Muškarac koji je preminuo u Kliničkom centru Crne Gore je 13. žrtva masovnog ubistva na Cetinju koje je 1. januara počinio Aco Martinović
Cetinjanin Dejan Kokotović, jedan od ranjenih u masovnom ubistvu na Cetinju 1. januara podlegao je povredama u Kliničkom centru Crne Gore (KCCG) i to je 13. žrtva tog masakra.
Kokotović je u 1. januara u večernjim satima smešten na odeljenje intenzivne njege KCCG. On je nedugo nakon toga hitno operisan. Uprkos naporima lekara, preminuo je u četvrtak oko 14 sati, piše RTCG.
U najnovijem saopštenju KCCG navedeno je da su tri ranjene osobe van životne opasnosti, dok se četvrta, kako su naveli, oporavljala nakon prostrelne rane u predelu glave.
Cetinjanin Aco Martinović usmrtio je 13 ljudi, a ranio troje 1. januara 2025. godine. Martinović je preminuo na putu do bolnice nakon što je pokušao samoubistvo.
Svoje žrtve Martinović je usmrtio na ukupno pet lokacija. Na dve lokacije ubio je po četvoro, na trećoj dvoje dece i na preostale dve po jednu osobu. Poslednje, 13. žrtva umrla je u KCCG.
Među žrtvama su kojima dva dečaka od osam i 13 godina i Martinovićeva rođena sestra.
„Radi se o situacionom događaju koja je posledica poremećenih međuljudskih odnosa jednog broja sugrađana“, izjavio je ministar policije Crne Gore Danilo Šaranović
Vršilac dužnosti direktora Uprave policije Crne Gore Lazar Šćepanović je rekao da je Martinović pretresan 2022. godine, kada su kod njega pronađeni vazdušna puška i eksploziv.
„On je za to krivično delo prvostepeno osuđen na tri meseca zatvora, ali presuda nije pravosnažna“, rekao je Šćepanović.
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
