Portugal je pooštrio zakone o imigraciji, što mnogi vide kao ustupak populističkim strankama poput CHEGA-e, koja je na nedavnim izborima zabeležila veliki rast
Portugal je iznenada prekinuo praksu da migranti koji su ilegalno ušli u zemlju mogu naknadno da legalizuju svoj status i dobiju radnu dozvolu. Zašto je ova članica EU to učinila i šta to znači u praksi?
Činjenica je da u Portugalu odavno ništa ne može da funkcioniše bez stranih radnika: pre svega, Azijati rade u poljoprivredi, berući za nisku nadnicu brokoli, masline i voće. Bez Brazilaca, mnogi restorani i kafići bi morali da zatvore, a na gradilištima rade Afrikanci, piše Dojče vele.
Mnogi od njih su došli u Portugal bez potrebnih dokumenata. Iako plaćaju poreze i socijalne doprinose, često još čekaju na svoju boravišnu dozvolu.
„U imigracionoj agenciji AIMA nagomilalo se oko 400.000 zahteva za legalizaciju statusa“ objašnjava u intervjuu za DW nadležni državni sekretar Rui Armindo Freitas.
Mogućnost da se prvo uđe u zemlju i da se potom obezbede potrebni dokumenti privukla je mnoge ilegalne migrante, i tome se brzo mora stati na put, kaže:
„Najkasnije do juna sledeće godine treba da se obrade zahtevi koji su delom podneti pre dve godine. Želimo da rešimo probleme koji su se nagomilavali tokom mnogo godina“.
Prvo dozvola za boravak, pa ulazak u zemlju
Od juna ove godine, migranti koji žele da rade u Portugalu moraju da podnesu zahtev za boravišnu dozvolu u portugalskoj diplomatskoj misiji u inostranstvu.
Međutim, u mnogim zemljama iz kojih dolaze migranti – Portugal nema ni ambasade ni konzulate.
Migranti koji u Portugalu posao nalaze u poljoprivredi, većinom dolaze iz Nepala ili Bangladeša – sada moraju da podnose zahteve za vizu u portugalskoj ambasadi u indijskoj prestonici Nju Delhiju.
To nije dobro, smatra generalni sekretar portugalskog udruženja poljoprivrednika Luis Mira: „Ljudi su na potrebni u vreme žetve, a ne kasnije. Vlada treba da omogući radnicima da brzo i bez previše birokratije dođu u Portugal“.
Da li će se povećati broj ilegalnih migranata?
Broj zahteva za boravišne dozvole podnetih u inostranstvu u poslednja tri meseca opao je za gotovo četvrtinu.
Prema različitim nevladinim organizacijama – u Portugal još uvek mnogo ljudi dolazi ilegalno. Alberto Matos iz nevladine organizacije Solim kaže:
„Na poljima i u restoranima skoro da rade samo stranci. Njih je sve više, samo treba obratiti pažnju na ulice naših gradova da bi se to videlo. A dolaze jer su potrebni. Ako ovi migranti više ne mogu da legalizuju svoju situaciju po dolasku, broj ilegalnih će stalno rasti“.
Predstavnici nevladinih organizacija takođe smatraju da je pooštravanje zakona ustupak populističkim desnim strankama koje su protiv migranta.
Ekstremisti podstiču mržnju prema migrantima
Mada migranti doprinose ekonomiji i socijalnom sistemu – populisti podstiču mržnju prema njima.
Desničarsko-ekstremistička partija CHEGA (Dosta!), koja je osnovana tek 2019. Stranka je na izborima u Portugalu marta 2024. osvojila 18,1 odsto glasova, i time više nego udvostručila svoj udeo u odnosu na izbore 2022. Na Evropskim izborima u junu dobila je 9,8 odsto glasova. Ova stranka zahteva kvote migranta i referendum o imigraciji.
„Ne želimo manje migranta. Moramo da integrišemo one koji dolaze.“
Državni sekretar i socijaldemokrata Rui Armindo Freitas kaže da Portugal samo prilagodio svoje zakone pravilima EU i ističe:
„Ne želimo manje migranata, već jasna pravila za imigraciju radne snage, između ostalog i kako bi se izbeglo da ekstremisti koriste ovu temu za svoje ciljeve.“
Portugal je svestan prednosti multikulturalnog društva, naglašava on. Nova pravila imaju za cilj da se ljudima koji dolaze u Portugal obezbede potrebna prava i sigurnost:
„Moramo da integrišemo one koji dolaze. To je važno. Našoj ekonomiji su potrebni strani radnici. A nova pravila su dobra i za one koji dolaze u zemlju i za one koji ovde žive“. Pored toga, sprečava se da migranti postanu žrtve ilegalnih krijumčarskih mreža, kaže Freitas.
Geopolitički uticaj Rusije okupirane ratom u Ukrajini sve više slabi. To je posledica kombinacije unutrašnjih i spoljnih izazova i promena u međunarodnim odnosima
Evroposlanici ponovo glasaju o nepoverenju predsednici Evropske komisije Ursluli fon der Lajen
Brojne istrage povodom suđenja Nikolasu Maduru, koje sprovode američke vlasti, pominju i učešće nekih balkanskih kartela u švercu narkotika iz Venecuele. Koji putevi iz Južne Amerike vode u naše krajolike
Predsednik SAD Donald Tramp je pohvalio smanjenje represije nad demonstrantima u Iranu, ali vojni ciljevi SAD ostaju nepromenjeni. Nosač aviona USS Abraham Linkoln nastavlja put ka Bliskom istoku, dok se situacija u Teheranu komplikuje
Evropske zemlje poslale su mali broj vojnika na Grenland, ali ne da bi plašile Donalda Trampa nego da bi pokazale kako, eto, nešto rade za bezbednost ostrva. Ali, Tramp i dalje priča svoju priču da hoće Grenland i tačka
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
