Zbog toga se ide na sve ili ništa, jer ako pobedi levica Berluskoni može da pakuje kofere i preseli se u svoju kuću u Bermudskom trouglu. S druge strane, ako pobedi desnica, Italija će biti blokirana štrajkovima, crvenim terorizmom koji je digao glavu, a možda i sankcijama EU
LEVI I DESNI: Frančesko Ruteli i…
Pred najvažnije posleratne izbore politička klima je, što bi rekli Italijani, „opasna, ali nije ozbiljna“. Naravno, neće se ponoviti primeri Kaligule koji je imenovao svog konja za senatora niti porno-zvezde Ćićoline koja je kolegama poslanicima delila kondome, ali će politika u Rimu, i pored visoke demokratske svesti društva, uvek biti cirkus.
Nikad nije bilo veće interesovanje Evrope za izbore u Italiji, čak ni za one iz 1948. godine kad se čizma „lomila“ između dva bloka. Kako proističe iz svih istraživanja javnog mnjenja, desničarski blok Kuća slobode je u značajnoj prednosti nad Koalicijom Maslina i ako se ništa bitno ne dogodi pre 13. maja, posle sedam godina vladavine levičara, doći će do smene vlasti. Predizborna kampanja se inače pretvorila u pravi rat dve ličnosti: s jedne strane je harizmatični i kontroverzni medijski magnat Silvijo Berluskoni, a s druge fotogenični ali tunjavi gradonačelnik Rima Franćesko Ruteli. Time su izbori postali konfrontacija dokazanog biznismena i profesionalnog političara (bez dana radnog iskustva), „penušavog“ Milana i „statičnog“ Rima, bogatog fašiste i zgodnog komuniste.
…Umberto Bosi
U Berluskonijevoj ekipi su Umberto Bosi, problematični lider secesionističke Lige za Sever sa jedinstvenim političkim sloganom „nama-je-uvek-tvrd“, i vođa neofašista Đanfranko Fini, koji je do juče organizovao seanse na Dučeovom grobu. Levičarska koalicija je takođe neprirodan spoj kontradiktornih političkih stavova čiji je cilj samo jedan: sprečiti veliku „mutljavinu“ Berluskonija da dođe na vlast. Toliko su se Ruteli i veći deo medija usredsredili na njegovu kriminalizaciju i uopšte na njegovu ličnost (čitaj sumnjivu prošlost) da uopšte nisu insistirali na „tankom“ programu koji je ponudio; time su izbore pretvorili u referendum za i protiv Berluskonija.
Uzaludni su bili svi pozivi predsednika Ćampija da se smire strasti i da se konfrontacija koncentriše na političke platforme, koje su inače veoma slične. U predizbornoj kampanji se više priča o falsifikovanim bilansima Berluskonijevih firmi, njegovim problemima sa zakonom (vidi antrfile) i monopolu nad televizijskim etrom, nego o viziji Italije u naredne četiri godine. Ukratko nije problem u Berluskonijevom programu, problem je Berluskoni sam.
Strah većine intelektualaca, izražen u izjavama italijanskih nobelovaca Foa i Modiljanija, jeste da će „prvi put jedna osoba u Italiji koncentrisati u svojim rukama toliku ekonomsku i političku moć“. Oni upozoravaju na opasnost za demokratiju u slučaju Berluskonijeve pobede jer bi Italija bila jedina zemlja u svetu gde predsednik vlade raspolaže sa svih šest najgledanijih televizijskih kanala (tri privatna plus tri RAI -jeva), pored poslovnog carstva vrednog 15 milijardi dolara.
Međutim, nije zabrinjavajući samo Berluskonijev konflikt interesa, koji bi mogao da se reši zamrzavanjem imovine i poslovnih aktivnosti odnosno predajom na upravljanje nezavisnim stručnjacima, već se strahuje od njegovog odnosa prema sudstvu (kojem namerava da ukine nezavisnost od parlamenta), prema imigrantima i jedva saniranoj državnoj kasi itd.
Zbog toga se ide na sve ili ništa, jer ako pobedi levica Berluskoni može da pakuje kofere i preseli se u svoju kuću u Bermudskom trouglu. S druge strane, ako pobedi desnica, Italija će biti blokirana štrajkovima, crvenim terorizmom koji je digao glavu, a možda i sankcijama Evropske unije (vidi primer Austrije) kojoj se ne sviđa ovo skretanje udesno.
BERLUSKONI: Ovaj veliki iluzionista, zbog koga je prozvan „italijanski Hudini“, ima fenomenalan talenat da se poistoveti sa sagovornikom; na svojim tribinama priča viceve i analizira terensku taktiku svog fudbalskog kluba Milana, ali centralni element njegove propagande ostaje antikomunizam. Svoje briljantne oratorske sposobnosti (stečene između ostalog dok je uz studije radio na brodovima kao muzikant i zabavljač), onako osunčan i našminkan, dopunjuje demagogijom i izjavama tipa: „Ne postoji niko na svetskoj sceni ko može da se poredi sa mnom. Samo je Bog bolji od mene.“ Pošto ima neuporedivo veću televizijsku minutažu od koalicionih partnera (a tek od protivkandidata!), sudbina cele desničarske koalicije vezana je za lik Berluskonija, odnosno njegovog poslovnog carstva.
I pored toga, Italijanima se sviđaju Berluskonijeve priče i njegovi projekti kojima namerava da „pretumba“ Italiju. Kao veliki praktičar koji se dokazao kroz biznis (što mu daje pravo da protivnicima zamera neposedovanje radne knjižice) najavljuje reorganizaciju državnog aparata na informatičkoj bazi, ekonomski liberalizam, harmonizaciju i sređivanje komplikovanih zakona, debirokratizaciju i smanjenje poreza za firme. Većina glasača veruje da je u ovom trenutku Italiji potreban trzaj, ako ne i više od toga, kojim će stati rame uz rame s Nemačkom i Francuskom .
RUTELI: S druge strane, protivkandidat za mesto premijera Frančesko Ruteli je gotovo 20 godina mlađi. Veoma je omiljen među ženskim delom glasačkog tela, ali nema harizmu, nema fakultet i u suštini robuje stvarnom lideru levice Masimu Dalemi. Prema samim priznanjima njegovih partnera, izabran je kao vođa koalicije levog centra jer je fotogeničan i nema boljševičku prošlost (kao Dalema), već je bio član minornih ali neiskompromitovanih partija radikala i zelenih. Na početku političke karijere bio je antimilitarista, antiprohibicionista, antiklerikalac, a sada, u okviru nove političke uloge, primoran je da često zastupa potpuno suprotne stavove.
Rutelijev problem (kao uostalom i Berluskonijev) jeste što predstavlja suviše heterogenu političku grupaciju koja je, ako nekim čudom zadrži vlast, osuđena na nestabilnost. I pored solidnog vladanja u poslednjih sedam godina, zahvaljujući kojem je Italija drastično popravila svoju ekonomsku situaciju, levičari će verovatno biti poraženi, jer nisu u potpunosti rešili pitanja sveprisutnosti birokratije, prevelikih državnih rashoda (a time i poreza), zaostalosti infrastrukture i nefleksibilnosti tržišta rada. Ipak, glavni razlozi su što nisu uspeli da oforme jaku partiju socijaldemokratske orijentacije i što su uspevali da se slože samo kada je bila u pitanju borba protiv Berluskonija. Osnovna poluga na koju su, neuspešno, pozivali u toj borbi je očigledan konflikt interesa: Berluskoni koristi svoje bogatstvo, a naročito televiziju, da bi došao na vlast, a kasnije će koristiti vlast da bi se dodatno obogatio i izbegao sudske procese kojima bi bio lišen slobode.
Prema brojnim analizama, jedina mogućnost da blok levice u finišu prestigne Berluskonijevu mašineriju je da izađe dobar deo onih 30 odsto koji redovno apstiniraju i glasa za levicu „sa začepljenim nosem“ – kako reče ugledni novinar Indro Montaneli.
Procesi i sumnje
Zastrašujuća je indiferentnost biračkog tela na Berluskonijeve probleme sa zakonom.
– Godine 1990. osuđen zbog lažnog svedočenja u vezi sa svojim (dokazanim) članstvom u masonskoj loži P2 koja je spremala puč polovinom osamdesetih; amnestiran; osuđen u tri različita procesa na ukupno šest godina zbog korupcije, protivzakonitog finansiranja partija i falsifikovanja bilansa; istekli rokovi zahvaljujući odugovlačenju njegovih advokata.
– Dokazano je da je korumpirao generala finansijske policije Ćerćela zbog čega je oficir osuđen na 11 godina zatvora; Berluskoni pravnim čudom oslobođen optužbe; samo u poslednjih sedam godina, otkako je ušao u politiku, protiv Berluskonija i njegovih kompanija pokrenuto je 47 procesa prilikom kojih je bilo angažovano 125 advokata.
– Trenutno se vode četiri procesa protiv njega a najzanimljiviji je onaj po kome je osumnjičen da je preko off–shore firme AllIberian uplatio Socijalističkoj partiji pokojnog Kraksija 30 miliona maraka. Javni tužilac pokušava da dokaže da iza te firme stoji Berluskoni. Nedavno je priznao da poseduje tridesetak offshore kompanija koje je osnovao samo da bi platio manji porez.
– Iako se i dalje sumnja da njegov novac potiče od mafije, arhivirane su istrage da je naručio ubistva sudija Falkonea i Borselina. Dokazano je, međutim, da je njegov dugogodišnji baštovan i čuvar Vitorio Mangao ustvari bio mafijaški bos koji je 1995. osuđen na dve doživotnu robije zbog ubistva i trgovine drogom; višegodišnja istraga Centralne banke Italije nije uspela da utvrdi poreklo kapitala od sto miliona maraka koji se sedamdesetih niotkuda slio u Berluskonijeve firme.
Španska vlada, na inicijativu sudije Garsona, tražila je krajem aprila ove godine da se Berluskoniju ukine imunitet zbog istrage oko falsifikovanja bilansa španske tv stanice Telesinko čiji je deoničar. Italijanski parlament se nije izjasnio.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Mir i zajedništvo napustili su gradić Vitlejem na Zapadnoj obali, koji drugi Božić zaredom dočekuje u senci rata. Isusovo rodno mesto više ne privlači turiste, stanovnici odlaze, a u vazduhu se osećaju tuga i tišina
Nakon pojave groznice, Bil Klinton je u pondeljak prebačen u bolnicu, a već narednog dana pušten je na kućno lečenje. Pre toga hospitalizovan je 2021. godine zbog infekcije koja se proširila na njegov krvotok
Donald Tramp prezire Svetsku trgovinsku organizaciju. Stručnjaci se pribojavaju da bi ona, kao zaštitnica siromašnijih zemalja, mogla da bude potpuno skrajnuta. Udar na ekonomije bio bi dramatičan
Mađarski premijer Viktor Orban poznat je kao protivnik tražilaca azila, ali je njegova Mađarska ipak toliko velikog srca da primi političke istomišljenike kad beže od zakona svoje zemlje. Posle Nikole Gruevskog, Orban je sada udomio i jednog Poljaka kojem kod kuće preti robija
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!