Pred parlamentarne izbore u Gruziji, milijarder i osnivač partije „Gruzijski san“ Bidzina Ivanišvili izlazi iz političke senke kako bi osvojio dvotrećinsku većinu u parlamentu i sproveo ustavne promene
Do sada je upravljao iz pozadine, a sada se milijarder Bidzina Ivanišvili kandiduje. Njegova partija „Gruzijski san“ hoće da se obračuna sa „izdajnicima“ i, možda, napravi dil sa Moskvom o otcepljenim teritorijama.
Dvotrećinska većina u parlamentu kako bi mogli da menjaju ustav – to je cilj „Gruzijskog sna“, vladajuće stranke u Gruziji, pred izbore krajem oktobra, piše Dojče vele.
Cilj je proglasio osnivač i počasni predsednik te stranke Bidzina Ivanišvili.
Ovaj milijarder dugo je siva eminencija Gruzije, male kavkaske zemlje sa četiri miliona stanovnika između Rusije, Turske, Jermenije i Azerbejdžana. Ivanišvili upravlja zemljom bez ikakve funkcije. No, sada izlazi iz senke i sam se kandiduje za parlament.
Jer Ivanišvili želi da „temeljno promeni politički sistem“. On pod time misli ukidanje liberalne opozicije, koju naziva „kolektivnim UNP-om“. A za Ivanišvilija je UNP maltene kao psovka.
Ujedinjeni nacionalni pokret (UNP) je bivša vladajuća stranka koju je Ivanišvili smenio na parlamentarnim izborima 2012. svojim „Gruzijskim snom“.
UNP je, istina, slabiji nego ikad. Njegov bivši vođa Mihail Sakašvili je u zatvoru, stranka se više puta cepala, ali je Ivanišvili i dalje označava kao najvećeg neprijatelja zemlje.
Uz nju nabraja i druge prozapadne stranke, nevladine organizacije, čak i predsednicu Salome Zurabišvili, i to otkako se ona od njega distancirala i opoziciji predložila da se udruži.
„Nirnberški proces“ protiv opozicije
Parlamentarni izbori moraju postati „Nirnberški proces“ ljudima „bez domovine“ i „stranim agentima“, izjavio je Ivanišvili na jednom skupu krajem avgusta.
Ustavne promene želi da sprovede nakon što osvoji potrebnu dvotrećinsku većinu u parlamentu.
Da bi na svoju stranu pridobio većinom konzervativno stanovništvo, Ivanišvili obećava još neke ustavne promene. Predložio je da se pravoslavna vera proglasi državnom religijom.
Visoki predstavnici pravoslavne crkve nisu, međutim, oduševljeni tim predlogom. Oni strahuju od uticaja države na versku instituciju koja ima veliku moć.
Nakon toga Ivanišvili je obećao da će pravoslavnu veru, kao „stub gruzijskog identiteta“ uneti u ustav, a to će isto uraditi i sa „porodičnim vrednosti i zaštitom maloletnika“, kao i zabranom „LGBT propagande“.
Nagodba sa Rusijom?
Ipak, kod jedne druge stvari u vezi s promenama ustava Ivanišvili je ostao neodređen.
Tako će u slučaju mirnog ponovnog uspostavljanja teritorijalne celovitosti Gruzije, „gruzijski sistem vladavine i teritorijalni državni poredak biti usklađeni sa novom stvarnošću“.
Misli se tu na dva područja koja su otcepljena uz rusku pomoć – Južno Osetiju i Abhaziju.
Najava da bi se prihvatila „nova stvarnost“ već mesecima podgreva nagađanja da bi se Ivanišvili mogao nagoditi sa Rusijom.
Time bi Gruzija ponovo dobila nadzor nad Južnom Osetijom i Abhazijom ili ušla u federaciju sa ta dva područja.
Zauzvrat bi Gruzija, navodno, morala da odustane od cilja zapisanog u ustavu – članstva u Evropskoj uniji i NATO. Prema ispitivanju javnog mnjenja sprovedenom 2021, većina Gruzijaca je dala prednost vraćanju otcepljenih područja.
Stigma za „strane agente“
Dok je, kada je reč o ovoj temi, nejasno za šta se zalaže, Ivanišvili pokazuje opsesivnu nameru da pobedi još uvek jaku liberalnu opoziciju.
Zakon o „stranom uticaju“, koji ide tome u prilog, već je stupio na snagu. Tako su svi mediji i organizacije koje primaju više od dvadeset odsto svojih prihoda iz inostranstva morale da se registruju u Ministarstvu pravde.
Po navodima Ministarstva, taj zahtev je ispunio mali deo postojećih organizacije, njih 476. Po navodima Nacionalne statističke uprave, aktivno je više od 4.000 organizacija.
Onima koji ne ispune zahtev za prisilnom registracijom preti novčana kazna od osam hiljada evra, a ko se registruje biće nagrađen novčanom pomoći od vlade, što brojne nevladine organizacije sa zgražanjem odbacuju jer žele da ostanu nezavisne.
Zaustavljen proces pristupa Evropskoj uniji
Za razliku od nevladinog sektora, Ivanišvili i njegove pristalice su tokom proteklih dvanaest godina uspele da preuzmu kontrolu nad bitnim institucijama u zemlji.
Prema ispitivanjima javnog mnjenja, vladajuća stranka još uvek ima podršku većine birača, dok se mnoge opozicione stranke bore za prelazak izbornog praga od pet posto.
Više političara se zato udružilo uprkos razlikama u mišljenjima. Oni su potpisali i „Povelju za Gruziju“ koju je predložila predsednica Zurabišvili. Plan je da se zemlja nakon izbora opet okrene ka Evropskoj uniji.
EU je zamrzla proces pristupanja Gruzije nakon prihvatanja zakona o „stranom uticaju“.
Mimo interesa ljudi
Ivanišvili pokušava da prebaci krivicu na Brisel i opoziciju. U predizbornoj kampanji koristi simboliku EU, jer se već godinama većina stanovništva izjašnjava za pristup Evropskoj uniji. Upitno je koliko verodostojno to izgleda stanovništvu.
Osim toga, prema ispitivanjima javnog mnjenja, većini ljudi su već odavno druge stvari važnije od „evropskog puta“ – plate i socijalno stanje.
Sve češće se štrajkuje. Već nedeljama štrajkuju radnici jedne kantine i jednog rudnika za više plate i bolje radne uslove. Žene su se iz očaja odlučile na štrajk glađu. Rudari su sebi zašili usne.
Kao i na ranijim izborima, mnogi Gruzini će biti prinuđeni da prodaju glas vladajućoj partiji da bi zadržali posao, ili će to učiniti kako bi dobili neki izborni poklon.
Lokalnim i međunarodnim posmatračima vladajuća stranka već prebacuje zbog namere da navodno lažnim optužbama isprovociraju nasilje i prevrat.
Ruska tajna služba za inostranstvo SWR tvrdi da Sjedinjene Države žele da se umešaju u izbore i za to iskoristi OEBS-ovu posmatračku misiju ODIHR. Pred Gruzijom su napete sedmice.
Smena i hapšenje generala Džanga Jousije, potpredsednika Centralne vojne komisije i dugogodišnjeg bliskog saradnika predsednika Si Đinpinga, zbog špijunaže je iznenadila zapadne posmatrače. Šta se događa u zatvorenom sistemu moći Narodne Republike Kine
Dok predsednik SAD Donald Trump razmatra moguće odgovore na represiju u Iranu, američka ratna mornarica predvođena nosačem „Abraham Linkoln“ sve je bliže Teheranu
Masovne deportacije koje sprovodi američka imigraciona služba ICE praćene su naglim rastom broja zaposlenih i promenama u sistemu obuke. Kritičari upozoravaju da je naglasak stavljen na kvantitet, dok se istovremeno povećava broj konflikata, protesta i smrtonosnih incidenata
Trampove naoružane trupe za deportaciju ganjaju migrante kao slobodnu lovinu. Od početka godine ubili su troje ljudi. Oglasili su se i bivši predsednici Barak Obama i Bil Klinton
Postoji obrazac kojim militantni izraelski naseljenici maltretiraju mnoge palestinske porodice na Zapadnoj obali, zbog čega su te porodice prinuđene da napuste domove
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
