Jedan čovek zapretio je prošle subote da će buldožerom provaliti u kiparsku Kooperativnu banku. „Radio sam godinama i sada to gubim zato što su to rekli Nemci i Holanđani“, izjavljuje za agenciju Rojters britanski Kipranin Endi Georgiju (54), koji se sa svojom ušteđevinom vratio na Kipar 2012. godine.
„Spasio sam 67 evra! I to je nešto“, uzviknuo je jedan mladić koji je izgleda na raznim bankomatima uspeo da izvuče ukupno 1000 evra.
Nakon što je na Kipru najavljeno uvođenje poreza na bankarske depozite od 6,75 do 9,9 odsto, vlasnici računa, neki sa po pet debitnih kartica, opsedali su bankomate. Jedni nisu radili, a na drugima je maksimum od 600 snižen na 200 evra. Onlajn-sistemi bili su zamrznuti. Platni promet u zemlji i u inostranstvu obustavljen.
Da bi se smanjila panika, banke na Kipru ostale su zatvorene. Rasla je bojazan da bi posle otvaranja banaka moglo da dođe do kolapsa bankarskog sistema Kipra. Demonstranti na ulicama u Nikoziji ispisivali su reč „Ne!“ na dlanovima. „Evropa je za svoj narod, a ne za Nemačku!“, „Dalje ruke od Kipra!“ i „Fuck the EU„, pisalo je na plakatima.
„Oni su ugrozili kredibilitet banaka i dignitet naše zemlje“, izjavljuje za Rojters Andreas Evangelou (52), koji je u banku uložio novac namenjen za školovanje sina na univerzitetu.
Kiparska policija je u subotu ujutru stavljena u stanje povišene gotovosti.
Fras na Kipru širio se nakon što su ministri finansija EU, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond u subotu 16. marta, posle devet meseci pregovora, izdiktirali uslove pod kojima će Kipru odobriti paket pomoći od deset milijardi evra za konsolidaciju bankarskog sistema.
Od Kipra, koji je tražio 17 milijardi evra, tokom pregovora je traženo da poveća kompanijski porez za 2,5 procentna poena – na 12,5 odsto, da privatizuje telekomsku i električnu kompaniju, kao i lučke servisne službe, da smanji bankarski sektor i da ga do 2018. izjednači sa evropskim prosekom od koga je 3,5 puta veći.
Traženo je i da Kipar zatvori dve krupne banke, da uloge do 100.000 prebaci u dobre banke, da depozite zamrzne na pet do deset godina, za šta bi bili izdati vrednosni papiri.
MMF je, međutim, procenio da bi u tom slučaju zamrznuti depoziti izgubili 40 odsto vrednosti.
Na kraju je Trojka (MMF, EU, ECB) rekla da Kipar, da bi prikupio 5,8 milijardi evra, mora da oporezuje depozite u bankama – oni koji drže manje od 100.000 evra da se jednokratno oporezuju po stopi od 6,75 odsto, a oni koji imaju veće depozite sa 9,9 odsto. Za tu sumu bi dobili akcije u bankama.
„Mi se penzionišemo i položimo naše ušteđevine u kiparske banke, a oni hoće da uzmu novac bez dozvole, a onda kažu da imamo akcije u bankrotiranim bankama“, izjavljuje jedan Kipranin iz reda pred bankomatom.
PETA ZEMLJA: Posle Grčke, Irske, Portugala i Španije, Kipar je peta zemlja, koja je od evrozone zatražila pomoć. Kiparske banke su zapale u finansijske teškoće nakon kolapsa grčkih finansija, pošto potražuju 22 milijarde evra grčkih privatnih dugova.
Predsednik Kipra Nikos Anastasijades, koji je pre nedavnih izbora uveravao birače da će štititi njihove bankarske račune, sada je branio mere kao neophodan „bolni“ korak da se spreči haotični bankrot. Anastasijadisovoj vladi je u nedelju 17. marta nedostajao jedan glas u parlamentu, da bi bio donet zakon o tome. Njegova partija desnog centra Demokratski pokret (DISI) i Demokratska partija (DIKO) imaju 28 mesta, a za donošenje odluke potrebno je 29 glasova.
Kasno uveče u subotu 16. marta kiparski predsednik se sreo s liderima partija, a zatim i s bankarima, ali kompromis nije postignut. Sednica kiparskog parlamenta je odložena za ponedeljak, a onda je ponovo odložena za utorak 19. marta. Posmatrači u tim trenucima ipak nisu isključivali da bi ekolozi, koji imaju jedno mesto u parlamentu, mogli da daju „zlatni glas“.
Međutim, predsednik Kipra je u ponedeljak uveče telefonirao zameniku predsednika Evropske komisije Oliju Renu i evropskom predstavniku Elmaru Broku, koga smatraju bliskim saradnikom nemačke kancelarke Angele Merkel, i saopštio im da kiparski parlament neće podržati zakon o jednokratnom porezu na depozite.
PREINAČENJE: Na hitno sazvanoj telefonskoj sednici u noći između 18. i 19. marta ministri finansija evrozone dogovorili su se da Kipru preporuče nešto „mekše“ – da se ulozi do 100.000 evra ipak ne oporezuju, ali da se ulozi veći od te sume oporezuju po stopi od 15,6 odsto.
Briselski političari su preinačili odluku, ne toliko zbog protesta na ulicama Kipra, već zbog loših prognoza, zbog loših signala s finansijskih tržišta, pa i zbog toga što su mnogi političari, privredni i finansijski stručnjaci kritikovali „kiparski paket“, kao nešto što preko noći uvećava nesigurnost u čitavom finansijskom sektoru. Odlazeći premijer Italije Mario Monti u pismu evropskim kolegama poručuje da će „građani Uniji masovno okrenuti leđa“.
„Ako problem eskalira, ceo bankarski sistem evrozone, može da implodira“, procenjuje Kormak Lič, londonski bankarski analitičar.
Uticajni nemački finansijski stručnjak Peter Bofinger ocenjuje da bi prinudno oduzimanje dela štednih uloga ugrozilo finansijski sistem čitave evrozone. A Gustaf Horn, direktor nemačkog Instituta za makroekonomiju i proučavanje konjunkture, ocenio je briselski recept za Kipar kao „riskantan manevar sa neizvesnim ishodom“, kao meru koja bi mogla da izazove paniku, dovede do masovnog povlačenja štednih uloga, da povuče Evropu u dramatičnu krizu bankarskog sistema, koju bi onda morala da sanira Evropska centralna banka „masivnom intervencijom“.
I „Njujork tajms“ je pisao da kiparski haos može da navede lokalne ulagače u Španiji i Italiji, a naročito klijente u južnoevropskim zemljama, da prebace svoj novac u jače Evropske ekonomije, kao što su Nemačka i Francuska. To bi oslabilo banke u prezaduženim zemljama u vreme kada se trude da uvećaju svoje kapitalne rezerve za slučaj budućih finansijskih šokova.
Američke monetarne vlasti izražavale su bojazan da bi kiparski plan mogao da se proširi na ostali deo evrozone, pa i preko njenih granica. Sekretar američkog Trezora Džejkob DŽ. Lo razgovarao je o tome s evropskim partnerima pre briselske telefonske „revizionističke“ sednice.
Nakon najave o oporezivanju kiparskih depozita evro je u odnosu na dolar pao na najniži nivo ove godine. Agencija Rojters je javljala da je došlo do pada akcija na Volstritu. Akcije banke Barclays su pale za 4,9 procenata, akcije Deutsche Bank za 3,3, dok su akcije američkih banaka Citigroup i Morgan Stanley pale nešto manje – za 2, odnosno za 2,9 odsto.
POSLEDNJI TABU I PRANJE NOVCA: Komentator bečkog „Standarda“ se slaže da postoji opasnost od gubitka poverenja u evro, ali naglašava da se pored ostalog želelo da se reformiše kiparski „apsurdno predimenzionirani“ bankarski sistem, koji je sistematski podsticao pranje novca, prevare i utaju poreza. Uslovi EU, Evropske centralne banke i MMF-a su od zemlje do zemlje različiti i prilagođeni njenoj specifičnoj situaciji, ali uvek slede isti cilj: da se otklone finansijske, fiskalne i strukturalne abnormalije, da se saniraju greške, koje su dovele do krize.
Nemački „Zidojče cajtung“ piše: „U evro-krizi pao je poslednji tabu, sada su na radu štedne knjižice. Grci i Španci, koji nisu dospeli do Švajcarske, staviće svoj novac u slamaricu… Da bi se potreban kredit od 17 milijardi evra redukovao na deset, treba da plate „kiparske bake, grčki učitelji, britanski vojnici i Nemci slobodnih zanimanja“ koji svoj novac drže na Kipru.
Britanski ministar finansija Džordž Ozborn izjavio je u nedelju da će kompenzovati gubitke koje na Kipru budu imali britanski vladini službenici i vojni personal na Kipru. Londonski „Gardijan“ piše da dve milijarde evra na britanskim depozitima na Kipru čine računi britanskih penzionera vlasnika letnjikovaca na Kipru i računi oko 3500 pripadnika vojnog personala u dve britanske baze na ostrvu, namenjene za kontrolu istočnog Mediterana i za intervencije na Bliskom istoku. Među njima su i oni koji su bili angažovani u Avganistanu. U utorak je na Kipar poslat britanski avion s novcem, zato što kiparski bankomati ne rade.
NEMCI, RUSI I TAJKUNI: Bečki „Standard“ piše da pomoć Evropske unije ugroženim zemljama nije za džabe, te da sve države koje nisu u stanju da dođu do novca na slobodnom tržištu, moraju da ispune niz – ponekad brutalnih – uslova.
U „novoj fazi“ smišljena je formula po kojoj cenu kiparske krize, koju su izazvali grčki nesolventni dužnici, treba da plate ruski tajkuni, sa svojih of-šor računa. Ili Moskva.
Motiv je politički. Poruka nemačkih političara svojim biračima glasi: mi smo sprečili da štedljivi Nemci plaćaju crne račune ruskih oligarha, teret će se prebaciti na one koji na Kipru peru svoj prljav novac.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc pozdravio je kiparske mere zbog „ogromnih uloga na Kipru sa nerazjašnjenim poreklom“. Uz retoriku „nećemo da pomažemo ruske tajkune“ izgleda da su u Berlinu i Briselu polazili od toga da Rusija zapravo mora da pomogne Kipar. „Koliko razumem, ruska vlada je spremna da odobri dodatni zajam i da smanji kamatne stope“, izjavio je evropski zvaničnik Oli Ren.
To se možda oslanja na ocenu rejting agencije Moody’s, da bi banke RF, koje posluju s kompanijama ruskog porekla registrovanim na Kipru i s kiparskim bankama, u slučaju bankrota ostrva, mogle da rizikuju čak 43 do 53 milijarde dolara „Kiparski revizori“, međutim, pokazuju da na toj relaciji nije sasvim lako povući jasnu granicu između sive zone i uobičajenog poslovanja.
Procene učešća tajkunskih depozita u onih 68 milijardi evra uloženih na Kipru liče na izreku: Šta zna dete šta je 300 kila: „polovina bankarskih depozita“, „četvrtina“, između 12 i 26 milijardi (vidi okvir: Kiparska igra brojki).
Obim depozita ruskih kompanija na Kipru agencija Moody’s je procenila na 12 milijardi dolara, a sredstva ruskih banaka, plasirana u kiparskim bankama, na 19 milijardi.
U Rusiju je 70 milijardi evra investicija došlo sa Kipra, koji je tako drugi investitor u toj zemlji, mada se iza tog privida krije fakat da se ruski oligarsi vode kao strani investitori.
Ruski predsednik Vladimir Putin je, međutim, posle dvodnevnog ćutanja taj kiparski paket sastavljen u Briselu nazvao nepravednim, neprofesionalnim i opasnim. Ruski premijer Dmitrij Medvedev uporedio je predloženi zakon s konfiskacijom. A ruski ministar finansija Anton Siluanov je izjavio da je EU, donošenjem odluke o Kipru, prekršila dogovor o zajedničkoj akciji koji je imala sa Rusijom. Po britanskom „Telegrafu“, Rusija je zapretila da će preispitati buduće odnose sa EU. U instant komentarima na BBC-ju olako se skače u zaključak da Moskva preko Kipra upire prst u Nemačku i da će, šta bi drugo, zvarnuti gas…
Kiparski činovnici su govorili ruskim medijima da se ruski investitori interesuju za kupovinu većinskog paketa akcija u Kiparskoj narodnoj banci, a i da bi hteli da uvećaju učešće u Kiparskoj banci, u kojoj 9,7 odsto akcija pripada Dmitriju Ribolovljevu, bivšem osnovnom vladaocu „Uralkalija“.
Najkrupnije ruske kompanije, kao „Noriljskij nikelj“, „Mečel“, ili holding „Bazovij element“, imaju vlasnike registrovane na Kipru, ili obavljaju transakcije preko kiparskih banaka.
Predsednik ruske asocijacije regionalnih banaka, zamenik predsednika Komiteta za finansijsko tržište ruske dume Anatolij Aksakov, izjavio je da Rusija može da pomogne Kipru, ali da tamošnje vlasti treba da otkriju informacije o of-šor računima ruskih oligarha. Po njegovim rečima, i ECB i MMF takođe traže da Kipar postane „prozračan“, ali Kiprani na to ne pristaju rado zato što se boje da im otkrivanje takvih informacija može štetiti.
Uprkos pozivima ruskog predsednika i premijera da se „deofšorizuje“ ruska ekonomija, ne snižava se obim aktiva u „ofšornom vlasništvu“. Na izveštaj lista „Izvestija“ o kiparskoj krizi, jedan komentar ruskog čitaoca glasi: „Ja ne kradem. Ja nemam tamo račun. Pustite ih da se obese!“
To nije tako jednostavno, kako ljutitom čitaocu izgleda. Neki eksperti prognoziraju da će i kompanije iz Ruske Federacije, koje trenutno drže kiparsku ekonomiju na površini, verovatno početi da odnose svoj novac negde drugde. Od juna 2012. s Kipra, kome je snižen kreditni rejting, već je inače otišlo oko 2,5 milijarde evra…
Tokom kiparske krize na finansijskom tržištu u Rusiji beležen je pad akcija od 2,2 odsto, u odnosu na sredinu decembra 2012. Najviše su pale akcije „Sberbanke“. Rublja je oslabila u odnosu na dolar za sedam kopejaka.
ODBRANA „SIGURNE LUKE„: Predsednik Kipra se suprodstavljao zahtevu Brisela da veće bankarske račune oporezuje iznad deset odsto plašeći se da će ugroziti reputaciju Kipra kao sigurne luke za kapital.
U utorak, 19. marta, pre podne kiparska vlada je predložila novi zakon po kome bi depoziti od jedan do 20.000 evra — trebalo da se oporezuju sa 0,00 odsto, sume od 20.000 do100.000 evra — sa 6,75 odsto, oni veći od 100.000 evra – 9,9 odsto.
Istog dana po podne, posle nekoliko sati rasprave intonirane protiv Nemačke i protiv strane dominacije, 36 kiparskih poslanika glasa protiv predloženog paketa, 19 se uzdržava, niko ne glasa „za“. Neki od poslanika govore da finansijski sektor treba da se smanji, ali ne uz „pištolj uperen u grudi“ i ne „na osnovu plana o razaranju kiparske ekonomije“. Zameraju poslanicima nemačkog Bundestaga što su uvredljivo govorili o Kipru, kao da kod njih nema pranja novca.
Kiparski predsednik Anastasiades zakazao je potom za isto veče hitan susret s političkim liderima. Bilo je vesti da će razgovarati s Putinom. Usijala se telefonska veza s Berlinom. Svi su pitali šta je plan B, i da li ga uopšte ima.
Dok je trajala parlamentarna rasprava, dolazile su vesti o tome da je kiparski ministar finansija Mihalis Saris podneo ostavku, pa da ostavka nije prihvaćena, pa da će putovati u Moskvu…
Kipar je molio Moskvu da se ruski kredit zamrzne na pet godina i da se kamate od 4,5 odsto snize za jedan i po do dva procentna poena. Neki mediji tvrde da Kipar od Moskve da traži dodatnih 15 milijardi evra kredita.
Ruska agencija RIA Novosti javljala je još u toku sednice kiparskog parlamenta da odbijanje briselskih mera ne smanjuje napetost i ne vraća poverenje koje su kiparski deponenti i investitori izgubili u prethodna četiri dana i da je potreban novi dogovor svih strana.
– 800.000 stanovnika
– 19,5 milijardi evra (24 milijarde dolara) – BDP Kipra
– 0,2 procenta ekonomije – kiparska ekonomska težina
– 14 milijardi evra – dug kiparske vlade, 75 procenata BDP
– 10 milijardi evra – obim pomoći EU
– 5,8 milijardi evra – suma koju je kiparska vlada trebalo da sakupi da bi dobila pomoć EU
– 1350 evra – suma koju bi izgubio onaj ko ima 20.000 evra u kiparskoj banci po predloženoj stopi oporezivanja od 6,75 odsto na račune ispod 100.000 evra
– 18 milijardi evra (23,2 milijarde dolara) – realna ekonomija
– 68,4 milijarde dolara (88,4 milijarde dolara) – bankarski depoziti na Kipru
– 43 milijarde evra – Kiprani.
– 12 (Moody’s) do 26 milijardi dolara (Špigel) – Rusi
– 2 milijarde evra – Britanci
– 2,5 milijardi dolara povučeno s bankarskih računa od decembra 2012. do januara 2013.
– 19 milijardi dolara – kapital ruskih kompanija
– 30-40 milijardi dolara – ukupni obim kredita ruskih banaka u ruski „of-šor“ na Kipru
– 70 milijardi evra investicija u Rusiju došlo preko Kipra
– 43-53 milijarde dolara – rizik ruskih kompanija u slučaju bankrota Kipra
– 22 milijarde evra grčkih privatnih dugova potražuju kiparske banke
Izvor: Moody’s, „Gardijan“, „Indipendent“, „Špigel“, gazeta.ru
Za sada nema reakcija u Srbiji na događaje na Kipru, niti preciznijih pretpostavki o tome koliko bi srpskih biznismena, za koje se ranije pretpostavljalo da posluju preko računa na Kipru, bilo pogođeno.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić izjavio je 19. marta na TV Pinku da bi Poreska uprava Srbije trebalo da traži spisak njenih građana koji štede u bankama na Kipru, ali da bi u kiparskim bankama najverovatnije dobila odgovor da je to poslovna tajna. Pretpostavlja se da je više od 100 firmi iz oblasti trgovine, metalurgije, prehrambene industrije, bankarstva, farmacije, konditorske proizvodnje, građevine, u direktnom ili indirektnom vlasništvu firmi registrovanih na Kipru.
Mnogi srpski biznismeni su bili primorani da otvaraju svoje of-šor firme na Kipru u vreme sankcija da bi lakše poslovali, ali su nastavili poslovanje i posle 5. oktobra 2000. Istraga o iznošenju novca na Kipar u vreme sankcija, u kojoj su se svojevremeno u postpetooktobarskim kampanjama politički isticali Vladan Batić i Mlađan Dinkić, nije dala rezultat.
