Čak 58 odsto Nemaca odbija isporuku moćnih krstarećih raketa Ukrajini, dok to podržava svega 28 odsto. To je vetar u leđa za kancelara Šolca koji se poslednjih nedelja našao u žrvnju
Nemački kancelar Olaf Šolc nedeljama je pod velikim političkim pritiskom da naoruža Ukrajinu moćnim krstarećim raketama tipa Taurus koje imaju domet od petsto kilometara.
Sada Šolc dobija argument više za svoju uzdržanost jer je čak 58 odsto Nemaca protiv takve isporuke, a svega 28 odsto za. To pokazuje sveža anketa instituta YouGov koja je sprovedena u prethodnih pet dana.
Uz to, 31 odsto Nemaca načelno odbija bilo kakvo naoružavanje Ukrajine.
Podrška slanju Taurusa je još opala u odnosu na prethodne ankete kada je iznosila 31 odsto, a odbijanje je poraslo sa 49 na 58 odsto.
Niz neprijatnih vesti za Berlin
Razlog što se više Nemaca interesuje za temu je niz vesti koje su obeležile prethodne dane. Najpre je Šolc rekao da odbija svaku mogućnost da Nemačka ili NATO uđu u direktan sukob sa Rusijom, i natuknuo da bi slanje Taurusa iziskivalo angažman Bundesvera.
Šolc je „otkrio“ da su Britanci i Francuzi navodno na listu mesta i da pomažu Ukrajincima u navođenju raketa tipa Storm Shadow koje su isporučili.
Taurus pak ima dvostruko veći domet od tih britanskih projektila. Za Šolca je to previše – njegov argument je da Kijev tako može gađati i međunarodno priznatu teritoriju Rusije.
Stvar se usijala nakon što su Rusi objavili presretnuti razgovor visokih nemačkih oficira u kojima ovi raspravljaju o mogućnosti Taurusa. To je u Moskvi interpretirano kao „dokaz“ da Nemačka sprema rat protiv Rusije.
O tome se na Telegramu oglasio i Dimitrij Medvedev, navodeći da je Šolc „dobar tip“ i da možda ne zna da vojska sprema rat protiv Rusije.
„Šolc ne veruje Ukrajini“
Šolc je pak kod kuće pod pritiskom posebno demohrišćanske opozicije, ali često i vodećih pera nemačke štampe.
U presretnutom razgovoru oficiri navode i da bi Ukrajinci bez nemačke pomoći mogli da upravljaju Taurusom nakon duže obuke. To sada neki prebacuju Šolcu, tvrdeći da je samo tražio izgovor da ne pošalje ovo oružje.
„Ne verujem da će kancelar isporučiti krstareće rakete. On ne veruje Ukrajini“, ocenio je Gustav Gresel, stručnjak za Rusiju i vojna pitanja.
Prema njegovom sudu, Šolc je „pokrenuo lavinu emocionalizovanih pogrešnih informacija“ koje Rusi koriste da među Nemcima šire strah od direktnog rata ili čak nuklearnog sukoba. „Putin se tome raduje“, zaključuje Gresel.
U ponedeljak je Šolc pred novinarima ponovio svoj stav da neće biti krstarećih raketa. „Ja sam kancelar i zato ta odluka važi“, rekao je Šolc.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
