Pohod na vlast radikalne levice

Po treći put u poslednje tri godine ekonomskom krizom izmučeni Grci pozvani su da izaberu novu vladu. „Praznik demokratije“, kako u Grčkoj inače nazivaju izbore, od samog početka nikada kraće izborne kampanje pretvorio se u žestoku bitku prožetu zluradim scenarijima, intervencijama spolja, ucenama i mnogobrojnim dilemama. Što su izbori bliže, nervoza i panika sve su veće.

Jer, po prvi put u istoriji Grčke, radikalna levica (SIRIZA) je u situaciji da demokratskim putem, na parlamentarnim izborima dođe na vlast i zameni koaliciju desnog centra (Nova demokratija i Pasok). Na funkciji šefa vlade, koju trenutno zauzima Adonis Samaras, mnogi već vide lidera levice Aleksisa Ciprasa.

STRANE INTERVENCIJE: Svi komentatori se slažu da će ova izborna kampanja dovesti do polarizacije društva. Vladajuća Nova demokratija zalaže se za sprovođenje politike drastične štednje koju Grcima nameće Memorandum Trojke (Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske centralne banke i Evropske komisije), dok SIRIZA sa Ciprasom na čelu zahteva da se zaustavi „humanitarna katastrofa“ koju su izazvale oštre mere štednje. Cipras traži brisanje većeg dela grčkog duga koji guši razvoj privrede i predlaže novi političko-ekonomski model koji se zasniva na reanimaciji proizvodnje, smanjenju nezaposlenosti, te rešavanju socijalnih problema najugroženijih slojeva društva.

foto: wikipedia.org

Predizborna kampanja u Grčkoj ima posve evropski karakter, jer su već od prvog trenutka preko stranih medija bukvalno počeli da pljušte pritisci i intervencije evropskih političara, zvaničnika, tržišta i bankara sa ciljem da utiču na unutrašnju politiku Grčke. Na Grke se apeluje da glasaju „ispravno“, što znači da nastave da podržavaju jednosmernu politiku Samarasove vlade koja Grčkoj garantuje ostanak u evrozoni i nove kredite kojima će moći da otplaćuje stare.

Ali, upravo činjenica da velika većina intervencija iz inostranstva podržava Samarasovu vladu, zapravo je za većinu Grka samo još jedan dokaz da je njihova sadašnja vlada potčinjena stranim interesima i interesima tržišta, a ne grčkoj demokratiji i grčkom narodu. Najveću korist od toga ima SIRIZA, koja se pojavljuje u ulozi zaštitnika demokratije i interesa naroda.

To se jasno vidi i po poslednjim anketama koje u rasponu od 2,5 do 11 odsto daju prednost SIRIZI u odnosu na Novu demokratiju. Čak i najumereniji analitičari u međuvremenu smatraju da je na ovim prevremenim izborima neizbežna pobeda SIRIZE, koja je pobedila i na evropskim izborima u maju 2014.

Dok se čini da je pitanje izbornog pobednika izvesno, neizvesno je s kim bi SIRIZA mogla da formira „antimemorandumsku“ vladu, ukoliko sama za to ne bude imala potrebnu parlamentarnu većinu. SIRIZA će tražiti partnera sa kojim će biti u stanju da se suprotstavi Trojki i pokrene pregovore za novi i za Grčku povoljniji ekonomski aranžman sa Briselom. Pitanje je i šta će biti ukoliko evropski partneri budu nepopustljivi naspram zahteva radikalne levice, pre svega kancelarka Nemačke Angela Merkel. Da li SIRIZA u tom slučaju ima plan B i da li je zaista spremna da ne popušta „ucenema“ do te mere da Grčka izađe iz evrozone?

KO SE KOCKA SA GRČKOM: Po mišljenju premijera Adonisa Samarasa, SIRIZA ne samo da nema plan B u slučaju neuspeha pregovora o otpisivanju ili reprogramiranju grčkog duga i slabljenju nametnutih mera štednje, nego svojom politikom nepogrešivo vodi zemlju u bankrot i izvan Evrope. Na svom prvom predizbornom nastupu u Larisi, Samaras je nastupio optimistički i rekao kako može u svoju korist da promeni pravac vetra koji trenutno duva u leđa SIRIZI: „Grčki narod je glasao za nas pre dve i po godine sa zadatkom da isčupamo Grčku iz krize. Tada je u naš uspeh malo ko verovao. Ali, mi smo uspeli da kao pravi domaćini dovedemo državu u red, više nemamo deficit i bili smo spremni za izlazak iz krize, ali neki nam to nisu dozvolili. Manjina poslanika je povukla zemlju u prevremene izbore koje grčki narod nije želeo. SIRIZA se boji da ćemo se osloboditi pritiska Memoranduma i da će svaka sledeća godina biti bolja od prethodne. Boji se da ćemo ostati na putu stabilnosti i razvoja. Zato nas vuče na izbore, ali mi im zajedno sa grčkim narodom odgovaramo da ćemo i te izbore dobiti!“

Po Samarasovom mišljenju, rezultat ovih izbora biće i „konačan poraz populizma: „Ako sve bude kako treba, 2015. nećemo tražiti zajam da bismo mogli da platimo kamate, što bi značilo povratak nacionalnog dostojanstva i suvereniteta zemlje. U pokušaju da to postignemo sukobili smo se sa unutrašnjim podrivanjem. Pokušavaju da zaustave izlazak iz krize. Naša je dužnost da govorimo istinu. Dužnost je grčkog naroda da kaže „ne“ populizmu. Ovo će biti najvažnija bitka poslednjih decenija!“

Mašući zastavom „bezbednosti i stabilnosti u evrozoni“ kako ne bi bile uzaludne dosadašnje ogromne žrtve grčkog naroda, ovih dana je Nova demokratija za svoj glavni predizborni slogan izabrala „Neki se kockaju sa Grčkom, ali mi nećemo!“, optužujući SIRIZU da rizikuje evropsku budućnost zemlje, te da pokušava da pridobije konzervativne i plašljive glasače, čija je glavna osobina da ne vole ni rizik ni promene. Nova demokratija igra na kartu da je velika većina Grka proevropski orijentisana i da po svaku cenu treba osigurati ostanak zemlje u evrozoni.

I pored Samarasovih optimističkih nastupa, i najokoreliji predstavnici Nove demokratije priznaju da je prednost SIRIZE teško sustići, osim ako se desi nešto spektakularno, i spremaju se polako za ulogu opozicije protiv levičarske vlade. U slučaju poraza upitna je Samarasova funkcija šefa partije, liberalno krilo vidi šansu da smeni tvrdokornog desničara i da na njegovo mesto dođe neki lider bliži centru i liberalnijim političkim stavovima.

BUDUĆNOST IMA IME: Sa druge strane, u taboru SIRIZE vladaju optimizam i nada da bi čak mogli da osvoje 150 mandata i samostalno formiraju „vladu nacionalnog spasa“ kojoj bio se ubrzo priključile ostale antimemorandumske snage. Tako ojačani imali bi podršku građana, koja im je neophodna da bi ušli u odlučne pregovore sa poveriocima i postigli što bolje rezultate u cilju otpisa dugova i promene politike stroge štednje kako za Grčku tako i za ostale evropske zemlje koje se nalaze u sličnoj situaciji.

Kao osnova za savez sa drugim partijama uzima se SIRIZIN „Solunski program“ kojim je Cipras još u septembru 2014. na otvaranju solunskog velesajma najavio prve korake ekonomske politike buduće vlade leve koalicije. Prema tom programu, cilj SIRIZE i njenih saveznika biće brisanje najvećeg dela duga kako bi dug postao održiv i to na način koji ne bi bio štetan za ostale evropske narode, već vraćen uz pomoć postojećih evropskih mehanizama. „Ako je moglo 1953. u Nemačkoj, može i u Grčkoj 2015. godine“, tvrdi Aleksis Cipras. Takođe zahteva da se primeni „klauzula o razvoju“ u otplati preostalog duga, tj. da se dug otplaćuje kada dođe do ekonomskog razvoja, a ne iz budžetskog suficita nastalog usled restriktivne štednje, kao i dogovor o Novom evropskom sporazumu (European New Deal).

Da bi se zaustavila humanitarna katastrofa u Grčkoj, „Solunski program“ predviđa besplatnu struju i bonove za narodne kuhinje za 300.000 najsiromašnijih domaćinstava, besplatnu medicinsku negu za sve i besplatne autobuske karte za nezaposlene, uvođenje trinaeste penzije za one čija je penzija niža od 700 evra i ukidanje specijalnog poreza na lož-ulje.

„Solunski program“ predviđa i zabranu aukcija stanova i kuća ukoliko se radi o prvom stanu odnosno kući, domu u kome ljudi žive, zatim uvođenje zakona o minimalnom neoporezovanom godišnjem prihodu do 12.000 evra, preraspodelu duga građana bankama i državi na mnogo rata, i to pod uslovom da rate ne prelaze 30 odsto godišnjeg prihoda dužnika. Takođe predviđa i ukidanje zatvorske kazne za poreske dužnike i ponovno uspostavljanje zakonom zagarantovanog minimalca od 751 evra, kao što je bilo pre diktata Trojke.

SIRIZA obećava osnivanje Javne banke za razvoj i banaka sa posebnim namenama, koje bi pomagale malim preduzetnicima i poljoprivrednicima i kreditirale projekte koji bi odmah obezbedili 300.000 radnih mesta u privatnom i javnom sektoru. Program levice predviđa smanjivanje vlade na samo deset ministarstava, ukidanje mnogobrojnih beskorisnih državnih organa i ponovno otvaranje javne radio-televizije ERT, kao i zapošljavanje protivustavno otpuštenih radnika.

Da bi se poboljšala budžetski prihodi, SIRIZA najavljuje povećanje poreza na nekretnine za bogate, kao i aktiviranje inspekcijskih službi za poreske begunce, za borbu protiv šverca goriva i cigara, strogu kontrolu i kazne za one koji su iz Grčke izneli veliki novac (preko 100.000 evra) bez plaćanja odgovarajućih ili ikakvih poreza.

„Žurka je završena. Kada SIRIZA preuzme vlast, svi će morati da kažu otkuda im novac“, izjavio je Cipras. „Solunski program“ neće koštati više od 12 milijardi evra, a biće finansiran isključivo iz nacionalnih i evropskih fondova, bez novih kredita, jer će nova levičarska vlada biti posvećena izbalansiranom budžetu, kako se ne bi stvarali novi deficiti.

Predstavnici aktuelne vlade su „Solunski program“ nazvali „receptom za stečaj“, tvrdeći da ne samo što ne postoje pare koje su potrebne za finansiranje ovog programa, nego da će SIRIZA biti prinuđena da, kada više niko ne bude hteo da kreditira Grčku, „zavuče ruku u sitne bankovne depozite“, iako Cipras stalno ponavlja da je sigurnost novca u bankama apsolutno zagarantovana.

„Budućnost je počela: Grčka – dostojanstvo, pravda, demokratija“, odgovara SIRIZA.

BORBA ZA TREĆE MESTO: Velika koalicija između Nove demokratije i SIRIZE je isključena. Za treće mesto i partnera u budućoj vladi bori se PASOK sa Evangelosom Venizelosom na čelu, koja je do sada bila mlađi partner u Samarosovoj vladi. Problem PASOK-a je što se njegovi tradicionalni birači prelivaju uglavnom u SIRIZU, pošto su izgubili svako poverenje u stranku koja je bila socijalistička, dok nije bila „primorana“ da usvoji liberalnu politiku. Druga bolna tačka za Venizelosa je to što je bivši predsednik PASOK-a i premijer Grčke Jorgos Papandreu 3. januara osnovao novu stranku pod nazivom „Pokret Demokrata Socijalista“ i nada se da će prikupiti glasače sa levog centra koji su sebe do sada smatrali političkim beskućnicima. Ako Papandreuova stranka uspe da uđe u skupštinu „kradući“ glasove PASOK-u i SIRIZI, mogla bi da ima važnu ulogu u postizbornim koalicionim pregovorima.

Na levom centru je i Potami (Reka), stranka koju je nekoliko meseci uoči evropskih izbora osnovao televizijski novinar Stavros Teodorakis, koji sa sloganom „Sve da promenimo, ali da ne rušimo zemlju“ očijuka i na levo i na desno. Teodorakisa vide kao mogućeg partnera u vladi koju predvodi SIRIZA, koji bi pokušao da Grčku zadrži u evrozoni i sprovede reforme ne iskačući iz okvira Evropske unije.

U odnosu na izbore 2012, tvrdokorna Komunistička partija Grčke (KKE) na čijem čelu je Dimitris Kucuba skočila je sa 5,5 na 7 odsto glasova. Ona se zalaže za ukidanje evra, protiv EU i za otpisivanje celokupnog grčkog duga, i to odmah. Prema mišljenju grčkih komunista, SIRIZA je „previše vode sipala u vino“, te zato ne žele postizbornu saradnju s njom. Prema rečima generalnog sekretara KKE, „narodnim slojevima se ne može pomoći mrvicama milosrđa koje će ispariti čim im budu bačene. Kanabe, čekanje, lažne iluzije i predavanje naše sudbine u ruke nekih predstavnika u skupštini potpuno je poražavajuće za sam narod. Mi ćemo se boriti na ulicama, kao i uvek.“

Konačno, za treću poziciju se bori i neonacistička Zlatna zora, čije se pola rukovodstva zajedno sa liderom stranke nalazi u zatvoru a optuženi su za zločinačko udruživanje. I pored toga ankete im daju šest odsto. Iako je dinamičan rast grčkih neonacista usporen nakon ubistva repera Pavla Fisasa, ova stranka i dalje uživa značajnu podršku, naročito u zapuštenim prigradskim i seoskim područjima koja su tradicionalno desničarska. Kao proizvod toksične kombinacije razorne politike štednje i ksenofobije, Zlatna zora ima intenzivan antiparlamentarni, antisistemski i antieevropski stav i nastavlja da postoji kao endemska pojava koja je uvek postojala na marginama grčkog društva.

Poslednjih šest godina građani Grčke su doživeli dramatično osiromašenje, bedu, mere štednje, hiperoporezivanje siromašnih slojeva, prezaduživanje, visoku nezaposlenost, sve vrste poniženja i gubitak dostojanstva, ali i ugrožavanje demokratije autoritarnim potezima kao što je bilo zatvaranje javne radio-televizije. Istovremeno, mala plutokratska oligarhija uživala je privilegije i poreske olakšice, dok su preduzetnici pljačkali javno bogatstvo i uvećavali profit. Ostaje da se vidi do koje mere će zastrašivanja i ucene 25. januara uticati na „praznik demokratije“.