Od početka ove godine, u Maliju, državi koja se nalazi u zapadnoj Africi, vladaju nemiri. Početak pobune Tuarega, drevnog naroda koji živi u severnim i zapadnim delovima Afrike, eskalirao je u rat koji je izmakao kontroli državnih vlasti.
DOMINO EFEKAT: „Plavi“ narod, kako se još nazivaju Tuarezi, jer vole da nose odeću ove boje, još jednom se upustio u borbu za svoju zemlju. U 19. i 20. veku francuski kolonizatori su ukinuli tuarešku plemensku zajednicu. To je dovelo do krvavih sukoba, ali su i posle 1960, čuvene „afričke godine“ kada je okončana francuska kolonijalna vladavina, Tuarezi ostali narod bez države, rasejani na relativno velikom području oko četvoromeđe Malija, Nigera, Alžira i Libije. Njihove teritorijalne pretenzije na sever Malija pretvorile su se u oružani otpor još osamdesetih godina. Devedesetih godina su se borili protiv nigerijskih i malijskih trupa, što je rešeno dodeljivanjem autonomije Tuarezima, ali mir nije dugo trajao. Početkom ove godine pojavile su se informacije da su se Tuarezi koji su se u Libiji borili na strani Moamera Gadafija vratili u Mali. Procenjuje se da ih je došlo oko 2000. Kako su granice afričkih zemalja porozne, velike količine oružja su prenete iz Libije. Tuarezi su početkom januara otpočeli novu borbu za teritoriju na severu Malija.
Država je odgovorila na ovu pobunu, ali nedovoljno čvrsto. Vojska se žalila na slabu opremljenost, i nakon dva meseca neuspešnih borbi sa Tuarezima vojnici odlučuju da svrgnu vlast u državi. Na čelu sa kapetanom Amaduom Hajaom Sanogom, kome su se pridružili vojnici nižih činova, vojska je 22. marta izvela državni udar. Na početku pobune, predsednik Malija Amadu Timani Ture, na svom Tviter nalogu objavljuje da nema puča, nego da se desila samo manja pobuna u garnizonu u Kati. „Bune se dezerteri i drugi pripadnici vojske koji ne žele da idu na front“, objavljeno je na predsednikovom Tviter profilu.
U garnizonu u Kati pobuna je počela kada su vojnici od ministra odbrane koji je bio u poseti tražili bolje naoružanje. Nezadovoljni njegovim odgovorom, kamenovali su ga i počeli da pucaju u vazduh. Nakon toga, vojska je preuzela vlast u glavnom gradu Bamaku, na čijim su se ulicama mogli videti pijani vojnici u pikapovima koji slaveći svrgavanje vlasti pevaju i iz mitraljeza pucaju u vazduh. U vojnom puču na desetine vojnika je poginulo, navode vojni i policijski izvori. Crveni krst u Maliju saopštio je da je zbrinuo oko 40 ranjenih osoba, od kojih je većina povređena od „zalutalih“ metaka.
Vojnici su nakon upada u predsedničku palatu, pod vidnim dejstvom alkohola, opljačkali objekat. Sledećeg dana usledilo je preuzimanje državne televizije. Dopisnik Rojtersa preneo je da se tada u Bamaku čula desetominutna paljba. Kapetan Sanogo objavljuje da sve institucije prestaju sa radom do daljnjeg. Pored toga, suspendovan je postojeći ustav, uveden je i policijski čas, a građani su upozoreni da ne izlaze na ulice do daljnjeg. Grad je bio prazan, a prodavnice zatvorene. „Molimo civile da budu mirni i ostanu kod kuće, a naše drugove u uniformi koji nam se još nisu pridružili pozivamo da to što pre učine“, rekao je portparol vojske Amadu Konare.
Vojska je zahtevala da se uvede civilna vlast i da se formira Vlada nacionalnog jedinstva. Inače, predsednik Ture je na vlast došao 1991. godine, takođe državnim udarom posle kojeg je predao vlast civilima, a 2002. je postao šef države na demokratskim izborima. U aprilu je trebalo da napusti funkciju, posle desetogodišnje vladavine, ali su pobuna Tuarega na severu i njegova nemoć da se sa njom izbori dovele do nasilnog prestanka mandata. Za vreme trajanja državnog udara, nije bilo poznato gde se nalazio predsednik Ture. Kapetan Sanogo nije hteo da se izjašnjava čak ni o tome da li je uhapšen, samo je rekao da je dobro.
Nakon državnog udara, međunarodne organizacije upozoravaju na humanitarnu katastrofu u ovoj zemlji. Stotinama hiljada građana koji su izbegli iz zemlje pretila je ne samo pobuna Tuarega, već i suša koja je zavladala Malijem i izazvala nestašicu hrane.
Vojni puč u Maliju izazvao je oštre reakcije međunarodne zajednice. Svetska banka saopštila je da suspenduje razvojnu pomoć toj zemlji. Maliju je zbog organizovanja puča uveden ekonomski, finansijski i diplomatski embargo od strane afričkih i zapadnih zemalja. Sankcije su uključivale zatvaranje granica prema svim susednim zemljama, osim za dostavu humanitarne pomoći i zamrzavanje malijskih računa u regionalnoj centralnoj banci.
Vojna hunta je dva dana kasnije odlučila da preda vlast u zamenu za ukidanje sankcija. Postignut je dogovor između kapetana Sanogoa i zvaničnih predstavnika okolnih zemalja. Prema tom planu, hunta će predati vlast predsedniku parlamenta Diounkoundu Traoreu, koji će biti imenovan za prelaznog predsednika sa zadatkom da organizuje izbore. Pored povlačenja embarga dogovorena je i amnestija za učesnike vojnog udara. Predsednik Ture je 9. aprila podneo zvaničnu ostavku, a ministar spoljnih poslova Burkine Faso rekao je da će predsednik moći da živi gde želi i to pod zaštitom vojske. Sankcije su ukinute, ali se još uvek ne zna kada će kapetan Sanogo predati vlast.
DIVERZIJA: Dok je sva pažnja usmerena na sprečavanje organizovanog puča, Tuarezi na severu Malija iskorišćavaju situaciju. Na dan dogovora koalicije afričkih zemalja i vojske, 7. aprila, Tuarezi su proglasili nezavisnost oblasti Azavad, istakavši da žele da poštuju „granice susednih država“. Pobunjenička organizacija Nacionalni pokret za oslobođenje Azavada u Maliju (MNLA), koju čine Tuarezi, objavila je da kao rezultat uspešnog osvajanja ove oblasti obustavlja sve vojne operacije. Pripadnici pokreta pozvali su zemlje u regionu i međunarodnu zajednicu da „omoguće miran život Azavadima, bez napada iz Malija“. Afričke i zapadne zemlje su odmah odbacile proglašenu nezavisnost.
Zapadne agencije navode da su tuareški pobunjenici na početku borbe bili potmognuti islamističkom grupom koja je lokalni ogranak Al Kaide. Dok stanovnici Timbuktua tvrde da su u borbi na ulicama videli pripadnike islamističke grupe zvane Ansar Ud Din. Međutim, ova saradnja nije dugo trajala. Njihovi sada već bivši fundamentalistički saborci su postali protivnici, jer su počeli da uvode šerijatski zakon u oblasti severnog Malija. Iako su Tuarezi sunitski muslimani, njihovi zakoni su drugačiji. Na njihovu religiju dosta utiče i drevna predislamska tradicija. Predstavljaju jedan od retkih muslimanskih naroda gde muškarci umesto žena pokrivaju lice maramama. Nasleđe ide po ženskoj liniji, a smatra se da su samo žene Tuarega u prošlosti znale da čitaju i pišu. Takođe, muškarcima nije dozvoljena poligamija.
Oblast koju su nazvali Azavad Tuarezi smatraju svojom kolevkom. Poslednji potez u njihovoj borbi bio je osvajanje tri ključna grada: Kidal, Gao i Timbuktu, dok je vojska svrgavala predsednika, a međunarodne zajednice obuzdavale vojsku.
Mali je država u Zapadnoj Africi čiji je severni deo prekriven Saharom. U južnom delu, gde živi većina stanovništva, protiču reke Niger i Senegal. U Maliju se govori sedam jezika, pored francuskog koji je nekada bio zvanični jezik. Pored Tuarega, u ovoj državi žive još i narodi Bambare, Malinke, Senufo, Sarakole, Songai i Dogoni, kao i nomadski i polunomadski Fulani i Mavari.
Prosečno obrazovan Zapadnjak ne zna o Maliju gotovo ništa. Mnogima na pomen te zemlje kroz glavu proleti samo slika batlera orlovskog nosa iz crtaća Mačke iz visokog društva koji preteći prefinjenim macama izgnanstvom sam završi u kovčegu za Timbuktu, a ljubitelji Pola Ostera su pročitali roman Timbuktu.
Oni koji bolje poznaju afričku kulturu i narode, znaju da na jugu Malija, ispod litice Bandiagare, žive Dogoni, narod sa specifičnim običajima i tradicijom. Oni žive u hiljadama načičkanih kuća od sena i blata, jedinstvene arhitekture.
