Poluvreme za Lulu

Većina ekonomskih analitičara je pre dve godine smatrala nemogućim ono što se u poluvremenu predsedavanja brazilskog levičara Lule ostvarilo – brazilska privreda je naizgled u nezaustavljivom porastu, što se pozitivno odražava i na ekonomsku situaciju u drugim zemljama Južne Amerike.

Tradicionalni simpatizeri bivšeg sindikalca Lule, kao i veći deo njegove partije PT (Partido dos Trabalhadores) međutim ne dele optimizam svetskih ekonomskih institucija i zahtevaju povratak tradicionalnim principima radničke partije. Rezultati ankete koju je među osnivačima PT-a sproveo najveći brazilski dnevni list „Globo“ pokazuju da je samo 24 odsto njih zadovoljno rezultatima Luline vladavine, dok je 76 odsto samo delimično zadovoljno ili „frustrirano“ dosadašnjim rezultatima. Nezadovoljni u radničkoj partiji prebacuju Luli politiku koja se ni po čemu ne razlikuje od politike njegovog prethodnika, konzervativca Fernanda Kardosa. Pored toga, Lula je izneverio očekivanja njegovih birača, radnika i siromašnih. „Lula vlada za bogate“, tvrdi Emilo Astuto, saradnik Instituta za socijalno-ekonomska istraživanja iz Sao Paula. „Zemlja je previše otvorena za multinacionalne kompanije iz SAD, Japana i Evrope, a pare neophodne za reformu zdravstva i obrazovanja troše se za plaćanje kamata čime se samo uvećava dobit internacionalnih bankara.“

USPESI: „Negocio da China“ znači u Brazilu otprilike što i „dobar posao“. Zato se, recimo u Rio de Žaneiru, na mesto u školi za učenje mandarinskog jezika čeka i po nekoliko meseci. Od kada je brazilski predsednik prošle godine zajedno sa 400 privrednika zvanično posetio Kinu, zajedničke investicije, osnivanje joint venture preduzeća i povećanje trgovinske razmene ove dve zemlje iz dana u dan sve su veće. Krajem prošle godine Kina je najavila nove investicije u brazilsku privredu u visini od osam milijardi dolara. Prema prognozama Ujedinjenih nacija Brazil bi u narednih deset godina mogao postati najveći izvoznik poljoprivrednih dobara na svetu. Već sada je po proizvodnji i izvozu narandži prvi u svetu. Slična situacija je i sa izvozom govedine, soje i šećerne trske, pamuka, kukuruza i kafe.

BUM: U nedelji karnevala (Semana de Carnaval), grad napuste bezmalo svi oni stanovnici Rio de Žaneira koji to sebi mogu da priušte. Na njihovo mesto dolaze turisti, svake godine oko 600.000, koji za četiri dana potroše 300 miliona evra.

Karneval je mnogo više od parade muzike i polugolih plesačica – najveća fešta za privredu Rio de Žaneira. Kapaciteti većine hotela su popunjeni, ukupan broj turista porastao je za osam odsto u odnosu na prošlu godinu, a samo pripreme za karneval omogućile su otvaranje 300.000 novih radnih mesta.

Koliko god su ovakva ekonomska kretanja pozitivna, tradicionalnom karnevalu koji je sve manje ono što je bio preti da se uguši u sopstvenom uspehu i komercijalizaciji. Prohtevi za ekskluzivnosću, kako turista tako i velikih svetskih kompanija koje su u karnevalu otkrile najisplativiji način za marketinšku prezentaciju, sve je veći.

Ovogodišnji karneval je u istoriju ušao kao najskuplji – svaka od 14 škola sambe iz specijalne grupe (grupo especial), čiji je dvodnevni defile na 800 metra dugačkoj pisti Sambódromo vrhunac karnevala, za pripreme je potrošila u proseku oko pet miliona evra. O ovakvim sumama škole sambe koje se po pravilu nalaze u siromašnim kvartovima mogle bi samo da sanjaju da nema „sponzora“ sličnih Petrobrasu, brazilskoj naftnoj kompaniji koja je ove godine u školu sambe Manguereira uložila milion evra. Nestle i Kaizer su kao generalni sponzori prenosa karnevala, televizijskoj stanici Globo platili četiri puta više. Pored globalnih kompanija „patroni“ škola sambe su, javno ili tajno, i lokalna mafija, Bicheiros, odnosno šefovi ilegalne lutrije u Brazilu, koji na taj način između ostalog žele da obezbede ulaz u visoko društvo.

NEUSPESI: Preuzimajući ekonomsku politiku svog prethodnika, brazilski predsednik Lula je preuzeo i – za Brazil već tradicionalnu – korupciju. „Sudski procesi u Brazilu traju najmanje pet godina“, prema rečima advokata Marcela Franklina, iz kancelarije H. B. Kavalkanti i Mazilo. „Naravno, traju i duže ako nemate dobrog advokata, što znači nekog ko zna koga i koliko treba potplatiti. Despachos se zovu posrednici koji ni najmanje ne ulivaju poverenje, ali bez njih u brazilskom birokratskom haosu ništa ne funkcioniše. Za „dodatne troskove“ postoji i ime – „custo Brasil“ – zato što ste u Brazilu, u zemlji gde je sve moguće.

SOCIJALA: Pre nego što je izabran za predsednika, Luiz Inacio Lula da Silva je najavio rat, „jedan jedini koji treba da se vodi, rat protiv gladi“. Ovakvim izjavama je Lula pridobio mnoge od glasova 44 miliona Brazilaca koji žive na granici gladi. Do sada je Lulinim programom „Zero fome“ („Bez gladi“) obuhvaćeno samo 50.000 porodica, koje mesečno dobijaju pomoć od 50 reala (13 evra).

Bez zemlje i prihoda je i 115.000 familija kojima je brazilski predsednik u okviru agrarne reforme obećao obradivu zemlju do kraja prošle godine. Do sada nije naseljena ni polovina porodica.