tako što se od glasanja uzdržalo 16 demohrišćanskih poslanika, od kojih su neki izjavili da, iako smatraju mere ispravnim, ne žele da do većine dođu uz glasove AfD.
Tako je Merc pred izbore dobio šamar iz sopstvenih redova, nakon što su i obe velike crkve – Katolička i Evangelistička – kritikovale njegove planove.
Kritike i odbrana
Kancelar Šolc je u Bundestagu oštro napao Merca, tvrdeći da je otkazao decenijski konsenzus da nema saradnje sa „nedemokratskim“ partijama.
Merc i njegovi saborci su se pak branili time da Vlada ne čini ništa da suzbije migraciju i tvrdili da nema govora o saradnji sa AfD.
Oko desničarske AfD se godinama gradi neka vrsta sanitarnog kordona. Pokrajinski ogranci te stranke su pod prismotrom Službe za zaštitu ustavnog poretka jer se smatraju „ekstremističkim“ zbog brojnih veza sa neonacistima i sumnji da li stranka deluje ustavno.
No, tako politički izolovana, radikalna desnica samo jača godinama.
Zbog toga neki, poput konzervativne levičarke Sare Vagenkneht iz novog pokreta BSW, tvrde da upravo takvo ponašanje etabliranih partija pribavlja nove glasače za AfD.
Tema broj jedan
Prevremeni izbori u Nemačkoj neophodni su jer se raspala vladajuća većina posle raskida Socijaldemokrata i Zelenih sa dotadašnjim partnerima Liberalima.
U svetlu poskupljenja, manjka stambenog prostora, ratova u svetu, brige za ekonomiju po povratku Donalda Trampa na vlast u Americi – u Nemačkoj su ipak migracije i bezbednost postale tema broj jedan pred izbore.
Desilo se to na talasu nekoliko ubilačkih napada. Poslednji put u bavarskom Ašafenburgu gde je jedan psihički bolestan Avganistanac nožem ubio dvogodišnjeg dečaka i čoveka koji je pritrčao u pomoć.
Prethodno je jedan, takođe psihički labilan, saudijski državljanin koji je simpatisao desnicu automobilom ubio šestoro ljudi na božićnom vašaru u Magdeburgu.
I Šolcova vlada zalaže se za više deportacije i tvrđu migrantsku politiku, ali Mercove predloge smatra protivzakonitim i neljudskim.
Šta sada?
Demohrišćani ostaju favoriti na izborima pošto im poslednje ankete predviđaju oko 30 odsto glasova. Desničarska AfD biće verovatno druga najjača stranka sa oko 22 odsto.
Socijaldemokrate i Zeleni, okosnica najmanje popularne Vlade u istoriji, srozali su se na oko 16 odnosno 14 odsto.
Liberali, Levica i BSW će se boriti da pređu cenzus.
Doduše, ostaje da se vidi kako će poslednji događaji uticati na rejtinge partija.
Ako se ništa bitnije ne promeni, jasno je da jedino Merc može tragati za većinom da sastavi iduću vladu. On pak neće smeti da ide tako daleko i u nju pozove AfD, te mu ostaje jedino da privoli ili Socijaldemokrate ili Zelene da mu budu mlađi partner.
Ta matematika se poslednjim političkim potezima Merca upravo zakomplikovala. Kako god da se završe izbori, sastavljanje vlade u Berlinu biće neizvestan posao.
Venecuela raspolaže najvećim rezervama nafte na svetu, ali uglavnom je reč o teškoj nafti. Iran, poput Venecuele, trpi posledice međunarodnih sankcija usmerenih na njegovu naftnu industriju
Mark Brnović (59), pre godinu dana Trampov kandidat za ambasadora u Beogradu, umro je od posledica srčanog udara
U Iranu je u nemirima poginulo najmanje 2000 ljudi, a stanje u državi podseća na haos koji je bio karakterističan za Islamsku revoluciju 1979. godine. Američki predsednik Donald Tramp poručio je građanima Irana da „pomoć stiže“
Četiri mlade žene i dva muškarca iz Nemačke optuženi su pred Višim pokrajinskim sudom u Diseldorfu zbog „lova“ na neonaciste u Budimpešti. Oni su pripadnici militantne, levičarske grupe „Antifa-Ost“
Ideja Donalda Trampa da Grenland treba da pripadne Sjedinjenim Državama sada je pretočena u zvanični predlog zakona koji je podneo republikanski kongresmen Rendi Fajn
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
