Otmice rasterale radnike

Trojicu Indijaca i trojicu Kenijaca, radnike kuvajtske transportne kompanije, otela je militantna grupa koja sebe naziva Nosioci crnog barjaka. Egipatski diplomata, otet prošle nedelje, oslobođen je i nalazi se na sigurnom u egipatskoj ambasadi u Bagdadu.

U medijima su se pojavile slike dvojice jordanskih vozača, okruženih maskiranim naoružanim muškarcima, a televizijska stanica Al Džazira objavila je snimak naoružane grupe koja preti da će ubiti dvojicu Pakistanaca ukoliko se njihov poslodavac ne povuče iz Iraka. „Rečeno nam je da Indijci više neće da rade za nas. Moramo da tražimo druge radnike, iz Nepala, Sri Lanke, možda Rusije i Jordana, svejedno odakle, samo da okupimo radnike“, kaže Kamilo Kolako, menadžer kompanije Renesans servisis, jedne od pet koje prave hranu za američke trupe u Iraku.

OD ZABRINUTOSTI DO ZABRANE: Zabrana rada u Iraku koju su neke zemlje uvele svojim građanima pravi ogromne probleme američkoj vojsci u Iraku. Radnici iz Južne Azije, uključujući i skoro 100.000 Indijaca, u logističkom smislu su kičma operacija američkih snaga u Iraku koje broje oko 140.000 vojnika. Njih treba hraniti i snabdevati, na šta se nedeljno troši oko milijardu dolara.

Građevinski radnici iz Indije dovedeni su da rade na ključnim instalacijama i građevinama, kao što je, na primer, nova ambasada Velike Britanije usred dobro utvrđene enklave u Bagdadu, poznatije kao Zelena zona. U bazi Čelični zmaj, koja se nalazi u Zelenoj zoni, radi 57 šefova kuhinje, mahom iz Indije, i tu se spravlja 18.000 obroka dnevno.

Zvaničnici američke vojske, međutim, mere koje su uvele vlade stranih zemalja vide kao „odstupanje pred terorizmom“. Kompanije zadužene za nabavku, spravljanje i dopremanje hrane sada muku muče kako da nađu nove radnike, a problem je dodatno pogoršan merama američke vojske koja ne dozvoljava kompanijama da zapošljava radnike iz zemalja koje SAD smatraju da mogu ugroziti bezbednost američkih vojnika. U takve zemlje spadaju Sirija, Iran, a nepoželjni su čak i neki Iračani.

U potrazi za novm radnicima, kompanija Renesans servisis iz Omana, najveća takve vrste u Zelenoj zoni, otvorila je predstavništvo u Jordanu ne bi li namamila radnike koji govore arapski i koji imaju veliko iskustvo u turizmu, nudeći im velike plate.

I druge kompanije su krenule njenim stopama i tako pokušale da nadomeste radnu snagu koju su doskora činili indijski i filipinski državljani, često računajući na Indijce i Filipince koji žive i rade u drugim zemljama. „Oni se često prijavljuju za posao jer za njih ne važi zabrana“, kaže menadžer kompanije sa sedištem u Saudijskoj Arabiji.

GLADNI POSLA: Međutim, radnici Ujedinjenih nacija koji prate položaj izbeglica u Jordanu strahuju da će regrutovanje radne snage preko posrednika otvoriti vrata zloupotrebama radne snage koju čine emigranti. Glad za poslom je toliko velika da neki posrednici čak traže od emigranata da sami snose troškove puta i da plate naknadu za uslugu u visini od 2000 dolara, za posao koji se plaća oko 300 dolara mesečno. Oni kažu da mnogi koji se regrutuju preko posredničkih agencija nisu ni svesni da će biti poslati u Irak.

Diplomate u Amanu kažu da ispituju brojne slučajeve da se emigranti iz južnoazijskih zemalja direktno sa aerodroma u Amanu šalju u Irak. Njima je obećan posao, a agencijama za uslugu plaćaju više stotina dolara, ne znajući pri tom da će im radno mesto zapravo biti u Iraku.

Neke kompanije u potrazi za novom radnom snagom čak nude kompenzaciju u visini godišnje plate kod kuće.

Poslodavci su pojačali mere ograničenja kretanja svojim radnicima, kojima je sada teže da napuštaju bazu, pravdajući to merema zaštite od otmica. Niko ne može biti siguran da neće biti kidnapovan, jer su do sada bivali oteti i Bugari, Italijani, Egipćani, Turci i Kuvajćani.

Ali, radnici se bune i kažu da ove mere dodatno ugrožavaju bezbednost u bazi, i da zbog toga američke baze postaju primamljivija meta. Sredinom jula je jedan od 120 radnika kompanije Renesans servisis na radu u bazi Falkon južno od Bagdada dao otkaz pošto su na njih ispaljene dve minobacačke granate. To je treći slučaj ostavke za manje od mesec dana. Iz kompanije kažu da na troškove avionskog čarter prevoza svojih radnika iz Iraka i u Irak troše 100.000 dolara.

„Nikad nije bilo gore“, kaže Fil Kein, nadzornik kompanije Renesans servisis. „Na bazu Falkon pre je bio izveden samo jedan minobacački napad. Sad ih je dva-tri nedeljno.“

Do sada su radnici iz Južne Azije bili spremni da rizikuju zbog velike plate, ali se strah već uvukao u kosti. „Ljudi se strašno uplaše nakon napada i nisu u stanju da rade“, objašnjava jedan kasapin iz baze Čelični zmaj.