Personifikacija okrutnosti i nehumanosti

Nisu u pitanju samo Palestinci. Ni milioni demonstranata koji iz nedelje u nedelju, od Sidneja do Londona, protestuju zahtevajući prekid rata i humanitarnu pomoć za stanovništvo u Gazi. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu razbesneo je ceo svet.

Kako kaže Klarisa Vord iz CNN, besni su, bespomoćni i posramljeni novinari širom planete jer im je izraelska vojska u ciljanom napadu, s namerom, ubila još šestoro kolega, a među njima i poznatog Al Džazirinog izveštača iz Gaze Anasa al Šarifa.

Ljuti su i levičari i desničaru u Izraelu. I generali izraelske vojske. Sigurno su uznemireni i mnogi čitaoci beogradske “Politike”, koja je objavila autorski tekst ambasadorke Izraela u Beogradu Avivit Bar-Ilan. Sramno, na dehumanizujući i diskriminušići način, ambasadorka pokušava da relativizuje i negira da deca umiru od gladi u Gazi. Jedno je borba za istinu protiv dezinformacija, a nešto sasvim drugo potpuno odsustvo empatije i humanosti koje je, pod okriljem najstarijeg srpskog dnevnika, ambasadorka Izraela pokazala.

Iako je besan skoro čitav svet, Netanjahu ne odustaje od plana da rat u Gazi nastavi. Obznanio je, naime, da planira preuzimanje grada Gaze, jednog od tek nekoliko mesta koje izraelska vojska ne kontroliše. Prvobitno je u intervjuu za “Fox News” najavio da će preuzeti čitav pojas od oko 40 kilometara u prečniku, ali je od toga, čini se, odustao, fokusirajući se samo na grad Gazu. Plan u pet tačaka za završetak rata promoviše lično izraelski premijer sa svojim vojnim kabinetom, ali ne i izraelski generali koji su se otvoreno suprotstavili toj ideji.

Netanjahu tvrdi da želi razoružavanje Hamasa i demilitarizaciju Pojasa Gaze, koji bi bio pod izraelskom bezbednosnom kontrolom. Predložio je i uspostavljanje alternativne vlade u Gazi, u kojoj ne bi bili predstavnici Hamasa ni Palestinske uprave. Planom se zahteva i povratak svih izraelskih talaca, živih i mrtvih.

Međutim, neke od i porodiczraelskiha talaca ne podržavaju takvu viziju. Lišaj Miran-Levi, supruga otetog Omrija Mirana, rekla je na konferenciji za novinare kako odluka da vojska uđe dublje u Gazu predstavlja opasnost za njenog muža. Pozvala je sve najveće izraelske kompanije i sindikate na štrajk jer “sve treba da stane kako bi se spasili naši taoci i naši vojnici”.

NESUGLASICE S VOJNIM LIDERIMA

foto: ap

Prvi put je okončanje ofanzive u Gazi eksplicitno zatražila i grupa penzionisanih pilota izraelske vojske. Javno su zatražili “okončanje uzaludnog rata i hitne mere da se izraelski taoci vrate kući”. Ni aktivni generali izraelske vojske nisu oduševljeni premijerovim potezima. Usprotivili su se Netanjahuovom planu za preuzimanje čitavog Pojasa Gaze, usled čega je on smanjio obim akcije sa celog pojasa samo na grad Gazu. Ovo je za “Vašington post” protumačio Nimrod Novik, nekadašnji savetnik izraelskog premijera Šimona Peresa.

“Da je kabinet odlučio da Ejalu Zamiru (načelniku Generalštaba izraelske vojske) nametne okupaciju čitave Gaze, to bi bio presedan – da politički ešalon poništi profesionalno vojno mišljenje bezbednosnog establišmenta, i to jednoglasno mišljenje”, kaže Novik.

U poslednjih nedelju dana, u izraelskoj štampi skoro svakodnevno se pojavljuju tekstovi o tome kako Netanjahu i njegov kabinet izazivaju načelnika Generalštaba Ejala Zamira da zauzme čitavu teritoriju Gaze. S druge strane, Zamir navodno kritikuje vladu, upozoravajući na rizik i opasnost po izraelske vojnike u Gazi.

U objavama na društvenim mrežama ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir tražio je od Zamira da se obaveže kako će poštovati naređenja vlade, dok ga je Netanjahuov sin, Jair Netanjahu, optužio za “pokušaj vojnog udara koji odgovara nekoj banana republici u Centralnoj Americi sedamdesetih godina”.

Curenja informacija bilo je i na drugoj strani. Nekoliko sati pre sednice izraelske vlade na kojoj se diskutovalo o Planu za Gazu, vojska je objavila citate iz Zamirovog internog govora o “kulturi debate kao neodvojivom delu istorije jevrejskog naroda” i o tome “da će izraelska vojska nastaviti da izražava stav bez straha”.

Pre pola godine Netanjahu je odabrao Zamira za vojnog lidera, verujući da će on imati agresivniji pristup ratu u Gazi. Iako se neko vreme činilo da Zamir ide u tom pravcu, generali oko njega ostali su isti. Savetnik izraelskog premijera, koji je želeo da ostane anoniman, kaže za “Vašington post” kako su generali “nažalost uspeli da ubede Zamira u to da je nešto protivzakonito, i nešto opasno”.

U Izraelu nije neobično da se vojno i civilno rukovodstvo ne slažu. Vojska skoro uvek odnese pobedu i nadjača političare.

ŠTA TAČNO PODRAZUMEVA PLAN ZA GAZU?

Iako je Netanjahu odlučio da obznani svoj plan, doduše u smanjenom obimu, i dalje nije jasno kako bi izraelska vojska preuzela grad Gazu, gde u ovom trenutku živi oko 740000 ljudi. Izraelske oružane snage (IDF) sada kontrolišu tri četvrtine Gaze, dok bi, po najnovijem planu, preuzele još 10 odsto teritorije. Plan, međutim, ne otkriva ni strategiju ni taktike kojima bi izraelska vojska ušla u Gazu, koju je kontrolisala od 1967. do 2005. godine.

Ne zna se kada bi počela niti koliko bi dugo trajala okupacija grada, jer izraelski premijer tvrdi da “nema nameru da ostaje u Gazi, već samo da je očisti od Hamasa”. Nejasno je i koga ima na umu kada kaže da bi “Gazu posle nekog vremena predao arapskim snagama”. Pojedini svetski mediji pišu da verovatno misli na Egipćane i Jordance, iako Izrael ima diplomatske odnose i s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Marokom i Bahreinom.

Plan koji je inicirao i progurao Netanjahu više govori o njegovom političkom manevru nego što je dokaz dobro osmišljene vojne strategije. Trenutak u kojem je Plan za Gazu objavljen korespondira sa sve većom erozijom podrške koju Izrael dobija od svetskih lidera. Podršku građana sveta odavno je izgubio – ako ju je ikada i imao. Ni policijska brutalnost u Berlinu, ni priviđenje demonstranata među kojima su i starice od 80 godina u Londonu, ni izbacivanje propalestinski nastrojenih studenta iz Amerike neće promeniti sliku okrutnosti i nehumanosti, čija je personifikacija postao Benjamin Netanjahu.

foto: ap

SVET USKRAĆUJE PODRŠKU IZRAELU

Na hitnoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), svetske vođe su osudile Netanjahuov Plan za Gazu. Većina se slaže da bi sproveđenje plana produbilo humanitranu krizu, koju mnoge svetske organizacije za ljudska prava nazivaju nezapamćenom katastrofom.

Britanski Crveni krst upozorava da je skoro pola miliona ljudi u Gazi na ivici gladi. Među decom mlađom od pet godina, njih 12000 suočava se sa akutnom neuhranjenošću, procenjuje Svetska zdravstvena organizacija. Hiljade devojčica i dečaka u predškolskom uzrastu uskoro će umreti ako im se hitno ne pruži pomoć. Ujedinjene nacije (UN) procenjuju da je 70 odsto infrastrukture u Gazi uništeno. Čak 92 odsto kuća i stanova uništeno je ili oštećeno. U kontekstu takvog stradanja, nije ni čudo što izraelska vlada gubi podršku i kod svojih najtvrdokornijih simpatizera.

Nemačka, na primer, za čiju neprikosnovenu podršku Izraelu agencija Rojters navodi da je ukorenjena u istorijskoj krivici zbog Holokausta, poslala je Netanjahuu upozorenje o obustavi izvoza oružja u slučaju zauzimanja Gaze.

Velika Britanija, Slovenija, Grčka, Francuska i Danska u zajedničkom saopštenju kažu da bi “ekspanzija vojnih operacija samo ugrozila živote svih civila u Gazi, uključujući i živote preostale taoce, te da bi rezultirala dodatnom nepotrebnom patnjom. Ovo je kriza prouzrokovana ljudskim faktorom i stoga je neophodna hitna akcija da se zaustavi glad i pojača pomoć Gazi”.

Kao čin podrške stanovništvu u Gazi, nezadovoljan izraelskom ratnom politikom, francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će na Generalnoj skupštini UN u septembru priznati državu Palestinu. Francuske je bila prva od velikih zapadna sila i članica G7 koja je najavila priznavanje palestinske države. Usledile su najave Velike Britanije, Kanade i Australije da će učiniti isto.

Ratna politika Netanjahuovog kabineta ne uživa podršku ni u Izraelu. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je većina za primirje i okončanje rata, što bi omogućilo povratak izarelskih talaca. Za vikend je na ulice Tel Aviva izašlo oko 100000 ljudi kako bi diglo glas protiv Netanjahuovog Plana za Gazu. “Tajms of Izrael” preneo je da je na Zidu plača u Jerusalimu osvanuo grafit na hebrejskom koji kaže “u Gazi je Holokaust”.

Ali Netanjahu kao da slabo mari i za mišljenje svojih, a kamoli za stavove građana drugih zemalja. Mnogi analitičari kažu da je jedina pokretačka snaga za izraelskog premijera njegov lični politički opstanak.

Plan za Gazu nije po volji ama baš nikom. Ni saveznicima Izraela u svetu, ni vojnim liderima i generalima izraelske vojske, ni javnosti, koja hoće da se rat i nezapamćeno stradanje jednog naroda zaustavi. Ne odgovara čak ni ultradesničarima u koalicinoj vladi jer, po njihovom mišljenju, Netanjahu ulaskom u Gazu ne bi išao dovoljno daleko.

Dok planiranje za ekspanziju izraelskih ratnih dejstava traje, u Gazi se nastavlja prebrojavanje mrtvih. Od početka rata poginula je oko 61 hiljada ljudi. Skoro dve hiljade civila izgubilo je živote u redovima za hranu. Zdravstveni sistem je pred totalnim kolapsom. Izraelska vojska gađala je bolnice skoro 700 puta – podaci su Svetske zdravstvene organizacije.

Komitet za zaštitu novinara (CPJ) saopštava da je u ratu u Gazi ubijeno više od 190 novinara. Poslednja poznata žrtva, pomenuti dopisnik Al Džazire Anas al Šarif, očekivao je smrt.

“Ukoliko ove reči dođu do vas, znajte da je Izrael uspeo da me ubije i ućutka”, poručio je Al Šarif u poslednjem izveštaju koji je emitovan tek nakon njegove smrti.

U analizi za dnevni list “Jediot Ahronot”, poznati izraelski kolumnista upitao se “šta hoće Netanjahu? Da li hoće sporazum o predaji talaca ili hoće da osvoji Gazu? Nisam siguran ni šta preuzimanje kontrole u vojnom rečniku znači, niti sam siguran da to razumeju u samoj vojsci”.

“Jedina opipljiva ideja je odugovlačenje rata, a Netanjahuu detalji nisu važni”, rekao je za “Njujork tajms” bivši izraelski ambasador Alon Pinkas. “Rat nikada nije imao jasne političke ciljeve, usklađene sa vojnim operacijama. Nikada nije postojao kraj, nikada nije postojala politička vizija posleratne Gaze.”

Dokaz za ovakve tvrdnje je Netanjahuov poslednji Plan za Gazu, u još strašnijem i opasnijem obliku. A malo ko može da zamisli da stvarnost za oko dva miliona Palestinaca trenutno u Gazi može da bude strašnija.