Za „Vreme“ iz Rima
Uoči lokalnih izbora zakazanih za 28. i 29. mart, politička temperatura u Italiji ubrzano raste. U subotu 13. marta opozicione partije održale su u Rimu demonstracije, koje su, prema proceni organizatora, privukle više od 200.000 ljudi. Berluskonijeva koalicija zakazala je svoj miting za 20. mart. Centar Rima je rezervisan za još jedan protest, koji je još pre nekoliko meseci zakazala široka koalicija društvenih organizacija, sindikata, pokreta i lokalnih vlasti. Oni su se udružili da bi sprečili donošenje novog zakona koji treba da omogući privatizaciju italijanskih vodovodnih i kanalizacionih sistema.
Berluskoni je svoj miting odlučio da preseli na Trg San Đovani, jedan od najvećih u Rimu. Ta lokacija zahteva izuzetnu organizaciju ako Berluskoni želi da trg bude dupke pun, a sigurno je da za njega ništa manje od toga nije prihvatljivo.
Glavna vest sa protesta opozicije glasi da su se na jednom mestu, posle ko zna koliko vremena, okupili svi protivnici Silvija Berluskonija. Nedostajao je samo UDC, partija centra predvođena Pjerom Ferdinandom Kazinijem, koji se u predizbornoj kampanji okrenuo katoličkim glasačima.
SUDSKI PROCESI: A dok se trgovi polako pune, Berluskoni muči muku i sa dva sudska procesa. Sud u Rimu doneo je presudu da Berluskonijeva stranka PDL ne može da učestvuje na regionalnim izborima u regionu Lacio u izbornoj jedinici Rim, jer nije predala liste na vreme. Presuda je težak politički udarac, jer će PDL, prema nekim procenama, izgubiti oko 300.000 glasača u Rimu. To bi moglo da nanese štetu već uzdrmanoj koalicionoj solidarnosti među Berluskonijevim ljudima.
Drugi sudski proces je prljaviji i komplikovaniji. Do žestoko antiberluskonijevski orijentisanog lista Il Fato došla je informacija da sudije u gradu Traniju, u južnoj regiji Pulja, istražuju navode o pritiscima koje sprovodi lično Berluskoni kako bi zaustavio emitovanje nekih televizijskih emisija tokom izborne kampanje. Sudeći po pisanju Il Fata, sud u Traniju došao je do snimljenih razgovora i prepiski u kojima Berluskoni navodno traži da dve emisije koje se emituju u udarnim terminima budu obustavljene, jer su „neprijateljski orijentisane“ u odnosu na vladu. Njegovi navodni pritisci bili su usmereni na Parlamentarnu komisiju koja vrši nadzor nad televizijskim upravama i na bord direktora javnih televizija.
Nekoliko dana pred početak izborne kampanje dve sporne emisije (zajedno sa još nekim programima) zaista su bile skinute sa programa. Berluskoni je ljutito reagovao na navode, optužujući sudije i opoziciju za „propagandu“ i „gađanje blatom“. Ministar pravde Anđelino Alfano poslao je inspekciju da proveri šta to radi sud u Traniju. Šef tamošnjeg tužilaštva izjavio je za medije da su njihove istrage ozbiljne i da se ne plaše inspekcije.
Nove optužbe pojačavaju pritisak pravosuđa koji premijer već neko vreme oseća, zbog još dva skandala koja su izbila u proteklih nekoliko nedelja. Prvi je u vezi sa održavanjem javnih tendera u vreme samita G8, a drugi se tiče senatora iz Berluskonijevog PDL-a koji je optužen za pranje novca i veze sa mafijaškim organizacijama iz Kalabrije (videti „Vreme“ br. 1000).
RAČUNICE: Građani Italije pitaju se šta je sledeće, jer će u dve završne nedelje izborne kampanje sigurno biti još iznenađenja. Jedna od prvih posledica političke konfuzije jeste tvrdnja da su teme i pitanja izneta u kampanji dovedeni do krajnosti, čak i za italijansko poimanje. Do kraja maja, 13 od 20 regionalnih vlada biće rekonstruisano, ali će biti zaista teško uočiti u čemu će se sastojati njihove programske razlike. Pre dve nedelje Berluskoni je izjavio da će lokalni izbori biti nacionalni test popularnosti za njegovu vladu. Sudeći prema anketama, PDL i Severna liga trebalo bi da dobro prođu na izborima. Ali, konačni rezultat bi ipak mogao da bude nejasniji nego što Berluskoni (ali i opozicija) očekuju. Najnovije ankete pokazuju da bi opozicija mogla da odnese pobedu u šest regiona, Berluskonijeva koalicija u tri, dok je u ostalima situacija neizvesna. Dakle, moglo bi se dogoditi da opozicione partije osvoje lokalnu vlast u više regiona nego vladajuća italijanska koalicija, iako je PDL uveren da će u ukupnom skoru imati više glasova i da će dobiti potvrdu da je najjača partija u Italiji.
Međutim, oba fronta bi mogla da imaju jake argumente za proglašenje pobede. Da sve bude još komplikovanije, svaki region je u političkom smislu slučaj za sebe, sa različitim koalicijama, platformama i raznolikim savezima. Ni posle izbora politička slika Italije neće biti mnogo jasnija. I posle izbora Italija će ostati podeljena po pitanju „tajkuna preobraženog u političara“ koji je predvodi poslednjih šest godina.
