Leto 2025. posebno je izdvojilo Mađarsku, koja je u junu obezbedila čak 42 odsto električne energije iz solara
Tokom prethodnih pet godina u Centralnoj Evropi zabeležen je dvostruko brži razvoj solarne proizvodnje od proseka u Evropskoj uniji.
Preciznije, Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka su u periodu od 2019. do 2024. godine proizvodnju iz solarne energije povećale za gotovo šest puta – sa 5 na 29 TWh, piše Energetski portal.
Leto 2025. posebno je izdvojilo Mađarsku, koja je u junu obezbedila čak 42 odsto električne energije iz solara. Poljska je, takođe, zabeležila značajan rezultat u tom mesecu, kada je prvi put proizvela više struje iz obnovljivih izvora nego iz uglja. Češka je udvostručila proizvodnju iz solara i donela važnu odluku – legalizovala je agri-PV, čime je omogućeno postavljanje panela na poljoprivrednim površinama. Slovačka je, s druge strane, zbog višegodišnjeg moratorijuma na priključenje novih solarnih kapaciteta zaostajala, ali poslednje dve godine beleži ubrzanje.
Na ovakve rezultate snažno su uticali i programi podrške domaćinstvima koji su smanjili troškove instalacije, poput Moj Prad u Poljskoj i Nova zelena usporam u Češkoj. Dodatni podsticaj ovim programima bile su rastuće cene električne energije, što je dovelo do naglog porasta broja prozjumera, kojih je samo u Poljskoj do juna 2025. bilo više od 1,5 miliona.
Porast udela solarne energije pratio je i pad udela uglja. Češka je prvobitni rok za gašenje termoelektrana pomerila sa 2038. na 2033. godinu. U Mađarskoj je udeo uglja prepolovljen, dok je Slovačka 2024. zatvorila poslednju elektranu na ugalj.
Ipak, ovi rezultati još uvek nisu dovoljni za ostvarenje ciljeva postavljenih za 2030. godinu. Kako ističe EMBER, dok EU predviđa da će 66 odsto struje dolaziti iz obnovljivih izvora, nacionalni planovi centralnoevropskih država ostaju skromniji: Češka 31 odsto, Mađarska 42 odsto, Poljska 51 odsto i Slovačka 26 odsto.
Najveći izazov sada je razvoj fleksibilnosti i skladištenja. Ilustrativan je primer Poljske, gde je u junu 2025. čak 12 odsto solarne energije moralo da bude obustavljeno zbog preopterećenja mreže.
Ubistvo američkog influensera Čarlija Kirka, poster-boja desnice i Trampovog pokreta, teško je razumeti ako se ne razume koliki uticaj je taj mladi čovek ostvarivao kroz društvene mreže i svoju organizaciju. Svet je to u kojem se prepliću politika, algoritmi i zakulisni interesi.
Evropska komisija predložila 19. paket sankcija protiv Rusije - posebno na energente
Nakon što je Džimi Kimel skinut sa programa ABC-ja zbog političkih komentara, Donald Tramp sugeriše oduzimanje licenci televizijama koje ga kritikuju. Ništa od ovoga se ne dešava slučajno, jer Tramp od povratka u Belu kuću najavljuje osvetnički pohod na kritičare. Ironično je, ipak, što su baš republikanci poznati po borbi za slobodu svakakvih govora
Trampa držati raspoloženim – po svaku cenu. To je, izgleda, bio plan britanske vlade za državnu posetu američkog predsednika. Čini se da je taj plan uspeo
Karte u jednom pravcu u ekonomskoj klasi za letove u decembru oglašavaju se po ceni između 1.300 i 2.000 evra, a karte u biznis klasi koštaju oko 4.000 evra
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
