Završene su još jedne Letnje olimpijske igre, pa su hroničari uveliko krenuli da analiziraju i beleže postignute rezultate. Po ko zna koji put se pokazalo da organizacijom velikih sportskih događaja države pokušavaju da jačaju svoju poziciju i ugled u svetu i ostvare različite spoljnopolitičke ciljeve. Zbog globalne popularnosti i ogromnog medijskog prisustva sport se prirodno nametnuo kao važna nacionalna alatka koja unapređuje tzv. meku moć država.
Tokom druge polovine dvadesetog veka gotovo sve Olimpijske igre imale su vidljiv politički diskurs, zbog „klackalice uticaja“ među velikim silama i upliva Hladnog rata u sportsko-takmičarske vode. Pokazalo se da ni danas nije mnogo drugačije, ali je hladnoratovsku paradigmu zamenila manifestacija moći, kapitala i značaja vodećih država sveta i najbogatijih globalnih korporacija.
U poslednje dve decenije je komunistička Narodna Republika Kina, recimo, svoj globalni uspon afirmisala i putem sporta, a dovoljno je prisetiti se spektakularne ceremonije otvaranja OI u Pekingu 2008. godine, kojom je Kina na simboličan način pokazala da se na svetsku scenu vratila na velika vrata. A za manje od godinu dana, u februaru 2022, Peking će organizovati Zimske olimpijske igre i biće tako prvi grad na svetu koji je bio domaćin i letnjih i zimskih Olimpijskih igara.
KO IMA NAJVIŠE MEDALJA
Na upravo završenim XXXII Letnjim olimpijskim igrama u Tokiju, Sjedinjene Američke Države su se izborile za status najtrofejnije nacije. Amerikanci su osvojili 39 zlatnih medalja, jednu više od Kineza, a obezbedili su prvo mesto i kada je ukupan broj osvojenih odličja na Olimpijskim igrama u pitanju. SAD su jedina zemlja koja je sakupila trocifren broj medalja (113). Japan je treći na listi sa osvojenih 27 zlata, slede Velika Britanija sa 22 zlatne medalje i Rusija koja je osvojila 20 najsjajnijih odličja.
Olimpijski tim Srbije je u Tokiju osvojio ukupno devet medalja – tri zlatne, jednu srebrnu i pet bronzanih – čime je oboren rekord iz Rio de Žaneira od pre pet godina kada je naša zemlja osvojila ukupno osam medalja. Kada je bilans svih zemalja učesnica Igara u pitanju, na završnoj listi selekcija Srbije zauzela je respektabilno 28. mesto.
Osim vanserijskih rezultata zlatnih devojaka, olimpijskih šampionki Milice Mandić i Jovane Preković i vaterpolista koji su načinili podvig odbranivši olimpijsko zlato, Srbija je imala i neke neočekivano loše ishode u Tokiju. Najveća zvezda Olimpijskih igara i prvi reket sveta Novak Đoković nije uspeo da Srbiji donese medalju, a razočaravajući rezultat imala je i uzdanica Srbije u atletici Ivana Španović, koja je takmičenje u skoku u dalj takođe završila na četvrtom mestu.
Najbolji teniser sveta Novak Đoković u Tokiju se takmičio i u singlu i u mešovitom dublu i na terenima je, po izuzetno teškim uslovima za igru, provodio i po četiri-pet sati svakog dana boreći se za medalju na dva fronta. „Dao sam sve, šta god da mi je ostalo u rezervoaru“, rekao je Novak nakon razočaravajuće eliminacije sa Olimpijskih igara. Naš teniser imao je izuzetnu ambiciju da nakon trijumfa na tri ovogodišnja Grend slema osvoji zlatnu medalju u Tokiju i da godinu kruniše trijumfom na US Openu čime bi kompletirao tzv. „zlatni Slem“. Iako mu to nije pošlo za rukom, ostaje da se vidi da li će posle dva neuspeha u polufinalima olimpijskog turnira u Tokiju, Đoković imati dovoljno mentalne svežine i fizičke snage da trijumfuje u Njujorku, čime bi kompletirao „kalendarski Slem“ u jednoj godini, što nije uspeo nijedan teniser u open eri.
KORONA VIRUSU UPRKOS
Japanu treba odati priznanje na uspešnoj organizaciji takmičenja u gotovo nemogućim uslovima pandemije virusa kovid 19, ali i što je obezbedio da se na najmanju moguću meru svede bilo kakva bespotrebna politizacija Igara.
I ne samo to: Olimpijada je održana uprkos tome što je organizatorima bilo jasno da će, što zbog vanrednih okolnosti, što zbog takmičenja bez publike, Igre biti u finansijskom gubitku koji će se meriti u desetinama milijardi dolara.
Iako su rigorozne pandemijske mere nadležnih dale rezultate i sprečile najgori scenario, ipak je došlo do prenosa virusa čak i u izolovanom olimpijskom „mehuru“. Organizatori su naveli da je tokom trajanja takmičenja 430 učesnika – među kojima su bili i sportisti, predstavnici medija, akreditovano osoblje i drugi uključeni u Olimpijske igre u Tokiju – testirano pozitivno na korona virus.
SPOR OKO KURILSKIH OSTRVA
Iako tokom trajanja Igara nije bilo značajnijeg manifestovanja političko-društvenih poruka, ni ovog puta nije moglo baš u potpunosti da se „zaobiđu“ političko-diplomatska trvenja vodećih rivalskih sila. Ruski premijer Mihail Mišustin, recimo, posetio je krajem jula Kurilska ostrva, na koja Japan takođe polaže pravo nazivajući ih svojim „Severnim teritorijama“. Zbog spora oko ovih ostrva dve države nisu potpisale sporazum kojim bi i formalno bio okončan Drugi svetski rat.
Vodeća azijska sila NR Kina se još od Maove ere držala relativno neutralno po ovom pitanju, iako je u prethodnim decenijama bila bliža japanskoj strani smatrajući da je ovaj arhipelag „teritorija koju je okupirala Rusija“. Međutim, japanski mediji ukazuju da je u poslednje vreme došlo do vidljive promene diplomatskog kursa azijskog džina i to u pravcu „proruske“ linije. Reagujući na najavu ruskog premijera da će na tom arhipelagu uspostaviti posebnu ekonomsku zonu – zbog čega je vlada u Tokiju uložila demarš ruskom ambasadoru u Japanu – kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da „Kina ima dosledno uverenje da ishode pobedonosnog antifašističkog rata treba ozbiljno poštovati i podržavati“.
Zbog ovakvog postupka kineske diplomatije, koji indirektno ide u korist Moskve, japanski list „Nikei“ navodi da NR Kina „ne opušta svoje diplomatske mišiće čak ni tokom slavljeničkog raspoloženja tokom Olimpijskih igara u Tokiju“. Kineski stav oko Kurilskih ostrva dolazi i kao posledica osetnog jačanja saradnje Japana sa američkom administracijom predsednika Džoa Bajdena oko osetljivog pitanja Tajvana.
DIGITALNI SJAJ
Iako na nadmetanjima u Tokiju nije bilo publike, ipak su mediji i brojne društvene mreže donekle pomogli da Olimpijske igre zablistaju, makar „digitalnim“ sjajem. Istraživanja su pokazala da je više od 100 miliona jedinstvenih korisnika posetilo olimpijske digitalne platforme ili koristilo aplikaciju „Tokio 2020“ tokom prve nedelje Igara. Asošiejted pres navodi i da je vodeći emiter i nosilac prava za Olimpijadu, američki En-Bi-Si univerzal, na svim svojim digitalnim platformama zabeležio 2,5 milijardi minuta striminga olimpijskog sadržaja, što je povećanje od 77 odsto u odnosu na Zimske igre u Pjongčangu 2018. godine. Zvanični nalozi Olimpijskih igara na TikToku, Instagramu, Fejsbuku, Tviteru i Veibo mikrobiolog platformi, koji zbirno imaju nekih 75 miliona pratilaca, generisali su više od 3,7 milijardi objava.
Marketinški je takođe bilo isplativo i što je, na kraju, ipak zadržan naziv „Tokio 2020“, uprkos činjenici da je kalendarska godina već uveliko u 2021. To je Međunarodnom olimpijskom komitetu, brojnim sponzorima i partnerima Igara uštedelo ozbiljan novac, koji bi zasigurno morao biti potrošen za ponovljene „merčendajzing“ troškove za štampanje i produkciju novih logotipa, robe, ambalaža, majica, brošura, banera, digitalnih kajrona i drugih materijala koji su već bili spremni i prethodne godine.
Olimpijske igre u Tokiju bile su poprište i brojnih novih svetskih rekorda, a kraljica sportova, atletika, posebno je bila u fokusu stručne javnosti. Visoko je ocenjen kvalitet staza za trčanje, a sami atletičari poredili su je sa „trampolinom“, jer su imali osećaj da dok trče lagano odskaču sa podloge.
Pokazalo se da je nova tehnologija izrade sportske obuće takođe bila od ogromne koristi. Naime, mnogi sprinteri trčali su u patikama koje su lakše i komfornije za nošenje nego ranije. Primer Norvežanina Karstena Varholma, koji je postavio novi svetski rekord na 400 metara sa preponama više je nego ilustrativan: on je koristio patike koje su nastale kao proizvod saradnje između nemačkog proizvođača obuće Puma i tima Formule jedan Mercedesa, a zahvaljujući karbonskim vlaknima, koje se inače koriste za izradu automobila F1, težina patike bila je svega 135 grama.
Kada su novotarije u pitanju, Japanci su svetskoj sportskoj javnosti prikazali i Tojotino novo tehnološko remek-delo – „košarkaškog“ robota Kjua koji uz pomoć veštačke inteligencije vodi loptu i nepogrešivo šutira sa distance.
