Nakon inicijalnog odlaganja, prekid vatre u Gazi počeo je u nedelju u 11.15 po lokalnom vremenu, saopštila je kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua
Kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua objavila je da će prekid vatre u Gazi početi u nedelju 11.15 po lokalnom vremenu u Gazi, prenosi BBC.
Izraelski taoci koje će Hamas osloboditi u okviru prve faze sporazuma o prekidu vatre uključuju najmlađe i najstarije taoce koje je Hamas zauzeo 7. oktobra, navodi se na listi koju je objavio Izrael.
Zvanični profil Izraela na društvenoj mreži Iks objavio je fotografiju sa imenima prva 33 taoca za koje se očekuje da će biti oslobođeni.
Zbog sporazuma o prekidu vatre u Gazi radikalni izraelski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir i još dva ministra iz njegove nacionalističko-verske stranke podneli su ostavku u vladi premijera Benjamina Netanjahua, objavila je njihova stranka u nedelju.
Inicijalno odlaganje
Primirje je prvobitno trebalo da počne u nedelju u 8.30 ujutru po lokalnom vremenu, ali je odloženo nakon što je Netanjahu naložio izraelskoj vojsci da ne započinje primirje u Gazi dok Hamas ne dostavi imena zarobljenika koji će biti oslobođeni.
Netanjahuovo upozorenje došlo je nekoliko sati nakon njegovog govora u kojem je rekao da Izrael zadržava pravo da nastavi rat u Gazi i da ima podršku Sjedinjenih Država da to učini ukoliko druga faza primirja bude neuspešna, piše Al Džazira.
„Premijer je naložio IDF-u da primirje, koje bi trebalo da stupi na snagu u 8:30, neće početi dok Izrael ne dobije spisak otetih osoba koje je Hamas obećao da će pustiti“, navodi se u izjavi njegove kancelarije u nedelju. Ubrzo nakon toga, Hamas je kašnjenje u dostavljanju spiska opravdao „tehničkim terenskim razlozima“ i naveo da ostaje posvećen dogovoru o primirju najavljenom prošle nedelje.
Glavni portparol izraelske vojske Danijel Hagari ponovio je izjavu iz Netanjahuove kancelarije, rekavši da primirje neće početi dok Hamas ne preda imena troje talaca koji bi trebalo da budu oslobođeni u nedelju. On je dodao da do tada, Izrael neće stati sa vojnim operacijama u Pojasu Gaze.
Izraelski kabinet odobrio je primirje u subotu na retkoj sednici tokom jevrejskog šabata, više od dva dana nakon što su posrednici objavili dogovor.
Zaraćene strane bile su pod pritiskom odlazeće Bajdenove administracije i novoizabranog predsednika Donalda Trampa da postignu dogovor pre američke predsedničke inauguracije u ponedeljak.
Šta podrazumeva primirje
Najavljeni sporazum o primirju obuhvata tri faze, prenosi CNN.
Prva faza, koja traje šest nedelja, predviđa oslobađanje više od 30 talaca – uključujući žene, decu i starije osobe – u zamenu za stotine palestinskih zatvorenika u izraelskim zatvorima.
Izraelske snage bi trebalo da se pobuku ka istoku, dalje od gusto naseljenih područja Gaze, a raseljenim Palestincima bilo bi dozvoljeno da počnu da se vraćaju svojim domovima. Za teritoriju Gaze predviđeno je stotine kamiona sa humanitarnom pomoći.
Planirano je da pregovori o drugoj fazi – koja bi trebalo da dovede do oslobađanja preostalih talaca, potpunog povlačenja izraelskih trupa i povratka „održivom miru“ – počnu 16. dana primirja.
Treća i poslednja faza podrazumeva povratak tela preostalih talaca i obnovu Gaze – proces koji bi mogao trajati godinama.
Civilne žrtve rata Izraela i Hamasa su ogromne. Prema podacima palestinskog Ministarstva zdravlja, nakon više od 15 meseci rata ubijeno je više od 46.000 Palestinaca, dok su hiljade drugih zatrpane ispod ruševina. Sa druge strane, stradalo je i najmanje 1.139 Izraelaca, a povređeno ih je najmanje 8.700.
Izvori: Al Džazira/CNN
„Iran nije predstavljao neposrednu opasnost za našu zemlju i jasno je da smo rat počeli zbog pritiska Izraela i njegovog moćnog američkog lobija”, naveo je sada već bivši direktor američkog Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma Džo Kent
Mogu li afričke zemlje izvoznice nafte kratkoročno da povećaju proizvodnju i tako stabilizuju cene na svetskom tržištu koju je poremetilo zatvaranje Ormuskog moreuza
Izraelske snage tvrde da je sekretar iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani ubijen u vazdušnom napadu, dok se na njegovom zvaničnom nalogu na Iksu pojavilo rukom napisano pismo
Jemenski Huti su do sada bili verni saveznik Teherana. Otkako su SAD i Izrael napali Iran oni su uzdržani. Zašto oklevaju i šta će biti ako se i oni uključe u rat?
Nakon izbijanja meningitisa među mladima u Kentu, britanske zdravstvene vlasti suočavaju se sa kritikama zbog brzine reakcije. U međuvremenu, studenti i građani pokušavaju da se zaštite u atmosferi koja podseća na početak pandemije korona virusa
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
