Do utorka posle podne izbrojano je 62 odsto glasačkih listića. Danijel Ortega vodi sa 38 odsto glasova, odnosno sedam odsto više od protivkandidata konzervativno-liberalne desnice Eduarda Montealegrea. Prema nikaragvanskom zakonu, to je dovoljno za pobedu na izborima. Međunarodni posmatrači iz Organizacije američkih država opisali su izbore održane u nedelju kao transparentne i bez nepravilnosti
Ono što se ne sviđa Amerikancima mora biti dobro, rekli bi stanovnici sada već sasvim izvesno crvenog kontinenta – Južne Amerike. Amerikanicima se ni najmanje ne sviđa Danijel Ortega, komandant sandinističke revolucije, egzotično-romantični revolucionar evropskih šezdesetosmaša, Gintera Grasa i Vilja Branta. Danijel Ortrega, ili The man who makes Reagan see red na naslovnoj strani nedeljnika „Tajm“, marta 1986. godine. Za one oni koji se još sećaju, čovek iz vremena radnih akcija u Centralnoj Americi i Ernesta Kardenala. Čovek koji je 1979. srušio diktatora Somozu i isprovocirao aferu Irangejt. Revolucionar koji je veoma brzo nakon dolaska na vlast dobre ideje političkog pluralizma zamenio socijalističkom diktaturom. Če Gevara ili El Komandante, sa malom greškom.
Nakon šesnaest godina i tri neuspela pokušaja Danijel Ortega se vraća na mesto predsednika Nikaragve. Sve što je ostalo od nekadašnjeg revolucionara jeste činjenica da pri spomenu na Ortegu Bela kuća i dalje vidi crveno.
AMERIČKO CRVENILO: Oliver Nort je osoba koja je rizikovala svoju političku karijeru za budućnost Nikaragve – kažu jedni, protivnici svega što ima veze sa revolucijom, Kubom, nekadašnjim Sovjetskim Savezom i FSLN-om (Frente Sandinista para la Liberacion Nacional), sandinističkim frontom oslobođenja. Isti tvrde i da je Nort časno obavio najprljaviji posao američke vlade – novac od tajne prodaje oružja Iranu, Nort je polovinom osamdesetih doturao antisandinistima koji su istovremeno uživali i podrsku CIA (krijumčarenje kokaina od strane Kontraša u Sjedinjene Američke Države obavljalo se uz ćutlljivu saglasnost američke obaveštajne sluzbe).
Za druge, Oliver Nort je zločinac, odgovoran za građanski rat u Nikaragvi, za smrt 30.000 ljudi, destabilizovanje države i propast privrede. Zločinac koji se uoči predsedničkih izbora u Nikaragvi vratio na mesto zločina.
„Ortega na vlasti je najgora stvar koja se može desiti Nikaragvi… nadam se da narod Nikaragve to neće dopustiti. To nije dobro za vašu zemlju. I nije dobro za moju zemlju“, izjavio je konzervativni aktivista u penziji Oliver Nort u intervjuu nikaragvanskoj televizijskoj stanici. I drugi američki zvaničnici, umesto da ispoštuju odluku Međunarodnog suda pravde u Hagu i plate ratnu odštetu Nikaragvi u iznosu od 12 milijardi dolara, plaše narod Nikaragve raznim ucenama. Nekoliko članova američkog Kongresa zapretilo je da će blokirati novčane uplate Nikaragvanaca koji žive u SAD, dok je iz američke ambasade u Managvi stigla jasna poruka samo dva dana pre izbora – u slučaju pobede Danijela Ortege, Nikaragva može računati na ekonomske sankcije.
KONSEKVENCE: Pominjanje sankcija je više nego dovoljno za uplašene stanovnike Nikaragve koji bi verovatno lakše podneli još jedan rat nego novo pražnjenje ionako praznih džepova. Rezultati američke obnove ove zemlje nakon građanskog rata osamdesetih godina i odlaska sandinista sa vlasti 1990. slični su rezultatima obnove Iraka – Nikaragva je najsiromašnija zemlja zapadne hemisfere posle Haitija, polovina stanovništva preživljava sa manje od dva dolara dnevno, gotovo dve trećine napustilo bi zemlju kada bi za to imalo mogućnosti, blizu milion dece nema mogućnost školovanja, zdravstveni sistem je kolabirao, nepismenost se bez prestanka povećava. Nikaragva je jedina zemlja Latinske Amerike čiji je bruto nacionalni dohodak niži nego pre četrdeset godina.
Do utorka posle podne izbrojano je 62 odsto glasačkih listića. Danijel Ortega vodi sa 38 odsto glasova, odnosno sedam odsto više od protivkandidata konzervativno-liberalne desnice Eduarda Montealegrea. Prema nikaragvanskom zakonu, to je dovoljno za pobedu na izborima. Međunarodni posmatrači iz Organizacije američkih država opisali su izbore održane u nedelju kao transparentne i bez nepravilnosti.
Bez obzira na američke pretnje, Ortega je po svemu sudeći stari novi predsednik Nikaragve, odnosno obistinilo se sarkastično predviđanje Olivera Norta, koji je situaciju u Nikaragvi nakon eventualne pobede Ortege nazvao „povratak u budućnost“.
ORTEGA VOLI ROZE: Ništa od nekadašnje revolucionarne himne sandinista. Ortega je nakon tri poraza na predsedničkim izborima, 1990, 1996. i 2001, naučio kako se vodi predizborna kampanja. Uz Bitlse, naravno, i špansku verziju Lenonove pesme Give Peace a Chance. I uz pomoć Boga i preminulog pape Vojtile. „Dajte mi šansu da vladam, a ja ću rešiti vaše probleme – uz pomoć Boga“, obećao je Danijel Ortega tokom predizborne kampanje.
Za božju pomoć nije ostao dužan nikome: „Abortus je ubistvo“, kaže Ortega, čak i u slučaju da se izvodi zbog ugroženosti života majke. Samo deset dana pre izbora zakonodavna skupština Nikaragve ukinula je član 165. krivičnog zakona i time postigla da se zabrani svaka vrsta abortusa, bez izuzetka. Uvođenje kazni i u slučaju takozvanog terapeutskog abortusa Nikaragva može zahvaliti nikom drugom do partiji Danijela Ortege – od 52 poslanika koji su glasali, većina je iz redova FSLN-a. Ovom odlukom Ortega je stao uz diktatora Pinočea koji je u svoje vreme uveo iste zakone u Čileu.
„Očigledno je Ortega prihvatio činjenicu da nekoliko hiljada mrtvih žena nisu nikakva konsekvenca, u slučaju da on konačno uspe da se vrati na vlast u Nikaragvi“, piše u „Gardijanu“ nekadašnji komandant Sandinistickog fronta oslobođenja i pisac Đakonda Beli. Konzervativna Nikaragva je slavila pobedu života nad smrću, a Ortega nove glasove na izborima.
I kao da to nije dosta: solidarnosti radi sa crkvenim veličinama, stari revolucionar je i svoju dugogodišnju životnu saputnicu odveo pred oltar, na noge jednom od najvećih protivnika sandinista, kardinalu Obandu Bravu.
Ortega se nije umorio ni od priča o nezaposlenosti, siromaštvu i analfabetizmu, samo se ovaj put naoružao privlačnijim bojama – revolucionarne crnu i crvenu boju sandinista, zamenio je sa nežno roze.
DRUGI ČOVEK: U jednoj rečenici bivši predsednik SAD Džimi Karter je najbolje okarakterisao predsedničke izbore u Nikaragvi: „Ortega više nije onaj Ortega koga smo poznavali.“
To tvrde i nekadašnji partijski kompanjerosi, teolog Ernesto Kardenal, kniževnica Đokonda Beli i pesnik Mehija Godi nazivajući Ortegu lažnim sandinistom.
Poraženi Ortegin protivkandidat, konzervativac sa Harvarda, milijarder i štićenik SAD Eduardo Montealegre tvrdi pak da se Ortega nije promenio – i dalje ima prijatelje kao što su Kastro, Čavez i Gadafi, odnosno neprijatelje Sjedinjenih Američkih Država. Po pravilu, u takvim slučajevima svaka intervencija Vašingtona je moguća.
Dok Tramp ide utabanim putem raspaljivanja narodnog nezadovoljstva, koristeći poslednjih dana sve više psovki i vulgarnosti, Kamala Haris se okomila na njegovu ličnost, s obzirom na to da je on još tokom predsedničke debate otkrio svoju neuravnoteženu prirodu, narcisističke porive i sklonost bizarnim teorijama zavere, što se potpuno podudara sa onim što su demokrate uvek govorile o njemu
Pomalo paradoksalno, ali šanse upućenih i manje upućenih da pogode rezultat prilikom predviđanja slične su. Jedino što su ovi upućeniji nešto oprezniji i ne toliko hrabri da iznose čvrste stavove jer znaju da su im šanse za uspeh gotovo pa 50-50 i da ne bi bilo preterano iznenađenje da bilo ko od kandidata prikupi 300 i kusur elektora. Međutim, osećaj kaže da dobija Tramp, ali i da aktuelna potpredsednica Haris ima bar 47 odsto šansi za pobedu
Početkom septembra ruski predsednik Putin pozvao je Aleksandra Vučića da se Srbija pridruži BRIKS-u. Samit je održan od 22. do 24. oktobra. Vučić nije otišao, već je poslao Vulina. Šta se na samitu desilo? Šta je uopšte BRIKS? Koliko je ova grupa zemalja važna za međunarodnu geoekonomiju i geopolitiku? Kakve bi koristi Srbija imala ako bi se priključila BRIKS? Iako je počeo kao ekonomska platforma, BRIKS se s vremenom pretvorio u geopolitičku platformu za čije članove je sloboda u izboru valute kojom će trgovati na međunarodnom tržištu postala pitanje ekonomske i nacionalne bezbednosti
Stotine hiljada glasova na predsedničkim izborima i referendumu o Evropskoj uniji, u Republici Moldaviji je bilo kupljeno. Kako je funkcionisala ova izborna prevara, u koju je Rusija umešala prste
Najmanje 73 osobe stradale su u bujičinim poplavama na jugoistoku Španije usled obilnih kiša u utorak, 29. oktobra, a za desetinama nestalih se i dalje traga, potvrdile su vlasti
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Šefica Evropske komisije donela je pohvale Vučiću. Ali, ništa lično, pa ona je ionako došla samo zbog posla, a ne zbog nekakvih „evropskih vrednosti“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
