Pitanje koje se danas postavlja je "šta se tačno dogodilo u Bugarskoj". Odgovori idu od toga da je biračima bio previše težak teret reformi koje je Kostova vlada sprovodila, do kritika o nezrelosti i iracionalnosti Bugara
SOFIJA, 19. jun – „Bugarska više nije ista: danas zajedno krećemo na put duhovnog i ekonomskog preporoda“, izjavio je bivši bugarski car Simeon Sakskoburgotski posle ubedljive pobede njegovog Nacionalnog pokreta „Simeon Drugi“ (NPSII) na opštim izborima 17. juna. Rezultati izbora pokazuju prvo da Bugarska ima novog lidera – Simeona. Ljudi nisu glasali za poslaničke kandidate njegovog pokreta, koji je stvoren pre manje od dva meseca, nego za njega. Drugo, da je UDS, premijera Ivana Kostova, teško poražen sa trostruko manje glasova u odnosu na izbore pre četiri godina. Treće, da BSP, koji je prošao kroz krupne transformacije da bi se otresao svoje komunističke prošlosti, nije stranka kojoj bugarski birači veruju da može ostvariti preobražaj zemlje. I poslednji zaključak je da je PPS sa Ahmedom Doganom na čelu nezaobilazan činilac u političkom životu zemlje koji će i dalje imati značajnu ulogu.
KRAH MODELA: Pitanje koje se danas postavlja je „šta se tačno dogodilo u Bugarskoj“. Odgovori idu od toga da je biračima bio previše težak teret reformi koje je Kostova vlada sprovodila, do kritika o nezrelosti i iracionalnosti Bugara koji veruju u prazna, populistička obećanja. Mada bugarski analitičari izbegavaju da koriste jake izraze kao što je revolucija, možda revolucija najtačnije opisuje ono što je Bugarska doživela. Na drugi način bilo bi teško protumačiti skoro jednodušnu ocenu da je razbijen dvopolan politički model (desni UDS i levi BSP) koji je bio na snazi u zemlji od početka demokratske tranzicije 1989. godine.
Činjenica je da većina Bugara danas ima novu ikonu – cara Simeona Drugog – koji je na neki način postao simbol nade za pravdu, poštenje i bolju budućnost. Može se govoriti i o ne maloj dozi iracionalnosti, jer ličnost i delo bivšeg monarha nisu dovoljno poznati u Bugarskoj.
Simeon Drugi, koji je 16. juna napunio 64 godine, krunisan je 1943, u šestoj godini kada je preminuo njegov otac car Boris Treći. Tri godina kasnije, komunisti su ga proterali iz zemlje. On i njegova porodica su najpre živeli u Egiptu, a zatim su se skućili u Madridu, gde žive i danas.
Simeon je oženjen bogatom Španjolkom Margaretom, sa kojom ima petoro dece sa zvučnim (pra)bugarskim imenima – sinove Kardama, Kirila, Kubrata, Konstantina-Asena i ćerku Kalinu. Zna se da je završio vojni koledž u SAD, da dobro govori osam jezika, uključujići i arapski, da je bio poslovni savetnik, ali kojim firmama i kada – to je skoro nepoznato javnosti. Ljudi koji ga poznaju pričaju o njemu s velikim poštovanjem, ali ne ulaze u detajle.
DRŽAVNIK, NE POLITIČAR: „Ja nisam političar, nego državnik“, kaže Simeon Drugi. Međutim, još uvek ne otkriva svoje političke planove, čak ni to da li će biti predsednik vlade – što je u Bugarskoj položaj sa najvećom vlašću. On tvrdi da povratak monarhije nije trenutno aktuelan, potvrdivši to i izjavom da se zalaže za republikansko uređenje.
Tajna uspeha Simeona Drugog krije se u rečima – „verujte mi“, „Bugarska“, „otadžbina“, „narod“, „sunarodnici“, koje su uskrsavale epohu ideala iz doba borbe za nacionalnu samosvest, piše sofijski list „Dnevnik“. Nacionalni pokret „Simeon Drugi“ nije uspeo da bude registrovan kao stranka pre izbora, ali je najavljeno da će se posle formiranja vlade rad u tom pravcu ubrzati i da će NPSII zauzeti prazan prostor centara u bugarskoj politici.
Imajući u vidu izborne rezultate, potresi se očekuju u rukovodstvima UDS-a i BSP-a. Lider UDS-a Ivan Kostov je najavio ostavku, ali se ne zna da li će ona biti prihvaćena. U redovima BSP-a se već čuju pozivi njegovim liderima da preuzmu političku odgovornost za „nezadovoljavajuće izborne rezultate“. Vođa parlamentarne Bugarske eurolevice Aleksandar Tomov je najavio ostavku, jer mu stranka nije ušla u parlament.
Doganov PPS je uspeo da dobije skoro dva puta više glasova nego što se prognoziralo pred izbore. Doganov je nastupao na izborima u koaliciji sa jednom romskom strankom i Liberalnim savezom. PPS je dobio znatnu podršku Turske, koja je jednostrano ukinula vize za bugarske državljane uoči izbora i omogućila desetinama hiljada turskih iseljenika iz Bugarske da glasaju.
Sada je najveća nepoznanica koje će stranke formirati vladajuću većinu. Simeon Drugi je izjavio da će insistirati na koalicionoj vladi i nije isključio savez sa bilo kojom parlamentarnom strankom. Kao uslov on je naveo podržavanje njegovog programa. Drugi čovek u NPSII-u Panajot Panajotov kaže da su UDS i PPS „prirodni partneri carske formacije“. Ali, mnogi bugarski posmatrači smatraju da će teško doći do dogovora između Simeona Drugog i Ivana Kostova, jer je u predizbornoj kampanji UDS izuzetno oštro kritikovao protivnički ekonomski program. Domaći analitičari smatraju da je najverovatnija koalicija između NPSII-a i Doganovog PPS-a koja bi zajedno imala 141 poslanika. Ako dođe do takve koalicije verovatno se neće ispuniti prognoze o političkoj nestabilnosti i eventualnim prevremenim izborima.
Prema gotovo konačnim rezultatima NPSII je osvojio 43,05 odsto glasova i imaće 120 od 240 poslaničkih mesta u parlamentu. Vladajuća desničarska Unija demokratskih snaga (UDS) dobila je poverenje 18,24 odsto glasača, odnosno 51 poslanički mandat. Leva koalicija oko Bugarske socijalističke partije (BSP) usvojila je 17,35 odsto glasova, što joj daje 48 poslaničkih mesta, a jedina preostala politička snaga koja je prešla cenzus od 4 odsto za ulazak u parlament je koalicija oko Pokreta za prava i slobode (PPS) – etnička stranka Turaka u Bugarskoj sa nešto manje od 7 odsto glasova i 21 mandatom.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
