Karlos Menem je posle prvog kruga pokušao da se dogovori sa Adolfom Rodrigesom Saaom, ali prvi pokušaj nije uspeo
Pre samo 16 meseci Karlos Menem, bivši argentinski predsednik (1989–1999), bio je u kućnom pritvoru, pod istragom da je kršio međunarodne norme prodajući svojevremeno oružje Hrvatskoj i Ekvadoru, zemljama koje su bile pod embargom za takvu vrstu trgovine. Pre godinu dana ankete su mu davale osam odsto glasova a loše mišljenje o njemu imalo je 85 odsto anketiranih. U nedelju 27. aprila Karlos Menem bio je jedan od pet kandidata za predsednika države i jedan od dvojice koji su ušli u drugi krug, zakazan za 18. maj. Menem je dobio 24,3 odsto glasova (4,6 miliona birača) dok je njegov najveći rival, ne mnogo harizmatični ali efikasni guverner bogate provincije Santa Kruz Nestor Kirhner, dobio 21,9 odsto. Zanimljivo je da obojica potiču iz iste Justicijalističke (u španskoj verziji Husticijalističke) partije (JP), koja je već 50 godina dominantna na argentinskoj političkoj sceni (iako često nije imala veze s pravdom koja joj je u korenu imena) i koju je godinama simbolizovao Huan Peron. Da sve bude komplikovanije, na izborima se pojavio i treći peronista, za mnoge „demagog i populista“, Adolfo Rodriges Saa, koji je sa 2,7 miliona glasova (14,12 odsto) prošao najslabije, ali njegovi birači mogu biti važni za drugi krug. Zbog unutrašnjih podela nijedan od kandidata nije imao pravo na kampanju pod zvaničnim simbolima partije, već su smišljane nove formule tipa „Udruženje Front za vernost“ (Menem), „Udruženje Front za pobedu“ ( Kirhner) ili „Udruženje Front narodni pokret“ (Saa).
U predsedničkoj trci učestvovali su još neoliberal Lopes Marfi, tvorac nove partije neobičnog i teško adekvatno prevodivog imena Federalni pokret osveženja (Movimiento Federal Recrear), koji je u glavnom gradu Buenos Ajresu, tradicionalno antiperonistički nastrojenom, odneo pobedu sa 25,8 odsto glasova. Na nivou cele zemlje Marfi je sakupio 16,3 odsto (3,1 milion glasača), možda više nego što je i sam očekivao. „Počeo je dug proces stvaranja alternative justicijalizmu, počela je borba protiv mafije, korupcije, populizma i magičnih rešenja“, izjavio je Marfi šaljući poruku za neke buduće izbore na kojima bi njegove šanse mogle biti znatno veće.
Peti kandidat bila je Elisa Kario, svojevremeno pripadnica radikalnog pokreta, koja je, kao i Marfi, stvorila sopstvenu partiju, takođe neobičnog imena: Afirmacija republike jednakih (Afirmación para una Republica Igualitaria, ARI). Dobila je 14,15 odsto (2,7 odsto), što se smatra vrlo dobrim rezultatom s obzirom na kratko vreme i gotovo neznatan aparat iza nje. Šesti kandidat, sa zanemarljivih 449.000 glasova (2,3 odsto) bio je radikal Leopoldo Moro.
GDE JE LEVICA: Rezultati se mogu analizirati iz različitih uglova. Jedan je gotovo apsolutno odsustvo levice sa političke scene zemlje. Od svih kandidata samo bi se Elisa Kario mogla povezati, do izvesnih granica (iako je izgubila podršku Socijalističke partije), sa onim što se u političkoj terminologiji naziva levicom ili progresizmom. Uzrok leži u decenijskoj dominaciji peronizma, sistema i načina mišljenja koji je svim merama suzbijao sve što je ličilo na levicu a istovremeno populističkim metodama regrutovao članove među radničkim slojevima koji bi, po teoriji, trebalo da budu baza sindikata i levice. Bez tradicije i jasnih ideja, pokušaji ozbiljnijeg organizovanja levice ostali su samo pokušaji a poslednjih godina stvorena je takozvana ekstremna levica, koja pokušava da klasične političke metode borbe zameni za „prečicu“ koja podrazumeva izlazak na ulice umesto ulazak u parlament. Za tu i takvu levicu poslednji izbori praktično nisu ni postojali.
Odlazeći predsednik „vlade u tranziciji“ Eduardo Dualde zatražio je od svih političkih partija da podrže pobednika drugog kruga. Budući predsednik će do decembra, za kada su predviđeni parlamentarni izbori, morati da radi sa poslanicima sadašnjeg saziva a bez političkog konsenzusa rad parlamenta, podeljenog na „podeljene peroniste“ i radikale, biće blokiran.
FRANCUSKI RECEPT: Koliko je ideja Dualdea prihvatljiva za političke partije, videće se posle izbora. Do tada predstoji period lobiranja, paktiranja i traženja glasova među onih 40 odsto birača koji su glasali protiv trojice peronističkih kandidata. Karlos Menem je u prvoj nedelji posle prvog kruga pokušao da se dogovori sa Adolfom Rodrigesom Saaom, ali prvi pokušaj nije uspeo. Ne znači da drugi neće.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
