Osim šoka u Holandijii – reč je o prvom političkom ubistvu koje se u ovoj zemlji ikada dogodilo - atentat će odjeknuti i šire u Evropi gde se u poslednje vreme sve više reaguje emocijama
Za mirnu, „dosadnu“ zemlju, poznatu po toleranciji i umeću da političke sporove rešava konsenzusom, ubistvo kontroverznog političara Pima Fortajna u ponedeljak uveče ravno je svojevrsnom političkom zemljotresu. Činjenica da se dogodilo u samo prvedvečerje parlamentarnih izbora zakazanih za 15. maj (dok ovaj tekst odlazi u štampu još nije doneta konačna odluka o njihovom mogućem odgađanju zbog nesrećnog povoda), daje mu i posebnu specifičnu težinu.
Nekadašnji profesor sociologije Pim Fortajn poslednjih se meseci brzo penjao stepenicama gotovo neverovatnog uspeha. Stranku je osnovao tek u martu ove godine, a u samom finišu predizborne trke slovio je za jednog od mogućih kandidata za novog premijera Holandije. Šanse za takvu nadu davala mu je nedavna pobeda na lokalnim izborima u Roterdamu (njegovom rodnom gradu), što je takođe bila neka vrsta šoka za „mirnu“ Holandiju.
Ne samo zbog toga što je 54-godišnji populista, obrijane glave i živopisnog načina odevanja, otvoreno priznavao da je homoseksualac (tvrdeći usput da će biti prvi premijer gej u istoriji Holandije), već još više zbog ekstremnih desničarskih uverenja koja je otvoreno propagirao. Na udaru njegovih političkih poruka bili su prvenstveno emigranti, naročito oni iz islamskih zemalja (Fortajn je tvrdio da je „islam nazadna religija jer odbija modernizaciju“), po čemu je bio sličan ostalim vodećim desničarima u Francuskoj (Le Pen), odnosno Austriji (Jerg Hajder).
Za atentat – šest hitaca u glavu i vrat – osumnjičen je „belac – Holanđanin“, uhvaćen neposredno po ubistvu o kome holandska policija do sada nije dala podrobnije detalje. Neke agencije nagađaju da se radi o samoinicijativnom potezu pripadnika neke od ekstremno levih partija. Ubistvo se inače dogodilo u Hilversamu, medijskom srcu Holandije, ispred radio-stanice iz koje je Fortajn izlazio nakon što je dao predizborni intervju.
Osim šoka u Holandijii – reč je o prvom političkom ubistvu koje se u ovoj zemlji ikada dogodilo – atentat će odjeknuti i šire u Evropi gde se u poslednje vreme sve više reaguje emocijama (posebno kada je reč o emigrantima), nego racionalnim rasuđivanjem. I u samoj Holandiji već počinju nagađanja koliko će Fortajnova smrt doprineti porastu popularnosti njegove partije među sugrađanima, što će se pokazati već na narednim izborima. Čak i premijer u ostavci Vim Kok, koji je prethodno o Fortajnovim idejama govorio da su „generalno mrske“, u ponedeljak uveče obratio se naciji govorom punim emocija, nazivajući atentat „tragedijom, ne samo za njegove simpatizere već i za celu naciju i za našu demokratiju“.
Američki predsednik Donald Tramp je na konferenciji sa izrealskim premijerom Netanjahuom objavio plan o „preuzimanju” Pojasa Gaze i raseljavanju Palestinaca. Spoljnopolitički novinar Boško Jakšić za „Vreme“ kaže da je ovaj plan i više nego ciničan jer podrazumeva raseljavanje da bi onda mogli da „podignu hotele sa pet i sedam zvezdica“
Više od 270 vozila u Nemačkoj onesposobljeno je jednostavnom metodom – ubrizgavanjem pur-pene u auspuh. Iako je isprva delovalo kao čin vandalizma ili klimatskog aktivizma, istraga je otkrila mnogo ozbiljniju pozadinu. Sumnja se da je ovo deo šire kampanje ruskih agenata za destabilizaciju političkog sistema pred izbore
Nakon serije zemljotresa koji su pogodili Santorini, poznata Crvena plaža zatvorena je zbog obrušavanja stena. Turisti su evakuisani, a vlasti su uvele vanredne mere kako bi sprečile dalju štetu i osigurale bezbednost građana
Radikalna desnica u svetu je u usponu. Njihov krajnji cilj je preusmeravanje globalnog ideološkog poretka. Da li je njihov uspeh nezaustavljiv?
Najmanje 11 ljudi je ubijeno u pucnjavi koja se dogodila u obrazovnom centru za starije u švedskom gradu Orebro. Policija veruje da je napadač delovao sam i da incident nije povezan sa organizovanim kriminalom ili terorizmom
Što duže traje studentska i narodna buna, to se više nameće pitanje da li će zahtevi postati „političkiji“ – recimo, prelazna vlada i pošteni izbori. Ali rastu i šanse za međusobice i zađevice, koje su siguran recept za kraj protesta
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Studenti su shvatili da se odvija borba za značenja, u kojoj se jedno ime ne pominje: ime diktatora. Jer, da se to ime pojavilo u njihovim zahtevima ono bi „pojelo“ same zahteve
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
