U Indiji više ljudi govori engleski nego u Americi, osim toga njihovo obrazovanje je na zavidnom nivou. Naravno, pored ove srednje klase od 300.000.000 ljudi, isto toliko Indusa jedva preživljava. Pred džinom koji se budi je veliki zadatak da i ovaj deo indijskog društva oseti blagodeti privrednog rasta
„Amerika želi Indiju za svog novog ‘najboljeg prijatelja’“, „Amerika ima poverenje u Indiju“, „Bušova administracija je naklonjena Nju Delhiju“, „Amerika vidi Indiju kao globalnog lidera“, „Pala je istorijska odluka…“
Iza ovih optimističkih naslova u medijima širom sveta o najnovijem „strateškom prijateljstvu“ nalazi se prošlonedeljno potpisivanje nuklearnog pakta između SAD i Indije. Predsednik SAD Džordž Buš i indijski premijer Manmohan Sing poručili su prošle nedelje svetu da su postigli istorijski dogovor o nuklearnoj energiji: Buš je na sva usta hvalio „veliku indijsku demokratiju“, dok je indijski premijer poručio da je uveren da „nema granica indoameričkoj saradnji“, a ugledni „Tajms ov Indija“ doneo je na naslovnoj strani tekst pod naslovom „Indijsko-američka civilizacija“.
Neki analitičari su Bušovu posetu Indiji već uporedili sa Niksonovom posetom Kini 1973. Po njima, potpisivanjem ovog sporazuma Indija izlazi na svetsku pozornicu kao jedna od vodećih sila i partnera SAD što nužno dovodi do promene ravnoteže sile i u regionu i u svetu.
PREKRŠENI PRINCIPI: Amerika je ovim Bušovim gestom napravila velik i značajan izuzetak zbog čega se mnogi mršte i u Indiji i u SAD, ali i u ostatku sveta. Naime, Amerika je prekšila svoj globalni princip o neširenju nuklearnog oružja potpisavši pakt o saradnji sa Indijom, koja je svojevremeno odbila da potpiše Ugovor o neširenju nuklearnog oružja. Kao što je poznato, SAD su pre osam godina prema Indiji zavele sankcije zato što je „mimo međunarodnih normi isprobala nuklearno oružje“.
Dogovorom Buša i Singa precizira se da će Amerika sa Indijom sarađivati na nuklearnom programu, da će Amerika obezbediti gorivo kako bi pomogla razvoj indijske ekonomije i energetike. Naravno, sve pod uslovom da ova Bušova odluka dobije i podršku američkog Kongresa. Robert Blekvil, bivši američki ambasador u Nju Delhiju, rekao je na nacionalnoj televiziji Indije da je ubeđen da će Kongres prihvatiti sporazum koji je Buš napravio sa Singom, kada detaljno razmotri „strateški kontekst indo-američkih odnosa“. Blekvil naglašava da pakt stavlja u istu ravan Nju Delhi i Peking, i da „niko ne želi da Kina zato što ima nulearno oružje dominira nad Indijom“.
Većina analitičara u svetu očekuje da će sporazum dobiti zeleno svetlo i da će Indija moći da trguje sa drugim zemljama, nuklearnim silama: oko 40 zemalja okupljeno je u Udruženje nuklearnih snabdevača koje kontroliše globalne nuklearne transakcije. Trebalo bi da i ove članice ukinu sankcije Indiji i da ovim činom Indija bude primljena u društvo zemalja, nukleranih sila.
Indijski premijer Manmohan Sing ushićeno je naglasio da je zasluga Bušova administracije ogromna i da mu on duguje veliku zahvalnost.
Ovim sporazumom Indija se obavezala da će od 22 svoja nuklearna reaktora veći deo, precizno 14, posvetiti istraživanju u mirnodopske svrhe. Posebno je važan detalj da će međunarodni inspektori prvi put imati pristup indijskim nukleranim reaktorima. Indija neće čak morati da potpiše Sporazum o neširenju nuklearnog oružja.
Buš je otvoreno poručio da je sklapanje ovog pakta o nuklearnoj saradnji u interesu američke ekonomije, ali da će obe strane imati ogromnu korist.
KRITIKE I POHVALE: Laskave poruke američkog predsednika o novom partnerstvu i prijateljstvu, o indijskoj demokratiji, nisu utišale kritičke tonove u Indiji. Deo opozicije u Indiji, socijalisti i komunisti, ali i brojni nepartijci i predstavnici nevladinih organizacija organizovali su povodom Bušovog dolaska možda najveće demontracije u novijoj istoriji Indije (troje mrtvih), a posle potpisivanja pakta optužili su indijskog premijera da se „Nju Delhi odriče dela svog suvereniteta“.
Indijski mediji prigovaraju da Buš nastavalja da koketira sa pakistanskim predsednikom Pervezom Mušarafom kao svojim „vitalnim saveznikom u ratu protiv terorizma, iako ovaj tajno šuruje sa teroristima u Kašmiru“. Ovi kritičari prigovaraju da je Buš uvek neutralan kada se povede reč o Kašmiru, a još više zbog toga što Buš okreće glavu na drugu stranu kada se povede reč o tome da Indija postane stalni član Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Indijski komentator Bal Takeraj najbolje sažima ovu školu mišljenja: „Nije Amerika ni naša dobra vila ni naš dušmanin. Držimo se na distanci prema SAD. Indija treba da postane supersila sopstevnim snagama: nisu nam potrebne štake Made in USA.“
Treba priznati da je Bušova ofanziva šarma na indijskom potkontinentu ipak urodila plodom: deo medija u Indiji američki predsednik je prilično očarao svojom neposrednošću i narodskim šarmom, hvalio je indijsku demokratiju na svakom koraku, znao je da se indijska tenis-zvezda zove Sanja Mirza, da je centar indijske filmske industrije Balivud i da je jedan astronaut Indus nastradao u eksploziji letelice pre tri godine. Dosta za jednog „predsednika-kauboja“, koji nigde, pa ni u svojoj zemlji, ne slovi za osobito bistrog, radoznalog i dobro obaveštenog političara.
Buš je žestoko kritikovan i kod kuće i u svetu, zbog „dvostrukih aršina“, jer eklatantno krši svoj princip da ne odobrava širenje nuklearnog oružja: Vašington upravo vodi žestoku međunarodnu kampanju da se Iranu i Severnoj Koreji zabrani posedovanje nuklearnog oružja, a ovamo se Indija uprkos tome bira za „najboljeg prijatelja i partnera“.
Na Kapitol hilu čuju se oštri tonovi koji poručuju da će ovaj Bušov potez ohrabriti i druge zemlje da se naoružavaju nuklearnim oružjem.
RAVNOTEŽA STRAHA: Istaknuti predstavnici Bušovog štaba, ali i brojni komentatori i „spin doktori“, stručnjaci za usmeravanje javnog mnjenja, pokušavaju da opravdaju izuzetak koji potvrđuje pravilo: Indija je vodila vrlo miroljubivu politiku, dok „otpadnik“ Iran poručuje da „Izrael treba izbrisati sa mape“. Amerika sada Indiju pozicionira i kao „protivtežu“ sve snažnijoj i uticajnijoj Kini. Argumenata ima još: Indiju treba nagraditi i zato što je pouzdan saborac u borbi protiv terorizma pa, zatim, atomsku bombu ima i susedni Pakistan. Na ovaj način uspostavlja se „ravnoteža straha“, ali i sistemska ravnoteža u ovom delu sveta, Indija je demokratska zemlja, a Pakistan autoritarna.
Svakako da je u ovom novom rasporedu globalnih snaga od ogromnog značaja činjenica da Indija postaje tržište na kome izvoz američke robe beleži najveći rast.
Put u Indiju je vrlo važan za Buša: njegova popularnost kod kuće pala je na najniže grane i njegovu politiku podržava jedva trećina birača. Buš zna šta Amerika voli da čuje pa je pre puta u Indiju poručio Amerikancima da se zamisle nad činjenicom da srednju klasu u Indiji danas čini oko 300.000.000 ljudi, da je to više nego što SAD imaju stanovnika: „Ta indijska srednja klasa kupuje klima-uređaje, aparate za domaćinstvo, automobile i to često američke proizvodnje. Ti ljudi govore engleski, oni su demokrate, mi ih dobro poznajemo, u Americi živi oko dva miliona Indusa, mnogo naših kompanija imaju poslovne veze s njima. Imajte to u vidu! Mislite na to!“, poručio je Buš svojim zemljacima.
Treba reći da su Indusi u Americi izuzetno dobro pozicionirani: oni spadaju među najškolovanije, 64 odsto njih ima fakultetsku diplomu, a 12,5 odsto višu stručnu spremu. Oni „drže“ gotovo čitav informatičko-tehnološki, ali i zdravstveni sektor. Siguran indikator njihovog socijalnog statusa je da Indus u Americi prosečno zarađuje 52.000 dolara godišnje. Prosečan Amerikanac zarađuje znatno manje – 37.057 dolara, prema preciznoj američkoj poreskoj statistici. U Americi se trenutno školuje oko 80.000 studenata iz Indije, naglašava list“Tajms ov Indija“.
Stopa privrednog rasta u Indiji je izuzetno visoka: osam odsto ove godine, stručnjaci predviđaju da će ova stopa narednih godina biti dvocifrena. Mnogi eksperti predskazuju dalji ekonomski bum: u poslednjih 15 godina indijska privreda se radikalno transformisala i od zemlje trećeg sveta Indija je izrasla u giganta koji želi da konkuriše Kini. U Indiji više ljudi govori engleski nego u Americi, osim toga njihovo obrazovanje je na zavidnom nivou. Naravno, pored ove srednje klase od 300.000.000 ljudi isto toliko Indusa jedva preživljava. Pred džinom koji se budi je veliki zadatak da i ovaj deo indijskog društva oseti blagodeti privrednog rasta.
Statistika kaže da Indija godišnje izvozi u Ameriku robe u vrednosti od 18,8 milijardi dolara, dok Amerika izvozi u Indiju znatno manje, u vrednosti od 7,9 milijardi dolara. Sasvim je logično da je Buš u Indiju došao sa čitaviom svitom stručnjaka za energetiku, trgovinu, poljoprivredu.
Mnogi analitičari smatraju da je izuzetno važan podatak da Indija izvozi u Ameriku softver u vrednosti od 12 milijardi dolara. Finansijska kuća „Goldman Saks“ prognozira da će do 2032. indijska privreda biti po snazi treća na svetu, pa nimalo ne iznenađuje da je nedavno, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u centru pažnje globalnih investitora bila Indija.
Očigledno, prošla su vremena kada su vesti iz Indije bile samo loše vesti: poplave, zemljotresi, nesreće… Ili u najboljem slučaju, slon na ulicama Delhija. Sada su to sve češće fotke vunderkinda, mlađanih genija za kompjuterski softver.
Tajnu posetu Avganistanu predsednik SAD je iskoristio da pošalje poruku urbi et orbi da će Osama bin Laden biti uhvaćen: „Nije pitanje da li će on biti izveden pred lice pravde, već kada.“ Bila je to i prilika da Amerika pompezno poruči narodu Avganistana da svojim prijateljima i saveznicima pruža podršku i da „čvrsto stoji uz narod Avganistana koji radi na svojoj budućnosti i uspostavljanju demokratije“.
Bušova poseta ovoj zemlji bila je pravi filmski spektakl: avioni su nadletali Kabul, helikopteri su zujali iznad kuća, džipovi hamvi su patrolirali gradom. Specijalnim vojnim helikopterom Buš je prebačen iz vojne baze Bagram u Kabul. U zemlji ima oko 22.000 inostranih vojnika koje predvode američke snage. Inače, do sada je u Avganistanu poginulo oko 200 američkih vojnika. Pet godina posle proterivanja talibana u zemlji se mnogo toga promenilo: situacija je nešto bolja u školstvu i zdravstvu, ali je znatno gora na opijumskim poljima. Talibani su gotovo uništili opijumska polja, a sada proizvodnja heroina vrtoglavo raste. Prošle godine je zabeležena rekordna žetva na opijumskim poljima. Eksperti Ujedinjenih nacija, koji inače hrane 3.000.000 stanovnika Avganistana, kažu da je droga jeftinija nego ikada.
Na svom putešestviju po indijskom potkontinentu Buš nije želeo da zaobiđe ni Pakistan, saveznika u ratu protiv terorizma. Želeći da se potvrdi kao pouzdan partner koji će se oštro obračunati sa ekstremistima, general Pervez Mušaraf preduzeo je akciju protiv gerilaca „povezanih sa Al kaidom“. Odgovor je bio eksplozija pred američkim konzulatom, četiri mrtva Pakistanca i jedan američki diplomata. Dok je Buš 24 časa boravio u Pakistanu, na severu zemlje u obračunu sa gerilcima poginulo je pedesetak policajaca i vojnika.
Benazir Buto, bivši premijer Pakistana, danas lider Pakistanske narodne partije, iskoristila je Bušovu posetu Pakistanu da u londonskom „Gardijanu“ optuži Buša da u svojim političkim partnerstvima selektivno poštuje demokratiju i ljudska prava, da iz „strateških interesa“ za saveznike često bira autoritarne režime, pa i sada u Pakistanu. Po njenom mišljenju, generalova čvrsta ruka može da dovede do eksplozije nezadovoljstva. Ta pogrešna američka računica koja je zbog jeftine nafte pružala ruku diktatorima za posledicu ima talibane, pa i Al kaidu, koji još vladaju na granici prema Avganistanu, mada je general Pervez Mušaraf navodno važan saveznik u borbi protiv terorizma.
Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo prvi put su zvanično potvrdili planove za raspoređivanje mirovnih snaga u Ukrajini po okončanju rata. Ipak, bez angažovanja američkih vojnih kapaciteta, stručnjaci upozoravaju da bi evropski kontingent mogao biti nedovoljno efikasan u slučaju ruskog napada
Pentagon pica voč, teorija koja je više puta predvidela operacije američke vlade, ponovo je aktuelan. Da li porast porudžbina pice u blizini zgrada američke administracije predviđa napad na Iran
Administracija Donalda Trampa želi da isključi državu Minesotu iz istrage nakon što je jedan agent ICE u Mineapolisu ubio ženu na ulici. Snimci sugerišu da nije bila u pitanju samoodbrana
„Politiko“ najavljuje da bi SAD mogle da preuzmu kontrolu nad Grenlandom pre novembarskih izbora u Americi ili do 4. jula
Napad na Venecuelu deo je duge istorije vojnih intervencija i mešanja Sjedinjenih Država u Latinskoj Americi. Zasnivaju se na takozvanoj Monroovoj doktirni
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
