U Berlinu je danas održan glavni protest poljoprivrednika protiv ukidanja subvencija. U grad je ušlo na hiljade traktora
Nemački poljoprivrednici blokirali su svojim traktorima Berlin. Noćas su kolone traktora iz svih delova Nemačke krenule prema Berlinu. Mnogi poljoprivrednici su već tokom vikenda parkirali svoje traktore i kamione u blizini Brandenburške kapije.
U Berlinu se danas održava njihov glavni protest protiv ukidanja subvencija, piše Dojče vele.
Oko 3.000 traktora, 2.000 kamiona i oko 10.000 ljudi okupilo se avenijom koja vodi do Brandenburške kapije u Berlinu na masovnom skupu koji je zaokružio nedelju protesta protiv vlade, javlja Rojters.
Vlada je već bila popustila protesta u decembru – pa se ta subvencija ne ukida odmah, nego tokom tri godine. Takođe je odustala od ukidanja poreskih olakšica za poljoprivredna vozila. Ali – Savez seljaka traži potpuno odustajanje od svih mera.
Kap koja je prelila čašu
Poslednjih dana se često čulo da su ukidanja subvencija samo kap koja je prelila čašu. Mnogi poljoprivrednici već godinama imaju osećaj da ih politika ne konsultuje pri donošenju odluka. No stručnjaci tvrde da Savez seljaka i poljoprivrednici uopšte imaju veliki uticaj na politiku. Kako objasniti tu protivrečnost?
Peter H. Fajnt je stručnjak ya agraranu poltiiku na Univerzitetu Humbolt u Berlinu i proučio je mnoge studije o tome kako se politički tretiraju reforme u zaštiti životinja i okoline. Odnosno, koji ciljevi i ideje su postojali na početku i šta je na kraju od toga ostalo. On zaključuje da su poljoprivrednici u tim reformskim procesima uspeli dobro da zaštite svoje interese.
Kao primer je naveo predlog EU iz 2013. kada se planiralo određivanje površina za poljoprivredno korištenje. Cilj je bio -više prostora samoj prirodi. Na kraju je usvojen znatno slabiji predlog, pa su tako, poljoprivrednici na tim površinama mogli koristiti i sredstva za zaštitu bilja.
Savez seljaka ima veliki uticaj
Po mišljenju agronomskog Fajnta, Nemački savez seljaka je „još uvek jedna od najuticajnijih interesnih organizacija“ u Nemačkoj. No poljoprivrednici imaju drugačiji osećaj. Fajnt smatra da je zato što se „seljaci osećaju bespomoćno jer su najslabija karika u lancu“. Oni se osećaju rastrgani između, s jedne strane, jakih proizvođača đubriva i sredstava za zaštitu bilja koji diktiraju cene za svoje proizvode i, s druge strane, moćnih trgovinskih koncerna koji smanjuju cene namirnica.
Osim toga, poljoprivrednici kažu da ima previše birokratije koja im stvara više posla i troškova. A oni taj dodatni trošak ne mogu prebaciti na krajnjeg kupca, upozorava Fajnt.
Promena smera u agrarnoj politici
Zadnjih deset-dvadeset godina vidljiva je promena smera u agrarnoj politici – prema jačem fokusiranju na zaštitu životinja i okolinea, i zbog pritiska sve uticajnijih ekoloških aktivista. Istovremeno nauka dolazi do novih spoznaja,na primer što se tiče izumiranja biljnih i životinjskih vrsta.
Poljoprivrednici su pod pritiskom – od njih se očekuje održivija proizvodnja, drugim rečima bolja zaštita klime, okoline i životinja, kaže za nemački javni servis NDR Alfons Balman. Istovremeno se menjaju uslovi za poljoprivredu, zbog digitalizacije i demografskih promena. Politika ne uspeva da se suoči s tim stvarnim problemima, što dovodi do nedostatka orijentacije. Politika seljacima ne daje sigurnost u planiranju.
Ali i Savez seljaka, prema procenama stručnjaka, dugo nije razvijao perspektive. Poljoprivreda je „kod svih problema uvek iznova pokušavala da blokira i što duže odugovlači promene“ umesto da je razvijala rešenja, kaže Balman.
Poljoprivrednici u parlamentima
I s time je imala uspeha u borbi oko političkih reformi. Gido Nišvic sa univerziteta u Bremenu je istražio odakle taj uticaj dolazi. U studiji koju je naručila nemačka ekološka organizacija NABU došao je do zaključka da je jedan od razloga to što su poljoprivrednici nesrazmerno brojni kao poslanici u parlamentima.
Deo njih je istovremeno aktivan u Savezu seljaka, dakle ima nekoliko različitih funkcija. U evropskom parlamentu, kao i nemačkom Bundestagu i pokrajinskim parlamentima – mnogi poljoprivrednici su zbog svoje stručnosti članovi odgovarajućih odbora. Oni „onda u velikoj meri određuju politiku koju vrlo usko usklađuju sa svojim savezima“, kaže Nišvic. Kao njihovu prednost navodi to što „su usred procesa i vrlo snažno utiču na odlučivanje“.
Ta umreženost ima i istorijske razloge. Savez seljaka je duboko ukorenjen u ruralnim područjima s mnogim lokalnim udruženjima. Osim toga, mnogi poljoprivrednici se angažuju u svojim opštinama, aktivni su u udruženjima, pomažu u organizaciji događaja u selu, a često su i članovi opštinskih veća i stranaka. Mnogi su u CDU ili bavarskom CSU, ali i u Zelenima i drugim strankama.
Posle pet sati pregovora Trampovih specijalnih izaslanika sa Vladimirom Putinom u Moskvi o mirovnom sporazumu za Ukrajinu nije došlo do značajnog pomaka. SAD su predstavljala dva njujorška biznismena
Mirovni plan Donalda Trampa za Ukrajinu predviđa da Kijev prepusti Rusiji terirorije koje drži pod svojom kontrolom, pa i više od toga. „Kako možete da nas napustite“, zavapili su Ukrajinci iz Donbasa. Oko 200.000 ljudi i dalje živi u delovima Donjecke oblasti koje još uvek kontroliše Kijev
Belgijska policija sprovela je racije u ključnim evropskim institucijama zbog istrage o neregularnostima u programu Junior Diplomatic Academy. Mediji navode da je među privedenima i Federika Mogerini, iako zvanične potvrde još nema
Krađa municije tokom noćnog zaustavljanja kamiona kod Burga pokrenula je mnoga pitanja o bezbednosti vojnih transporta u Nemačkoj. Iz prikolice je nestalo gotovo 20.000 metaka, a vlast sumnja u ozbiljno kršenje procedura
Protesti protiv budžeta i ulaska Bugarske u evrozonu pretvorili su se u sukobe sa policijom u Sofiji i Varni. Građani strahuju od rasta cena i gubitka suvereniteta, dok Evropska centralna banka upozorava da bi inflacija mogla dodatno da poraste
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
