U nedelju uveče vesti iz Kaira zvučale su dramatično. Svetske agencije i najuticajnije TV stanice kao CNN i BBC javile su da je predsednik Egipta Mohamed Morsi „obezvlastio“ vojni savet koji je nekom vrstom „vojnog pravnog puča“ krajem juna prigrabio svu vlast u državi. Voditelji su uzbuđeno javljali da je Morsi smenio svemoćnog ministra odbrane Huseina Tantavija i šefa generalštaba Samija Anana, da ih je poslao u penziju i da je sam preuzeo izvršnu i zakonodavnu vlast. Govorilo se u prvi mah o „civilnom kontrapuču“, da je predsednik bacio rukavicu u lice vojsci tako što je poništio odluke Vojnog saveta da raspusti tek izabrani parlament u kome dominiraju islamisti, ograniči vlast predsednika i poništi ustavne odredbe po kojima sam Vojni savet ima presudnu ulogu u donošenju novog ustava, koji bi pak bio preduslov za nove parlamentarne izbore. Spekulisalo se u prvi mah da se vojska podelila, da bi moglo da dođe do građanskog rata, da se Morsi upustio u „veoma riskantnu“, možda čak po njega samog „kobnu“ igru. S druge strane se moglo čuti da je sve to „pozorište“ koje treba da umiri mase, da je Morsi, koji zvanično pripada konzervativnom krilu Muslimanske braće, a koji je kao inženjer doktorirao na jednom kalifornijskom univerzitetu, čija deca žive u Sjedinjenim Američkim Državama i imaju američko državljanstvo, zapravo čovek CIA.
Kako je u toku noći izostala bilo kakva reakcija vojske, kada je zvanično objavljeno da je Morsi i Tantavija i Anana postavio za svoje savetnike, već u ponedeljak je postalo jasno da je „hrabrom“ potezu prvog demokratski izabranog predsednika prethodio dogovor sa vojnim vrhom. Bio je to „kalkulisani rizik, svakako je deo vojnog vrha bio upućen u namere predsednika“, izjavio je obazrivo politikolog Amr Hamzavi sa Američkog univerziteta u Kairu.
Na osnovu reakcije Vašingtona, koji „nije iznenađen što je islamistički predsednik smenio vojni vrh i nada se da će civilne i vojne vlasti zajednički raditi na rešavanju problema u zemlji“, nije bilo teško zaključiti ni da je Bela kuća bila upućena u čitavu stvar. Baš kao i Izrael, koji je doduše „zabrinut“ zato što islamistički predsednik koji je izabran kao kandidat Muslimanske braće „preuzima svu vlast u zemlji“, ali su zapravo reakcije Tel Aviva bile veoma uzdržane. Novine „Jediot ahronot“ pišu umirujuće, pozivajući se na izvore iz vlade, da Izrael ima jednako dobre odnose i sa novim vojnim vrhom. Evropska unija je „primila k znanju odluku predsednika Morsija da okonča prenos vlasti na demokratski izabrane institucije“, EU očekuje i brzo okončanje radova na novom ustavu i raspisivanje novih parlamentarnih izbora, izjavio je Sebastijan Brabant, portparol šefice diplomatije EU Ketrin Ešton.
U ovom trenutku nije jasno da li Morsi prihvata odluku Ustavnog suda od juna meseca, koji je raspustio tek izabrani parlament u kome su dominirala Muslimanska braća i druge islamističke partije i priprema nove izbore, ili hoće da je poništi i legalizuje već izabrani parlament proizašao iz pompezno dugo najavljivanih „prvih, slobodnih, demokratskih izbora“. Smatra se da je Ustavni sud pod kontrolom, ili je makar bio pod kontrolom, vojnog vrha. U samom Egiptu su ograničavanje ovlašćenja i smena na vrhu vojske u „revolucionarnim krugovima arapskog proleća“ izazvali oduševljenje, mnogi se nadaju da je tek sada zaista počelo razgrađivanje Mubarakovog režima. Naravno da se proslavljalo na trgu Tahrir u Kairu.
BEZ ODUŠEVLJENJA, MOLIM: „Ovo sam učinio u interesu naroda“, izjavio je Morsi na državnoj televiziji u noći između nedelje i ponedeljka, te da ovim potezom nije hteo ikoga da razljuti. Vojska treba u potpunosti da se posveti odbrani zemlje, a on će je podržati pri njenom „svetom zadatku da brani naciju“, rekao je, aludirajući na najnovije događaja na Sinaju prilikom kojih su islamski ekstremisti ubili šesnaest egipatskih vojnika. Neki komentatori su smatrali da je to prvi veliki test za Morsija i njegove odnose sa radikalnim krilom Muslimanske braće, koja egipatskom vojnom vrhu zameraju dobre odnose sa Izraelom – nasleđe Mubarakove vladavine – i smatra da Egipat treba aktivno da podrži „palestinsku stvar“. Odgovor Mursija je bio jasan. Baš kao i stav SAD: dok se egipatska vojska drži sporazuma sa Izraelom i podalje od islamista, Vašington će izdvajati velika sredstava za „svoje saveznike“ koji su na putu uspostavljanja „demokratskog društva“. Ogromnu finansijsku pomoć egipatska vojska je od SAD dobijala za vreme Mubarakove vladavine.
Na čelo vojske Morsi je postavio dosadašnjeg šefa vojne obaveštajne službe generala Abdela Fataha al Sisija, koji pripada mlađoj generaciji oficira, a koji bi na osnovu svoje dosadašnje funkcije morao da zna koji su pripadnici vojske lojalni novom predsedniku. Za drugog čoveka vojske naimenovan je general Sidki Sobi Sajed. Obojica su i do sada bili članovi Vojnog saveta. Iz dostupnih informacija može da se zaključi, da se u narodu omraženi Tantavi, koji je skoro dvadeset godina pod Mubarakom bio ministar odbrane, ovom kadrovskom rešenju u najmanju ruku nije protivio, ako mu sam nije kumovao. Neki komentatori predviđaju „turski scenario“: pošto je Morsi ojačao svoj položaj, vojska će privremeno da zadrži svoje privilegije i ključnu ulogu u Egiptu i zauzvrat da iz pozadine brani njegove interese; islamisti će određivati politiku i korak po korak će izgrađivati svoju vlast i generale stavljati pod svoju kontrolu. Naravno, to je samo jedna mogućnost.
Novu podelu moći Omar Ašour sa Univerziteta Ekseter vidi kao podelu na hard power za vojsku i soft power za Muslimansku braću. Prema tome bi generali kontrolisali ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova, a islamisti ministarstva za obrazovanje, propagandu, religiju i pravosuđe. Istovremeno je Morsi signalizirao da će on kao predsednik imati poslednju reč u državi, da će on sebi uzeti pravo da određuje državni budžet, proglašava zakone i da formira ustavotvornu komisiju, što bi bila velika pobeda Muslimanske braće. Morsi je sudiju Mahmuda Mekija naimenovao za svog potpredsednika. Meki je svojevremeno kritikovao izborne prevare pod Mubarakom i zalaže se za reforme u Egiptu. Revolucionarno za Egipat je što takva prava za sebe želi da uzme na izborima demokratski izabrani civil, ali je ova „diktatorska“ odluka ipak i osporavana.
PRIVREMENO REŠENJE: Dok jedni smatraju da Morsi u ovoj situaciji „ne može drugačije“, da ga „treba podržati“, da su mu „namere dobre, a ove mere privremene“, te da je sve ovo prelazno rešenje dok se ne izradi i na referendumu ne potvrdi novi ustav kao preduslov za nove parlamentarne izbore, ili pak ne anulira prethodna odluka i ne legitimiše stari sastav parlamenta, drugi mu zameraju da „vojnu diktaturu“ zamenjuje „predsedničkom diktaturom“. „Predsednik koji kontroliše i egzekutivu i legislativu protivureči osnovnom načelu demokratije“, izjavio je Mohamed el Baradej, bivši direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, koji se sa „arapskim prolećem“ uključio u politička zbivanja u Egiptu. „To može da bude samo izuzetak i kratkoročno.“
Kritike stižu iz pravničkih krugova. „Predsednik nema ovlašćenja da sam menja Ustav, pa ni provizoran“, kaže sudija Ustavnog suda Tahani al Gabali. Morsi je po njoj morao da se drži postojećeg ustava. Očekuje se reakcija Ustavnog suda na Morsijeve planove.
Ishod najnovijeg obrta u igri prestola je i dalje neizvestan i mišljenja u samom Egiptu su podeljena. Za jedne je ustavna deklaracija Vojnog saveta kojom je praktično razvlastio predsednika bila nezakonita, za druge je legalnost ukidanja te odluke od strane predsednika takođe sporna. EU je uzdržana, zato što se još ne nazire u kom pravcu će Morsi voditi politiku i gde stvarno stoji novi vojni vrh. Čeka se da predsednik nedvosmisleno kaže da je sve ovo samo prelazno rešenje, da se što pre raspišu novi parlamentarni izbori, koji bi doveli do demokratske podele vlasti u državi.
KRIZA NA SINAJU: Po nekima spektakularne, po nekima pak suštinski manje značajne političke promene u Egiptu, događaju se u jeku krize na Sinajskom poluostrvu, gde je posle ubistva šesnaest egipatskih vojnika prošle nedelje egipatska vojska pokrenula veliku ofanzivu protiv ekstremističkih grupa. Napadači su zaplenili dva oklopna vozila i uputili se u pravcu granice sa Izraelom, gde je na njih otvorila vatru izraelska vojska i, po sopstvenim navodima, ubila osmoricu terorista. Sukobi vojske i naoružanih grupa i dalje traju. Stanje je haotično. U Sinajskoj pustinji žive beduinska plemena, koja smatraju da ih je Kairo ostavio na cedilu, u pustinji se skrivaju i antiizraelski ekstremisti, simpatizeri Al kaide, ali i šverceri droge i oružja. Regionom vlada verski ekstremizam, destabilizuju ga otvoreno palestinsko pitanje i teško siromaštvo. Poslednjih nekoliko meseci bilo je 14 napada na naftovod kojim se snabdeva Izrael, zabeleženo je više otmica turista.
Ministar odbrane Izraela Ehud Barak izjavio je tim povodom da se nada da je ovo „probudilo“ vlasti u Kairu kome odavno zamera da ne čini dovoljno po pitanju bezbednosti na Sinajskom poluostrvu i omogućava da se tamo organizuju antiizraelske naoružane terorističke grupe. Zvanično su u Kairu za najnoviji napad optužili džihadiste koje kontroliše palestinski Hamas, najavljeno je da će upotrebiti sva raspoloživa sredstva da se odgovorni za napad na egipatske vojnike privedu pravdi. Već dugo se govori o „vakuumu moći“ nakon pada Hosnija Mubaraka, koji se vidi i u bezbednosnoj situaciji na Sinaju.
Sinajsko poluostrvo se graniči sa Pojasom Gaze i Izraelom, nalazi se u blizini Jordana i Saudijske Arabije i strateški je za Egipat veoma važno. Posle izraelske okupacije 1967–1982, na osnovu Mirovnog sporazuma u Kemp Dejvidu 1979. godine, deo Sinaja je i danas demilitarizovan. Kairo se odavano žali da zbog toga ne može da upotrebi odgovarajuća vojna sredstva u borbi protiv terorista. U avgustu 2011. došlo je do krize između Egipta i Izraela, kada su teroristi koji su došli iz Sinaja napali izraelske vojnike, a izraelska vojska potom u poteri za teroristima greškom ubila nekolicinu egipatskih vojnika. I vojne vlasti iz svojih, ali i islamisti iz posve drugih pobuda, traže promene, to jest poništavanje Mirovnog sporazuma sa Izraelom.
Posle najnovijeg incidenta vlada Izraela se saglasila da egipatska vojska na Sinajskom poluostrvu može da upotrebi borbene helikoptere. Privremeni bilans je 36 ubijenih. U zapadnim prestonicama smatra se da je neophodno da se što pre sretnu Morsi i premijer Izraela Benjamin Netanjahu sa sve svojim vojnim savetnicima. Ko zna, ako se nešto dogovore, mogli bi da dobiju i Nobelovu nagradu za mir, baš kao što su je 1978. dobili Anvar el Sadat i Menahem Begin.
