Opstanak otpisanog

Trka za fotelju najmoćnijeg čoveka na planeti se ubrzava. Poslednja istraživanja javnog mnjenja na nacionalnom nivou daju prednost demokrati Džozefu Bajdenu nad aktuelnim predsednikom SAD, republikancem Donaldom Trampom. Bajden vodi prema nalazima svih 12 relevantnih istraživanja objavljenih u junu. U deset istraživanja njegova prednost nad Trampom veća je od 6 odsto, u tri čak i dvocifrena (10-14 odsto).

Čak i ankete konzervativnih aktera naklonjenijih Trampu, kao što je Foks njuz, daju solidnu prednost Bajdenu. Ta prednost je veća nego što je juna 2016. godine bila prognozirana prednost Hilari Klinton nad Trampom. Ankete pokazuju i da je Bajden manje odbojan Amerikancima od prethodne demokratske kandidatkinje, o kojoj se negativno izražavalo više od 50 odsto građana, ali je u ukupnom zbiru ipak dobila više glasova od Trampa. Tako da Tramp jeste načelno u pravu kada tvrdi da ovakve rezultate ne treba uzimati zdravo za gotovo.

PRAVILA IGRE

Jer izbor predsednika SAD vrši „elektorski koledž“. Svaka od pedeset država ima unapred određen broj elektorskih glasova u „koledžu“, ponderisanih tako da manje države imaju više uticaja nego što je njihovo procentualno učešće u stanovništvu SAD. Pobednik na izborima u jednoj državi dobija sve njene elektorske glasove, čak i ako je pobedio samo sa jednim glasom razlike (izuzetak su Mejn i Nebraska). Istraživanja javnog mnjenja na nacionalnom nivou tako ne mogu da daju konačnu sliku, te je značajno osvrnuti se na rejtinge u pojedinačnim državama.

Većina država gotovo uvek glasa za kandidata iste partije, a pravo nadmetanje se vodi samo u manjem broju „kolebljivih država“. Tramp je 2016. godine pobedio zahvaljujući prevazi u Pensilvaniji, Viskonsinu, Mičigenu, Ohaju, Floridi, Arizoni i Severnoj Karolini. Prema sadašnjim istraživanjima javnog mnjenja, u većini pomenutih „kolebljivih država“ prednost ima Bajden, a ozbiljno se približio Trampu i u nekim državama tradicionalno naklonjenim republikancima, kao što su Teksas i Džordžija. To znači da bi u ovom trenutku Bajden imao i većinu elektora.

USPAVANI DŽO

Iako je aktuelni predsednik suštinski u kampanji za reizbor od trenutka stupanja na dužnost, udarni period tek sledi. Zatvaranje država zbog epidemije kovid-19 usporilo je predizborne aktivnosti u SAD. Zahuktavanje kampanje daje šansu Trampu za novi zamah. Primera radi, neposredno nakon republikanske konvencije krajem jula 2016. godine, istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Si-En-En prvi put je zabeležilo prednost Trampa u odnosu na Hilari Klinton. Ne bi bilo iznenađujuće da se sličan skok podrške dogodi i sada, nakon povratka velikih Trampovih mitinga i nakon republikanske konvencije u avgustu.

Dobra prilika za povećanje podrške Trampu biće i tri jesenje direktne debate kandidata. Treba imati na umu da će mu ovaj put protivnik u debati biti daleko manje umešni i ne naročito harizmatični „uspavani Džo“, te da bi verbalnim okršajima Tramp mogao da prođe bolje nego u debatama sa Hilari Klinton. On će zasigurno oštricu svoje kampanje usmeriti upravo na one „kolebljive“ države koje su mu ključne za pobedu i neće trošiti resurse i vreme na države u kojima nema šanse, poput Njujorka ili Kalifornije.

NADOKNADIV PAD

Procenat ljudi koji imaju pozitivno mišljenje o Trampovom predsednikovanju početkom ove godine bio je na istorijskom maksimumu. Prema istraživanjima agencije Galup, tokom prvih meseci 2020. godine Tramp je više puta beležio solidan rezultat od 49 odsto građana koji su se izražavali pohvalno o njegovom radu. Taj rezultat je približan rejtinzima Džordža Buša Mlađeg (46 odsto) ili Baraka Obame (49 odsto) iz sredine 2004. odnosno 2012. godine – oko pet meseci pre njihovog uspešnog reizbora. Takođe, ovo je veliki porast u odnosu na istorijski minimum od svega 35 odsto podrške koju je Tramp imao 2017. godine.

Poledice pandemije kovid-19 i protesti nakon ubistva Džordža Flojda nesumnjivo su ostavili posledice na Trampov rejting. Poslednje istraživanje agencije Galup pokazuje da sada rad predsednika podržava tek 39 odsto građana, mada druge agencije govore o podršci od 42 do 47 odsto. Pad, dakle, nesumnjivo postoji, ali je Tramp i dalje dobrano iznad nivoa podrške koju je imao neposredno nakon što je stupio na dužnost.

EKONOMSKI PARAMETRI

Kao što je naglo opala, podrška Trampu mogla bi brzo da poraste. Ekonomija je ključna tema za njegovu kampanju. Pre krize izazvane pandemijom Amerika je beležila veoma dobre privredne rezultate. Prosečan ekonomski rast SAD u prve tri godine Trampovog predsednikovanja bio je veći od prosečnog rasta tokom drugog Obaminog mandata, a u pojedinim kvartalima prelazio je 3 odsto. Nezaposlenost je početkom 2020. godine bila na nivou od svega 3,5 odsto, što je najbolji rezultat u poslednjih pet decenija.

Onda je izbila pandemija i američka ekonomija je pala za oko 5 odsto u prvom delu godine, a procenat nezaposlenih otišao je na istorijski maksimum od 14 odsto. Sve ovo dovelo je i do pada podrške predsednikovim ekonomskim potezima. Istraživanje magazina „Ekonomist“ i agencije You Gov iz sredine marta ove godine pokazuje da čak 54 odsto Amerikanaca podržava predsednikovu ekonomsku politiku, a 40 odsto joj se protive. Istraživanje s početka juna govori da je procenat onih koji podržavaju Trampovu ekonomsku politiku opao na 49 odsto, a onih koji joj oponiraju porastao na 46 odsto.

Međutim, treba imati na umu da se ovaj trend isto tako brzo može i preokrenuti. Poslednji podaci pokazuju kako se više od dva miliona Amerikanaca ponovo zaposlilo proteklih nedelja. Ukoliko bi SAD krenule brzo da izlaze iz aktuelne krize, Tramp bi imao priliku da u kampanji poentira kako samo on može brzo da vrati ekonomiju u pređašnje „izvrsno“ stanje u kakvom je, prema Trampovom narativu, ekonomija bila sve do pojave „kineskog virusa“.

KLIZAV TEREN

Politička kriza nastala nakon ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda u Mineapolisu i širenja protesta širom SAD svakako nije donela ništa dobro predsedniku Trampu, ali nije nemoguće da njen dalji razvoj ostavi posledice i na Bajdena. Zbog pretnji da će upotrebiti i vojsku za sprečavanje nasilnih protesta, Trampa su kritikovali brojni akteri i sa levice i sa desnice. Ipak, kako se kriza dalje razvija, teren postaje sve klizaviji i za demokrate. U delovima SAD protesti su se radikalizovali, pa je u delu Sijetla čak i proglašena „autonomna zona“. Demokrate na vlasti u Sijetlu i državi Vašington reaguju oprezno i izbegavaju upotrebu sile kako ne bi antagonizovale levo krilo svoje partije.

To, međutim, dovodi do određene skepse kod centrista, a naročito kod neopredeljenih birača koji strahuju od anarhije. Upravo ovoj grupi, kao i čvrstoj bazi konzervativnih birača, kojima su red i poredak ključne vrednosti, upućene su Trampove poruke da po svaku cenu treba suzbiti proteste koji „ugrožavaju poredak“. Tramp se odlučno protivi i smanjivanju sredstava policiji, dok kod demokrata postoje ozbiljne podele po ovom pitanju.

Iako se i Bajden načelno protivi radikalnim protestima i smanjivanju budžeta za organe reda, demokrate su daleko od konsenzusa o mnogim pitanjima koja proizlaze iz aktuelne krize. Nastojeći da dobije podršku levičara, ali i neopredeljenih birača u centru političko-ideološkog spektra, Bajden može da ostane kratkih rukava na oba fronta. Ako bi se situacija dalje radikalizovala, to bi dodatno produbilo jaz među polovima i smanjilo njegove šanse za pobedu.

ODIGRAVANJE ZICERA

Predsedničku nominaciju Bajden pre svega duguje povlačenju ostalih kandidata demokratskog establišmenta koji su stali iza njega kako bi sprečili nominaciju Bernija Sandersa. Za razliku od Hilari Klinton, Bajden jeste shvatio da establišment nije dovoljan i da mora da napravi mostove ka levom krilu partije, te je još proteklih meseci osnovao zajednički komitet sa Sandersom za uksklađivanje programskih platformi. No, Bajden za sada nije načinio prevelike iskorake na ovom polju. Ako bude propustio da levom krilu ponudi prave programske kompromise, to bi moglo bi da demotiviše deo birača sa ovog spektra.

Takođe, Bajden je obećao da će kandidovati ženu za potpredsednicu, te nagovestio da bi mogla biti Afroamerikanka. Ovakav izbor bio bi zicer za Bajdena da zacementira svoju podršku kod žena i kod Afroamerikanaca i motiviše ih na veliku izlaznost 3. novembra. Ipak, ne bi bilo nemoguće da, usled unutarpartijskih dogovora ili pogrešne procene, Bajden ne ispoštuje obećanje i promaši ovaj zicer, što bi Tramp mogao skupo da kazni.

Najpre na unutarstranačkim, a potom i na predsedničkim izborima 2016. godine, Donald Tramp je pokazao da je najopasniji onda kada ga otpišu i proglase za autsajdera. Najgora stvar koju Bajden i njegovo okruženje mogu sebi da urade jeste da se uljuljkaju u blagoj prednosti i nespremni dočekaju Trampovu ofanzivu. Stoga ne bi čudilo da u novembru budemo svedoci opstanka otpisanog u Beloj kući.