Pobeda ili podela

(Specijalno za „Vreme“ iz Kijeva)

Stanovnici zapadnog dela zemlje koji zovu i kolevkom Ukrajine, gde se govori ukrajinski i gde se, uglavnom, prezire Rusija i sve što je rusko, listom su u drugom krugu predsedničkih izbora glasali za Viktora Juščenka, prozapadnog političara i nacionalistu.

Kada je Centralna izborna komisija prošle nedelje objavila da je njegov protivkandidat, premijer Viktor Janukovič, pobedio u drugom krugu izbora, Ukrajinci sa zapada zemlje i u prestonici Kijevu, počeli su masovne proteste zbog izborne krađe.

Kako tvrdi opozicija, krađa se uglavnom sastojala u „skupljanju glasova“ preko netačnih ili falsifikovanih izbornih spiskova, u takozvanom glasanju u odsustvu i neviđenom manipulisanju odzivom birača koji je u nekim oblastima iznosio i do 127 odsto. Uprkos svemu, Janukovič je osigurao izbornu pobedu od jedva tri odsto.

INTERVENCIJE: Većina stanovništva u istočnim regionima, koji su ne samo geografski već i politički i etnički bliski Rusiji, glasala je za Viktora Janukoviča koji je izbornu trku trčao uz podšku odlazećeg predsednika Leonida Kučme i „gostujućeg“ predsednika Rusije Vladimira Putina.

Njihova reakcija na opozicione proteste i opasnost da parlament poništi rezultate drugog izbornog kruga bila je negde između panike i slepog besa. Narodni predstavnici istočnih i južnih regiona najavili su da će, u slučaju da se rezultati drugog kruga glasanja proglase nevažećim, zatražiti autonomiju. Referendum je već zakazan za 5. decembar. A sve je, kažu, bilo u redu dok je drug Kučma deset godina vladao Ukrajinom.

Protesti, koji su počeli u ponedeljak 22. novembra, unekoliko su se stišali kada je Juščenko u petak najavio pregovore sa Kučmom i Janukovičem. Ovakva izjava došla je nakon tročasovnog susreta sa predstavnicima vlasti i međunarodnim posrednicima – visokim predstavnikom EU-a za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, predsednicima Poljske i Litvanije, Aleksandrom Kvašnjevskim i Valdasom Adamkusom, generalnim sekretar OEBS-a Janom Kubišom i predsednikom Donjeg doma ruskog parlamenta Borisom Grizlovim.

Prisustvo Grizlova, koji ne važi za „najtežu artiljeriju“ Kremlja, protumačeno je dvojako. Rusija je ovim pokazala kako namerava da održi prisustvo u strateški važnim pregovorima, ali ne i da ide predaleko. U prilog tome govori i izjava predstavnika ruskog Ministarstva inostranih poslova Aleksandra Jakovenka, koji je istog dana u Moskvi rekao kako „Rusija ne planira da igra posredničku ulogu u rešavanju tamošnje (ukrajinske) situacije“.

KRIZA PREGOVORA: U petak uveče Kučma je potvrdio da je kao rezultat pregovora formirana radna grupa za rešavanje krize. Sa svoje strane, Juščenko je apelovao na svoje pristalice da ostanu na ulici i da održe blokadu državnih institucija, uključujući vladu i predsedničku administraciju.

Pregovori su u ćorsokaku od samog početka, bar ako je suditi po izjavama obeju strana. U subotu su Janukovičevi predstavnici tvrdili da je pregovora bilo, dok je Irina Geraščenko, portparol Juščenkovog štaba, rekla novinarima da se ništa nije dogodilo. Runda pregovora u nedelju okončana je bez rezultata.

Inače, ovde se procenjuje da je dolazak evropskih posrednika samo označio pokušaj da se kaže „da ne bude da nismo probali, mi smo im rekli, a oni nisu hteli da slušaju“.

Savetnik ruskog predsednika za veze sa Evropskom unijom Sergej Jastržemski je povodom krize u Ukrajini optužio političare u SAD i u Evropi da svojim delovanjem podstiču političke promene u bivšim sovjetskim republikama, a sadašnje masovne demonstracije opozicije u Kijevu uporedio sa događajima u Beogradu 5. oktobra 2000. godine, kao i sa zbacivanjem gruzijskog predsednika Eduarda Ševardnadzea ranije ove godine.

HRONOLOGIJA: Verhovna rada (ukrajinski parlament) proglasila je 27. novembra nevažećim rezultate izbora i izglasala nepoverenje Centralnoj izbornoj komisiji. Skupština je zatražila promenu izbornog zakona, ukidanje glasanja u odsustvu i promenu sastava Izborne komisije. Predsednik skupštine Vladimir Litvin podržao je ovakve odluke parlamenta, što im je dalo dodatnu političku težinu.

Vrhovni sud je u ponedeljak uzeo u razmatranje žalbe Juščenkovog izbornog štaba koje se odnose na legitimnost izbora u sedam najvećih izbornih jedinica na jugu i na istoku zemlje. Ove izborne jedinice zajedno nose više od 15 miliona glasova.

U nedelju 28. novembra, na kongresu deputata jugoistočnih oblasti Ukrajine, premijer Viktor Janukovič upozorio je da se zemlja nalazi „na ivici katastrofe, na ivici provalije, a mir u zemlji je veoma krhak“ i apelovao da se ne pribegava nikakvim radikalnim merama, jer „čim se prolije prva kap krvi, nasilje nećemo moći da zaustavimo“.

On je ipak izjavio kako svoje pristalice „nikada neće ostaviti na cedilu.“ „Svaka vaša odluka za mene je zakon“, rekao je vidno uzbuđeni Janukovič.

Janukovič je na Sveukrajinski kongres narodnih deputata i deputata lokalnih saveta na svim nivoima, koji se održava u Severodonjecku na istoku zemlje, stigao sa gradonačelnikom Moskve Jurijem Luškovim, dočekan skandiranjem „Predsednik“. Luškov, koga ovde doživljavaju kao izvidnicu pre odlučnijeg nastupa Moskve, rekao je u veoma zapaljivom govoru kako na trgovima u Kijevu „caruju veštice nakljukane pomorandžama“.

Na kongresu su se okupili predstavnici 17 oblasti jugoistoka Ukrajine. Predsednik Luganskog oblasnog saveta Viktor Tihonov rekao je na kongresu da se skup odvija u okviru ustava i zakona Ukrajine. On je još rekao da će pitanje autonomije biti pokrenuto samo u slučaju da na vlast dođe nelegitimni predsednik.

Predsednik oblasnog saveta Donjecke oblasti Boris Kolješnjikov ocenio je da je u Ukrajini nastala vanredna situacija gde su ne samo opozicija već i parlament izašli izvan pravnih okvira i naglasio da je potrebno organizovati referendume na kojima će se izglasati nepoverenje svim organima vlasti i doneti odluka o stvaranju nove jugoistočne države kao federativne republike, sa Harkovom kao prestonicom.

Iste večeri, u nedelju, donjecki oblasni savet doneo je odluku da 5. decembra raspiše oblasni referendum o davanju Donjeckoj oblasti statusa republike, odnosno pretvaranju Ukrajine u federalnu državu. Oblasni savet je preporučio svim lokalnim organima vlasti da do 30. novembra formiraju komisije za održavanje referenduma. Savet je proglasio legitimnom odluku ukrajinske Centralne izborne komisije o proglašavanju pobede premijera Viktora Janukoviča u drugom krugu predsedničkih izbora 21. novembra i izrazio nepoverenje parlamentu zemlje, Verhovnoj radi, koja je, da podsetimo, rezultate izborne komisije proglasila nevažećim.

Na zasedanju je takođe doneta odluka o formiranju lokalne milicije, uz upozorenje da se u zemlji razvija „vanredna situacija“ zbog akcija opozicije u prestonici Kijevu. Opozicija je iskazala zabrinutost da bi Kučma mogao da u novonastaloj situaciji proglasi ratno stanje u zemlji, ali je ministar odbrane Aleksandar Kuzmuk po treći put u poslednjih osam dana, koliko traje postizborna kriza, ostao pri izjavi da će vojska braniti samo ukrajinski narod.

Julija Timošenko, Juščenkov saveznik i najuticajnija dama ukrajinske politike, izašla je pred demonstrante u ponedeljak i objavila da opozicija postavlja četiri zahteva pred predsednika Kučmu, a koje on treba da ispoštuje u naredna 24 sata.

ŠTA JE IZLAZ: Opozicioni Komitet nacionalnog spasa, koji praktično vrši ulogu paralelne vlade, zahtevao je od predsednika Kučme da „smeni premijera Viktora Janukoviča zbog učešća i podsticanja izborne krađe, da predloži parlamentu novi sastav Centralne izborne komisije, da smeni predsednike lokalnih administracija istočnih oblasti koji su najavili mogućnost referenduma o formiranju autonomije, a Generalnom tužilastvu i službi bezbednosti naloži da pokrenu krivični postupak protiv separatista u Ukrajini“.

U međuvremenu je šef Janukovičevog izbornog štaba i guverner Narodne banke Sergej Tigipko, istog dana podneo ostavku na obe funkcije i izjavio da mu se protesti „dopadaju“. Tigipkove reči ocenjene su kao pokazatelj da je u Janukovičevim redovima nastupilo rasulo.

Bilo kako bilo, nijedan zapadni diplomata nije jasno rekao da podržava Juščenka, a vesti koje stižu iz Brisela ukazuju na to da je Evropa spremna na kompromisno rešenje sadržano u ponovljenim izborima, jer prošli nisu bili ni fer ni demokratski. Sticajem okolnosti, ovakve teze poklapaju se sa zahtevima opozicije u Kijevu.

U ponedeljak je Leonid Kučma na sednici sa najvažnijim ministrima i Janukovičem dozvolio mogućnost ponavljanja izbora što je, kako je rekao, „najbolji put za izlazak iz krize“. Na istoj sednici Janukovič je rekao da bi prihvatio ponovljene izbore, ako dobije dokaže da je izborne krađe bilo.

Pošto Juščenko održava nivo protesta, a samim tim i pritisak na vlast, Janukovič i Kučma će sada verovatno pokušati da ga kupovinom vremena i ucenom sa istoka zemlje, gde je inače grupisano 90 odsto ukrajinske industrije, primoraju na saradnju.

Ovdašnji analitičari kažu da separatističke tendencije na istoku Ukrajine nisu novost, ali da je moguće da se pod ovolikim pritiskom unutar celog društva istok konačno prelomi i istraje u svojim zahtevima. Valja, međutim, reći da su Ukrajinci trpeljiv narod koji nije sklon nasilju. Jedan zapadni diplomata je tim povodom ovde nedavno primetio da će „Ukrajinci ratovati do poslednjeg lista papira“.