Pohvala krivokletstvu

Ponovo smo u ratu, virtuelnom, negoduje poznati slovenački komentator. TV Slovenija po hrvatskom receptu svakodnevno ponavlja dnevnike iz 1991, gde se goloruki narod u sukobu s agresorom (JNA) brani molotovljevim koktelima i armbrustima. Povodom 15. godišnjice osamostaljenja država je naručila i nekoliko dokumentaraca, sve u slavu prvoboraca. U njima nema „druge strane“ u borbama koje su vođene juna i jula 1991, niti kritičkog preispitivanja toka događaja, čak se i ne pominju oni koji su se iz bilo kog razloga zamerili aktuelnom premijeru i njegovoj partiji. Tu su se našli i pripadnici policije, zato što su javno protestovali što uloga policajca u odbrani Slovenije nije predstavljena objektivno, pa su sve zasluge „pokupili“ – Janšini teritorijalci.

NEUSPELO RETUŠIRANJE: Na meti je i „Mladina“, čije ime je nestalo iz državnog projekta „Jedinstveni u pobedi“ na temu oslobodilačkog rata 1991, i to uprkos činjenici da su u zborniku 59 od 98 objavljenih fotografija potpisali fotoreporteri nedeljnika „Mladina“. Premijer Janša pomoću paradržavnih fondova kontroliše većinu medija u državi – dnevni list „Delo“, mariborski „Večer“ i RTV Sloveniju, koja je zahvaljujući novom zakonu o medijima pretvorena u javnu televiziju. Šef vlade iskoristio je svečarsko raspoloženje da putem lojalnih glasila napadne „Mladinu“, ljubljanski „Dnevnik“ i još nekoliko medija, optuživši ih da tokom osamostaljenja nisu ispunili patriotsku dužnost jer im nije bila mrska ideja da „obe strane u sukobu treba tretirati ravnopravno“.

Crno-belu sliku o dešavanjima 1991, kada je 1990 regruta JNA posle jednostranog proglašenja slovenačke države poslato na granične prelaze i naletelo na otpor nekoliko desetina hiljada policajaca i teritorijalaca, pokvarile su preterano revnosne sudije. Do sad je krivica za civile koji su izgubili život pošto su teritorijalci na drumovima zaustavili strane kamione, pretvorivši ih u barikade za tenkove, pripisivana JNA. Na to je podsetio i premijer Janša, rekavši da „raketiranja kolone civilnih vozila ili RTV odašiljača, dakle civilnih objekata, što je bilo kršenje međunarodnog prava, ne bi bilo da je protivnik poštovao međunarodne konvencije“. A onda je sud demantovao predsednika vlade.

Pre 15 godina, 27. juna 1991, kretanje kolone oklopnih vozila JNA blokirano je kod Medvedjeka pomoću barikade, načinjene od vozila koje su slovenačke snage zaustavile uz pretnju sile. Kolona je bila duga 15 kilometara, a pored civilnih automobila, tu su se obreli autobusi puni dece, karavan cirkusa Medrano (sa sve životinjama), maturanti koji su se vraćali iz Italije u Sarajevo… Teritorijalci su zahvaljujući naopakim informacijama (da je uspeo proboj JNA) tri puta dobili naređenje da sruše vijadukt i napadnu kolonu, ali su odbili da ga izvrše. Od 504 teritorijalca, koji su zanoćili na položaju, do jutra ih je pobeglo čak 70. Pregovori su u međuvremenu propali, pa je avijacija JNA izvršila tri napada na kolonu. Uništeno je ili oštećeno 20 kamiona. Poginulo je šest vozača, a šestorica je ranjena. Petorica njih presavila je tabak i zatražila zadovoljenje pravde plus odštetu na slovenačkim sudovima. Izgledalo je da je pravda spora i nedostižna, da bi presuda šokirala ovdašnju javnost, a naročito politički vrh.

U slučaju jednog tužioca iz Bosne, sud u Ljubljani odlučio je da je „država odgovorna za ranjavanje 80“, a „pojedinac za svega 20 odsto“. Sudija je u obrazloženju naveo da su slovenački teritorijalci prekršili međunarodno pravo onog trenutka kad su sprečili nastavak puta stranim vozilima, jer su državu dužni da brane samo njeni državljani, a ne i stranci, čija su vozila činila pretežni deo barikade. Država je, ocenjuje sud, dužna da plati odštetu i stoga što su teritorijalci prisilili šofere da ostanu pored kamiona i da ih pomeraju po njihovom naređenju. Teritorijalci su ih time svesno izložili opasnosti, jer su morali da predvide atak na blokadu. Sud je odbacio tvrdnje advokata države da je Slovenija učinila sve što je u njenoj moći da zaštiti civile. Štaviše, sud u najmanje pet ovakvih slučajeva nije poverovao tvrdnjama predstavnika vlasti. U presudama je Slovenija osuđena za povredu međunarodnog i domaćeg prava.

KORISNA LAŽ: Vlast nije dozvolila da „nedržavotvoran čin suda“ pokvari slavlje pobednika u ratu, koji je okončan 7. jula 1991. sklapanjem sporazuma između saveznih i slovenačkih funkcionera, na Brionima. „Zapitajte se: gde je bila Slovenija pre 15 godina, gde su tad bile druge jugoslovenske republike? Gde smo danas mi, a gde oni?“, obratio se slovenački ministar spoljnih poslova okupljenim ambasadorima EU-a u Ljubljani, diplomatskom koru i zvanicama u dvorištu Ministarstva spoljnih poslova (MIP) povodom otkrivanja spomen-ploče Brionskoj deklaraciji.

Razlog za novi život dokumenta koji je pre 15 godina potpisan na jedvite jade u nekad Brozovim dvorima, Rupel objašnjava „činjenicom da je Brionska deklaracija prva velika pobeda slovenačke diplomatije, jer je postignuto primirje s Jugoslavijom!“. Prema ovoj, najnovijoj verziji događaja, Slovenija – ali i trojka iz Evropske zajednice – imale su sasvim drugi plan kad je sastavljan papir o „mirnom rešenju jugoslovenske krize“, kojim se vlada SFRJ obavezala da povuče saveznu vojsku a vlasti u Ljubljani pristale da demobilizuju trupe, uz tromesečnu suspenziju odluke Slovenije i Hrvatske o nezavisnosti i dolazak posmatrača Evropske zajednice.

„Pre 15 godina na Brionima nije bilo kompjutera, a jedan diplomata iz Luksemburga nedavno mi je otkrio koliko je problema bilo tog dana zbog pisaće mašine. Traka je bila stara, ređali su se tehnički problemi. I uprkos tome što je napisana izanđalom pisaćom trakom, Deklaracija je, posle rata, za Sloveniju predstavljala sjajan rasplet događaja!“, svedoči Rupel danas. Spomen-obeležje Brionskoj deklaraciji pozdraviće svakog ko uđe u slovenački MIP, a domaćini spremno objašnjavaju da je to krunski dragulj u slovenačkom osamostaljenju, jer je omogućio da „slovenačka policija, a ne JNA, preuzme kontrolu granice, da o carinskim taksama brine slovenačka carina, a Slovenija i SFRJ tokom tzv. moratorijuma dogovore prenos ovlašćenja“.

Slovenačku zastavu sa spomenika Brionskoj deklaraciji svečano je skinuo premijer Janez Janša, koji je 1991. nosio uniformu ministra odbrane. Istakao je da je deklaracija bila rezultat vojne pobede na terenu i da je Slovenija na Brionima postala subjekt međunarodnih odnosa. Upozorio je ambasadore EU-a i novinare da su u deklaraciju ugrađene rečenice koje „na prvi pogled niko nije razumeo“ (aluzija na saveznu vlast u Beogradu), a upravo te rečenice „omogućile su Sloveniji određene prednosti, koje su pomogle da Predsedništvo SFRJ 18. jula 1991. povuče jugoslovensku armiju iz Slovenije“. Janša je preporučio slovenačkim istoričarima da zavire iza kulisa nastanka dokumenta i da se late analize teksta koji su sukobljene strane „tumačile kako im paše“, što je omogućilo Sloveniji da ono što je postigla uz žrtve, ne vrati „onome ko je u boju pobeđen“.

„Da smo stvarno morali, kao što je pisalo u nekim delovima Deklaracije, da se vratimo na stanje pred 25. jun 1991, Slovenije danas ne bi bilo“, opomenuo je Janša, uz opasku da je sreća što je tekst imao i odredbe koje su priznavale slovenačko osamostaljenje, „pa smo pametnom kombinacijom tih rečenica uspeli da obezbedimo potpun nadzor nad svojom zemljom, što je bio temeljni uslov za međunarodno priznanje“. Janša je ocenio da je došlo vreme da, makar uvijeno, prizna da Slovenija tokom moratorijuma nije imala nameru da preda granicu saveznoj vlasti niti da „vrati stanje u Republici na dan pre 25. juna“, već je to bio manevar kojim je kupljeno vreme dok svet ne prihvati „činjenično stanje“, uz blagoslov trojke iz Evropske zajednice.

Kršenje međudržavnih dogovora i krivokletstvo u međunarodnim odnosima po pravilu važe za prekršaj za koji su predviđene čak i sankcije. Brionska deklaracija je tu izuzetak, koji ne potvrđuje pravilo. Slovenačka diplomatija kao svoj prvi uspeh hvali izvrdavanje dogovora, jer slovenačkim pregovaračima u trenutku kad su potpisivali dokument nije padalo na um da ga ispune. U zvezde se kuje Deklaracija koja je trebalo da postigne pomirenje, a zapečatila je raspad bivše države.

Spomen-ploča

„Povodom petnaestogodišnjice Brionske deklaracije sećamo se prvog uspeha diplomatije nove slovenske države. Slovenija je tada pregovarala i pomoću EU postigla primirje s Jugoslavijom. U pregovorima su u ime Slovenije učestvovali France Bučar, Janez Drnovšek, Milan Kučan, Lojze Peterle i Dimitrij Rupel (na slici). Potom su Slovenija i njena diplomatija doživele još mnogo uspeha. Ministarstvo spoljnih poslova, Ljubljana, 7. 7. 2006.“

(Tekst na spomen-ploči koja „na ulazu u MIP upozorava na najveći uspeh domaće diplomatije“)