Jedan grad u Pakistanu više ne postoji, nestao je u razornom zemljotresu koji je odneo više od 42.000 života. Taj grad se zove Muzafarabad i nalazi se u Kašmiru, oblasti koja je najviše pogođena ovim zemljotresom
Zemljotres koji je pogodio Pakistan i Indiju smatra se najjačim zemljotresom u ovoj oblasti – magnituda od 7,6 stepeni Rihterove skale – i za sada se ne zna tačan broj nastradalih. Portparol Islamskog oslobođenja Vasem Jakob izjavio je za CNN da bi broj nastradalih mogao biti mnogo veći nego što se pretpostavlja – čak 80.000 i više; prema pisanju štampe nastradalo je 40.000 ljudi u Pakistanu i oko 2000 u Indiji. „Broj mrtvih je možda veći nego u slučaju cunamija“, rekao je on.
Epicentar zemljotresa bio je u Mazafarabadu, glavnom gradu oblasti Kašmir u podnožju Himalaja, gde su u ponedeljak obavljene prve masovne sahrane nastradalih. Prema pisanju štampe, ovaj grad je najviše pogođen i gotovo da je zbrisan sa lica zemlje: bolnica je potpuno uništena, kao i sirotinjske stambene četvrti, građene tako da ne bi izdržale ni malo jači vetar, a kamoli zemljotres.
Prvi kamioni pomoći s hranom i ćebadima stigli su tek tri dana nakon zemljotresa. „Sve smo izgubili. Nemamo odeću, hranu… ništa nemamo“, izjavio je stanovnik ovog izgubljenog grada Asim But novinarima Rojtersa. „Ljudi su počeli da kradu stvari iz prodavnica.“ Medicinari upozoravaju da čovek može da opstane tri dana bez vode (žene četiri), i da je to vreme isteklo.
Kao što se može videti i iz televizijskih snimaka, posledice zemljotresa u severnom Pakistanu i Indiji su strašne: uništena sela, milioni beskućnika u potrazi za vodom, hranom i mogućim preživelim rođacima, preteća zaraza i infektivne bolesti zbog nehigijenskih uslova. Prema nekim procenama, oko pet miliona ljudi ostalo je bez krova nad glavom i trenutno su bez adekvatnog smeštaja, zapravo nemaju nikakav smeštaj, već lutaju prostranstvima u potrazi za hranom i skloništem. Da bi sve bilo još gore nego što jeste, pobrinula se majka priroda tako što je poslala snažne vetrove u ovaj region i tako onemogućila spasioce da dođu do promrzlih preživelih.
Zvaničnici u Pakistanu i Indiji navode da su mobilisane sve spasilačke ekipe koje pokušavaju da odblokiraju puteve, dok su u planinske predele poslati svi raspoloživi spasilački helikopteri.
Međutim, zvaničnici prilično oprezno saopštavaju broj nastradalih – rečeno je da je u Pakistanu nastradalo 21.000, a u Indiji nešto više od 1200 ljudi. Portparol pakistanskog predsednika general-major Šukat Sultan rekao je da je do nekih oblasti nemoguće doći zemaljskim putevima: „Spasilački konvoji su u pogonu i danju i noću, a broj helikoptera i spasilačkih ekipa sada je mnogo veći nego u početku“, kaže Sultan. Prema rečima indijskog zvaničnika V. K. Dugala, udaljeni delovi u Uriju, Kapvaru i Baramuli i dalje su nedostupni. „Kada osposobimo puteve, nadamo se da ćemo doći i do tih ljudi“, rekao je na konferenciji za novinare. Kako izveštava CNN, situacija u Islamabadu, glavnog gradu Pakistana, veoma je loša i ljudi su besni zbog spore reakcije spasilačkih ekipa i međunarodne zajednice uopšte.
Iako možda zakasnela, pomoć preživelima stiže sa svih strana: u utorak je stigao veliki broj pošiljki hrane dovoljan da nahrani 240.000 ljudi u okviru programa UN-a; Indija je najavila da će odvojiti 116 miliona američkih dolaza za obnovu Kašmira i Indije; Japan nudi 20 miliona dolara i pomoć u helikopterima, SAD su najavile da će, za početak, odvojiti 50 miliona dolara za obnovu oblasti pogođenih zemljotresom. Za sada nije objavljen tačan broj ljudi drugih nacionalnosti nastradalih u zemljotresu, ali je poznato da je u Muzafarabadu ispod ruševina ostalo 45 stranih državljana (ili se vode kao nestali) uključujući Evropljane, Arape i Japance.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
