Trampov susret sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim na trenutke je zaista bio mučan za gledanje. Neki komentatori ocenili su ga kao zamku koju su Tramp i njegov potpredsednik Džej Di Vens organizovali za lidera zemlje koja je već tri godine u ratu sa Rusijom. Pojedini su susret okarakterisali kao katastrofu za Ukrajinu, a ima i onih koji kažu da je era obaveznog aplauza za neoliberalnu maskotu u liku Zelenskog končano završena. Većina se, međutim, slaže da je diplomatija u interpretaciji aktuelne američke administracije izgubila smisao. Malo je reći bezuspešan razgovor Trampa i Zelenskog rezultirao je potpunim ukidanjem američke pomoći Ukrajini nekoliko dana kasnije.
BEZ ODELA I AMERIČKE PODRŠKE
Odmah pri dolasku u Belu kuću Zelenskom je, umesto dobrodošlice, upućena sarkastična opaska o njegovoj odeći. “Sređeni ste danas”, rekao je Tramp aludirajući na ratni outfit Volodimira Zelenskog koji, kako kaže, nosi u znak solidarnosti sa ukrajinskim vojnicima na frontu. Nešto kasnije tokom susreta u Ovalnom kabinetu, jedan od prisutnih novinara koji bi mogli da se svrstaju u grupu đaka ulizica i pošto-poto pobednika u Trampovom rijalitiju, optužio je Zelenskog za nepoštovanje zato što za susret sa američkim predsednikom nije obukao odelo.
U još agresivnijem tonu, potpredsednik Džej Di Vens napao ga je da je nezahvalan jer se nijednom nije zahvalio Americi na podršci. Ako je verovati Trampu, ta podrška iznosi između 300 i 350 milijardi dolara, ali fakt-čekeri, među kojima je i Bi-bi-sijev verifikacioni tim, ne mogu da potvrde istinitost iznetog podatka. Nemački Institut Kil, koji prati pomoć upućenu Ukrajini, izračunao je da su Sjedinjene Američke Države (SAD) poslale u Ukrajinu oko 120 milijardi dolara do kraja 2024. Američko ministarstvo odbrane raspolaže brojkom od 128,8 milijardi utrošenih na operaciju Atlantik Rizolv, pokrenutu kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.
Narativ da su SAD uložile mnogo više nego Evropa takođe je srušen kada mu se pred kamerama u Ovalnom kabinetu, uz osmeh i prijateljsko dodirivanje Trampovog kolena, suprotstavio francuski predsednik Emanuel Makron.
“Ne, u stvari, da budem iskren, platili smo. Platili smo 60 odsto ukupnog truda; to je bilo kroz, kao u SAD, zajmove, garancije, grantove. I obezbedili smo pravi novac, da bude jasno”, ispravio je Makron američkog lidera.
Može li Evropa da popuni rupe nastale ukidanjem američke vojne pomoći? Ovonedeljni prekid ili pauza u vojnoj pomoći, kako to opisuje zvanični Vašington, nije prvi. U leto 2023. godine republikanci su u američkom Kongresu blokirali tadašnjeg predsednika Bajdena u nameri da pošalje do tada najveću tranšu vojne pomoći Ukrajini. Nekoliko meseci kasnije, pomoć vredna 60 milijardi dolara ipak je stigla.
Iako i sama proizvodi oružje, Ukrajina zavisi od američke i evropske vojne pomoći. Sjedinjene Države su u poslednje tri godine bile najveći pojedinačni donator i njihov udeo iznosi 49 odsto ukupne pomoći upućene Ukrajini. Zemlje Evropske unije, plus Velika Britanija, Švajcarska i Island pokrivale su preostalih 51 odsto, što znači da sada svaka od njih mora da udvostruči davanja Kijevu. Ukoliko do toga ne dođe, vojni analitičari predviđaju snažnu rusku ofanzivu i neizvestan ishod sukoba.
ZAGRLJAJ EVROPE
Na samitu evropskih lidera u Londonu, na koji je Zelenski otputovao odmah nakon burnog i na trenutke ponižavajućeg razgovora sa američkim državnim vrhom, domaćin, britanski premijer Kir Starmer, i ostali potrudili su se da mu jasno stave do znanja da su na strani Ukrajine i da je na evropskom tlu među prijateljima. Zagrljaji, reči podrške i pozivanje na evropsko jedinstvo, međutim, nisu dovoljni, jer nepredvidivi i nimalo diplomatski Donald Tramp povlači poteze na koje Evropa za sada samo odgovara, bez sopstvene inicijative. Samo par sati nakon što je Starmer sa samita u Londonu poručio da pomoć svih saveznika Ukrajine, uključujući i Ameriku, mora da nastavi da pristiže, Tramp je odgovorio njenim ukidanjem.
Ipak, Tramp je pre svega biznismen. Tvrdi da je vojnu pomoć Ukrajini samo pauzirao dok Zelenski ne pokaže da je spreman da razgovara o prekidu vatre i rešenju za mir. Takođe poručuje da je i dalje zainteresovan za dogovor o ukrajinskim rudama.
Zahtev da Ukrajina Americi prepusti polovinu svog rudnog bogatstva samo je jedan od zapanjujućih zahteva koje je Tramp na početku drugog mandata uputio Panami, Danskoj, pa i Kanadi. Ukrajina se složila da mu prepusti 51 odsto svog rudnog bogatstva i to je trebalo da bude predmet razgovora, pa i potpisivanja sporazuma u Beloj kući, ali sve se to završilo nečim što sliči izbacivanju Zelenskog iz nje.
U razgovoru sa Kenetom Rotom, bivšim direktorom ugledne organizacije Hjuman Rajts Voč, američka novinarka Ejmi Gudman zapitala se da li dogovor o prepuštanju retkih ruda Americi zapravo predstavlja veću pretnju Putinu zato što se one nalaze na delu ukrajinske teritorije koji kontroliše Rusija.
“Rude može prodati svako ko ih poseduje. Ono o čemu se ovde zapravo radi jeste pitanje da li Ukrajina može da održi svoju demokratiju ili ne. I to je ono što Putin želi da uguši. A bez evropskih bezbednosnih garancija, kojima je potrebna američka podrška, on će uspeti. I zato konflikt u Beloj kući nije bio samo čarka maloletnika u koje su je pretvorili Vens i Tramp; ovo je zaista bilo pitanje života i smrti za ukrajinsku demokratiju”, smatra Rot.
TREĆI SVETSKI RAT
Trampova administracija zadala je udarac ne samo Ukrajini već i Evropi, čiji su lideri sa samita u Londonu, iako uz nedvosmislenu podršku Zelenskom, ipak uputili pomirljive tonove Vašingtonu.
Američki predsednik je kao pravi, ali i opasni šoumen, organizovao predstavu pred pažljivo odabranim novinarima i TV kamerama u Beloj kući. U vatrenoj raspravi sa ukrajinskim liderom optužio ga je čak i da hoće da izazove Treći svetski rat.
Iako je čudno, piše britanski “Gardijan”, govoriti o otporu kao da je u toku ratna okupacija u nacističkom stilu, svetski lideri moraju da pružaju otpor Trampu. Američku demokratiju otela je ultradesničarska klika oličena u Ilonu Masku i Stivenu Mileru, dok im se evropski neofašisti dive izdaleka, upozorio je britanski kolumnista Sajmon Tisdal.
Povlačenje paralela sa fašistima i svetskim ratovima u prošlom veku neminovno dovodi do sećanja na istorijski susret Hitlera i čehoslovačkog predsednika Emila Hahe uoči nacističke invazije Češke. Skoro vek kasnije, svet se ponovo nalazi u opasnosti koja nije oličena samo u prekoatlantskom nepredvidljivom čudaku. Ili kako bi, otvarajući sastanak ove nedelje, rekao poljski premijer Donald Tusk, “vežite pojaseve, ulazimo u zonu turbulencija”.
