Problemi s kojima će morati da se suoči zaista su veliki. Mora da drži pod kontrolom i na okupu najrazličitije struje u Čečeniji, plemenske, klanovske i verske vođe, razne naoružane grupe, i sve ih usmerava linijom koju diktira Moskva
Da li će Alu Alhanov, novoizabrani predsednik Čečenije, uspeti da nastavi kursem koji je započeo njegov prethodnik Ahmat Kadirov, glavno je pitanje koje se postavlja u Rusiji ovih dana. Alhanov je u nedelju ubedljivo, kao kandidat Kremlja, pobedio na vanrednim predsedničkim izborima u Čečeniji, održanim posle atentata na njegovog prethodnika Ahmata Kadirova.
I pre izbora, Alhanov je važio za glavnog favorita. Nominovan je od strane pristalica bivšeg predsednika, a podržali su ga i islamski zvaničnici u Čečeniji, kao i Ujedinjena Rusija, najjača stranka u ruskoj Dumi. I pored sve podrške, Alhanova čeka težak posao. Na mesto predsednika dolazi u veoma delikatnom trenutku, i to posle predsednika koji je, po opštem mišljenju, jedini mogao da održava kakav-takav red u Čečeniji. Kadirov je uspeo da za veoma kratko vreme stabilizuje pobunjenu provinciju i da je sa puta ka otcepljenju vrati pod rusko okrilje. Sada taj proces treba nastaviti, ali će se svaka greška verovatno skupo plaćati.
NA ISTOM KURSU: Alhanov je odmah najavio da će se pridržavati kursa svog prethodnika, što podrazumeva autonomiju Čečenije u okviru Ruske Federacije, dalju stabilizaciju situacije u njoj, borbu protiv terorizma i ekonomski razvoj. Međutim, za razliku od Kadirova, Alhanov nema njegov autoritet, što mu može biti najveći problem u daljem radu. Ahmat Kadirov je bio prvi, iskreno proruski orijentisan predsednik Čečenije. I sam Čečen, on je u početku bio jedan od vođa čečenskih pobunjenika, da bi 1999. prešao na stranu Rusije. Kao bivši islamski velikodostojnik, muftija, imao je autoriteta i u verskim pitanjima, što je u Čečeniji oduvek bilo veoma važno. Njegova prava moć proizlazila je iz činjenice da je bio vođa jednog od najsnažnijih klanova u Čečeniji. Zbog svega toga on je bio idealna ličnost za predsednika, možda i jedini koji je sa uspehom mogao da obavlja tu dužnost. Zato i ne čudi što je njegovo ubistvo (početkom maja ove godine) ocenjeno kao velik, možda i nenadoknadiv gubitak za vlasti u Moskvi.
Za razliku od njega, Alhanov je do 2003, kada je postao ministar unutrašnjih poslova, bio gotovo anonimna ličnost. I on je poreklom Čečen, a rođen je u Kazahstanu 1957. Završio je policijsku akademiju u Rostovu, od 1992. do 1997. vodio je odeljenje za transport u Groznom, a kasnije je bio i načelnik policije u istom gradu. Za vreme prvog rata u Čečeniji borio se protiv čečenskih pobunjenika. U ratu je brzo napredovao i dogurao do čina general-majora u policiji (2003) i nosilac je Ordena časti. Iste godine postao je i ministar unutrašnjih poslova Čečenije i uradio je veliki posao u čišćenju policije od bivših gerilaca.
Da se kandiduje za i te kako vruću funkciju predsednika Čečenije, odlučio se, kako se poverio predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, na zahtev čečenskog naroda, a nikada se ranije nije bavio politikom. Zahvaljujući podršci Kadirovljevog klana, a i velikom poslu koji je obavio kao ministar, profilisao se kao idealan kandidat za vlasti u Moskvi; njoj je pre svega potrebna snažna ličnost, koja želi i može da nastavi započetim putem i da drži pod kontrolom nestabilnu provinciju, a u koju istovremeno može imati poverenje.
PROTIVNICI: Problemi s kojima će morati da se suoči zaista su veliki. Mora da drži pod kontrolom i na okupu najrazličitije struje u Čečeniji, plemenske, klanovske i verske vođe, razne naoružane grupe, i sve ih usmerava linijom koju diktira Moskva. Protiv sebe će, osim terorista, imati sve ostale velike protivnike Kremlja, razne bande i naoružane grupice koje se ratovanjem bave poslednjih desetak godina i sve ostale kojima ne odgovara smirivanje situacije. Borba protiv terorizma je samo jedan aspekt. Jedna od njegovih prvih izjava bila je da ne pristaje ni na kakve pregovore sa teroristima Aslana Mashadova i Šamila Basajeva. Mashadov je, opet, nedavno zapretio da „svaki novi predsednik može očekivati da bude ubijen“, poput prethodnog. On je najavio i promenu taktike, tako da će se teroristi od sada orijentisati na gerilske napade, kao i na povećanje broja i intenzitet svojih operacija. Takođe je najavio i proširivanje operacija na susedne oblasti Ingušetiju i Dagestan, koje su već bile napadnute u junu, kada je poginulo 90 ljudi. Posle ubistva Kadirova u maju, oni su pojačali svoje aktivnosti, naročito uoči izbora, mada su sami izbori, osim jednog incidenta, protekli mirno, uz veliko policijsko i vojno obezbeđenje. Naravno, veliko je pitanje koliko je to moguće uz prisustvo 80.000 ruskih vojnika u Čečeniji, ne računajući lokalne policijske snage i FSB. Napad na Ingušetiju i Dagestan pokrenuo je i ruske vlasti, tako što su one znatno povećale vojne snage u Čečeniji, uz kadrovske promene u Generalštabu i smene onih oficira čijim radom Putin nije bio zadovoljan.
Možda i najveći problem za Mashadova može biti i njegovo neučestvovanje na izborima. Bivši predsednik samoproklamovane nezavisne republike Ičkerije i njegove pristalice već sada su potpuno delegitimisane i bez podrške među širim masama u Čečeniji koju su nekada uživali, tako da samo terorističkim napadima skrenću pažnju na sebe. Ipak, bez obzira na sve, kraj sukoba se još ne nazire.
Dakle, prva faza Alhanovljevog programa, stvaranje stabilne i bezbedne situacije u regionu, možda još dugo neće biti ostvarena, mada se, kako on kaže, dosta toga do sada uradilo.
Što se tiče ekonomskog oporavka, što je drugi deo programa, Alhanov je već izneo svoje planove. Po njima, Čečenija bi trebalo da reši pitanja vlasništva nad zemljištem, prirodnim resursima i državnim kompanijama. On se zalaže, a i Putin se složio s njim, da prihodi od prodaje nafte ostanu u provinciji, da bi se uložili u njen dalji razvoj, što bi, po mišljenju Alhanova, suzilo osnovu za terorizam.
UNUTRAŠNjI PROBLEMI: Još jedan veliki problem, po mišljenju ruskih analitičara, može biti i njegov budući odnos sa onim snagama u Čečeniji koje su ga i predložile za predsednika. Tu pre svega misle na Ramzana Kadirova, sina i bivšeg šefa obezbeđenja poginulog predsednika. On komanduje privatnom vojskom od nekoliko hiljada ljudi, takozvanom „predsedničkom gardom“ koja je u poslednjih nekoliko godina korišćena za smirivanje situacije i učvršćivanje njihove vlasti u Čečeniji. U njihovim akcijama stradale su stotine ljudi. To je Ramzana učinilo jednim od najmoćnijih ljudi u Čečeniji, što je i odlučilo u njegovom izboru za potpredsednika vlade, odmah posle Kadirovljeve smrti. Izgleda da je jedino ustavno ograničenje, da predsednik ne može biti mlađi od trideset godina, sprečilo 28-godišnjeg Ramzana da ne postane novi čečenski predsednik.
Jedan od zadataka (i potencijalno jedan od najvećih problema) koji će biti obavljen za vreme Alhanovljevog mandata jeste i stvaranje jedinice za specijalne namene, sastavljene isključivo od Čečena i u koju neće moći da uđu bivši borci, ustanici ili amnestirani pobunjenici, što u startu isključuje ljude kojima komanduje Ramzan Kadirov. Zadatak nove jedinice biće borba protiv terorista i njome neće komandovati Ramzan, već Aslanbek Jasajev, novi ministar unutrašnjih poslova. Njeno stvaranje trebalo bi da učini kraj svim oružanim formacijama koje nisu pod ruskom komandom, pri čemu se, naravno, misli pre svega na Ramzanovu privatnu vojsku. Očigledno su u Moskvi procenili da je Alhanov dovoljno sposoban da kontroliše Ramzana. Ipak, i ta pretpostavka može biti dovedena u pitanje Ramzanovom nedavnom izjavom da „ako narod zahteva da se borimo protiv Rusije, mi se tome moramo povinovati“. Koliko je to pametan potez i da li će Alu Alhanov uspeti da na to uzvrati, pokazaće vreme.
U terorističkom napadu na dva ruska aviona u noći između 24. i 25. avgusta srušena su dva putnička aviona koja su poletela sa aerodroma u Moskvi. Oba aviona srušila su se gotovo istovremeno i 90 ljudi je izgubilo život. Malo poznata teroristička grupa Brigade Istanbuli preuzela je odgovornost za napad, dok čečenski teroristi Aslana Mashadova i Šamila Basajeva poriču svaku odgovornost. Cilj je bio, prema njihovim izjavama, pomoć čečenskoj braći u borbi protiv Rusije, i istovremano su najavili nove napade. U Rusiji se od početka sumnjalo da je u pitanju teroristički napad, da bi, na kraju, u nedelju to bilo i zvanično potvrđeno. Spomenuta organizacija koja je preuzela odgovornost povezuje se sa istoimenom organizacijom, povezanom sa Al Kaidom, koja je pokušala da izvrši atentat na pakistanskog premijera u julu. Teroristi su, takođe, objavili da su imali mnogo problema prilikom izvođenja napada i da su želeli da sruše više aviona, tako da je broj žrtava mogao biti i veći. Pretpostavlja se da su dve žene, bombaši samoubice, inače poreklom Čečenke, aktivirale eksploziv u avionima. Ostalo je nejasno kako su uspele da prođu strogu kontrolu na aerodromu i unesu eksploziv u avion. Eksperti za terorizam smatraju da njihov cilj nije bio samo da sruše avione, već je vrlo moguće da su želeli da se to dogodi iznad nekog naseljenog mesta, čime bi broj žrtava bio mnogo veći. Piter Sedrberg, profesor na Univerzitetu Južna Karolina i ekspert za međunarodni terorizam, pretpostavlja čak da su teroristi želeli da izvedu napad sličan onom 11. septembra 2001. Jedan od aviona je leteo za Soči, gde se u to vreme nalazio ruski predsednik Vladimir Putin, koji je bio na odmoru. Posle rušenja aviona naređena je hitna istraga i najavljeno je da će kontrola na aerodromima biti još stroža, kao i da će se uvesti jednaki bezbednosni standardi za celu zemlju, za šta je već odvojen novac. Predsedničkim ukazom, 26. avgust proglašen je danom žalosti u Rusiji.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
