Predinfarktno stanje

Prošle nedelje jedna novinarka CNN-a, govoreći o svađi između demokrata i republikanaca o budžetu za tekuću godinu i dužničkim problemima Sjedinjenih Američkih Država, rekla je da je nedavno bila u Parizu i kako je za Amerikance u Evropi sve postalo skuplje, jer je dolar sve slabiji. I to iako se Evropska unija nosi sa de fakto bankrotstvom i Grčke i Irske i Portugala, ali, eto, Evropljani su uspeli da se dogovore kako da prevaziđu probleme i sačuvaju evrozonu. Ona je rekla da bi bila prava „blamaža“ svetskih razmera ako u američkom Kongresu ne bude postignut dogovor o budžetu, o kome se raspravlja od oktobra.

foto: reuters

Do blamaže nije došlo, demokrate i republikanci uspeli su da postignu sporazum jedan sat pre isteka definitivnog roka za izglasavanje budžeta koji je isticao prošlog petka u ponoć. Da nisu uspeli, dogodio bi se takozvani shutdown, ili kako neki kažu „infarkt države“, to jest vlada bi bila nelikvidna. To bi u praksi značilo da oko 800.000 zaposlenih u javnoj službi ne bi dobijalo platu, zatvorili bi se muzeji, nacionalni parkovi, a ni vojnici, pa ni oni u Iraku ili Avganistanu, ne bi mogli da budu isplaćeni, sve bi to imalo uticaja na berzu, na privredu, na bankarski sistem. To se poslednji put dogodilo pre petnaest godina dok je predsednik bio Bil Klinton. Uprkos tome, Klinton je reizabran.

MUZEJI IPAK RADE, ALI…: Upravo imajući to u vidu, republikanci koji su tražili najradikalnija budžetska kresanja u istoriji SAD na kraju su ipak popustili, jer su ispitivanja javnog mnjenja pokazivala da bi glasači u predizbornoj godini za finansijski kolaps države u većoj meri optužili njih nego demokrate. Tako je predsednik Barak Obama mogao u nedelju da se ozarenog lica pojavi na deset minuta u Linkolnovom memorijalnom centru u Vašingtonu i rukuje se sa iznenađenim posetiocima. „Centar je danas otvoren zahvaljujući tome što je Kongres uspeo da prevaziđe svoje nesuglasice“, rekao je Obama i dodao da je to „vid buduće kooperacije, koju ćemo, nadajmo se, ubuduće ponovo imati prilike da vidimo“.

Da će to baš tako biti, malo ko veruje. Kod budžeta koji iznosi 3,8 biliona dolara, pri očekivanom deficitu od 1,6 biliona, republikanci koji su prethodno tražili da se do kraja finansijske godine koja ističe u septembru uštedi 61 milijarda, našli su se na kraju sa demokratama na 38,5 milijardi. I jedni i drugi su se posle iscrpljujućeg cenjkanja proglasili pobednicima: republikanci govore o „istorijskoj“ prekretnici u borbi protiv enormnih državnih dugova, a demokrate opet, nekako samozadovoljno, da nisu popustile pred „ideološkim“ atacima konzervativaca, religiozne desnice predvođene republikanskom frakcijom „Čajanka“ (Teaparty), koji su zahtevali da se, na primer, brišu sredstva za državne programe za planiranje porodice, to jest abortuse, ili da se smanji finansiranje Obamine reforme zdravstvenog sistema.

Mnogi stručnjaci smatraju da zemlja od dogovorenih budžetskih ušteda zapravo nema nikakve koristi: u nekim sektorima i regijama ona bi mogla da zaustavi tek opipljivi privredni zamah, dok sa druge strane ne predviđa nikakve mere za dugoročno smanjivanje prezaduženosti SAD.

PRETPREMIJERA: Ipak, prava bitka tek predstoji. Neki analitičari smatraju da je žestoko prepucavanje oko budžetskih ušteda tek pretpremijera za igru nerava koja predstoji prilikom kongresne rasprave o gornjoj granici do koje SAD smeju da se zaduže. Trenutni limit iznosi 14,3 biliona dolara i prema ministru finansija Timotiju Gajtneru biće dosegnut sredinom maja, a možda nekim knjigovodstvenim akrobacijama može da bude produžen do početka jula. Niko ne može ni da zamisli da dogovor neće biti postignut, jer bi u suprotnom u SAD zavladale okolnosti kao u Grčkoj – Amerika bi bila insolventna, državne obveznice ne bi ništa vredele, dolar bi doživeo krah…. Gore nego kod shutdowna.

Sve se to dešava u predizbornoj godini. Republikanci bi mogli da za svoju kooperativnost zahtevaju promene u sistemu za socijalnu zaštitu starih i siromašnih ljudi. Veliki ustupci u socijalnoj i zdravstvenoj politici svakako bi, međutim, negativno uticali na i inače uzdrman Obamin rejting. Pojednostavljeno: jedno od najvećih Obaminih obećanja američkim glasačima bilo je da će po socijalnim pitanjima Ameriku učiniti evropejskijom. Od oreola mesije koji je došao da popravi stanje u SAD i u čitavom svetu nije mnogo ostalo. Na Obamu se zalepio imidž obazrivog, pragmatičnog političara. Upravo u tome aktuelni predsednik vidi sada šansu da bude reizabran, kao neko ko mirno vodi zemlju kroz uzburkane vode. „Mi konačno moramo da naučimo da živimo u skladu sa svojim mogućnostima“, izjavio je Obama. Nije baš popularan izborni slogan.