„Noći su najgore“: Gaza u paklu opsade, ljudi gladuju, izbegavaju bombe i gube nadu

Usred nove izraelske ofanzive u Gazi, Palestinci za DW pričaju o tome kako žive pod stalnim bombardovanjem, u potrazi za hranom i strahujući da se oni i njihove porodice „više nikada neće probuditi“.

„Živimo u paklu. Bezbednost i život u Gazi postali su besmislena stvar“, kaže Ala Moein u telefonskom razgovoru za DW. On se javlja iz grada Gaze gde je potražio utočište sa svojom suprugom i troje dece.

„Svaki dan očekujem da ću umreti sa svojom decom. Uveče idem da spavam očekujući da se više nikada neću probuditi“, rekao nam je 35-godišnjak. Moein i njegova porodica pobegli su iz grada Džabalija krajem prošle nedelje dok su projektili padali na sever Gaze usred eskalacije i nove izraelske ofanzive. Njih petoro sada je nagurano u jednoj sobi s ostalom rodbinom.

Osim stalne pretnje njihovim životima, Moeinova porodica takođe se bori za preživljavanje. „Nemamo hleba ni hrane. Jedemo sve što nađemo, a i ne znamo da li je jestivo. Oslanjamo se na biljke i kuvamo ih. Sve je skupo. Iskoristio sam svu svoju ušteđevinu da kupim hranu“, kaže Moein.

Trauma ponovljenog raseljavanja

Njegova priča o višestrukom raseljavanju i stalnoj gladi uobičajena je širom ratom pogođene Gaze, u kojoj živi oko 2,1 miliona ljudi.

Farmer Naim Šafi i njegova porodica ponovno su morali da napuste svoj dom u predgrađu Beit Lahije na severu Gaze.

Sada živi u šatoru u gradu Gazi koji je podigao pored puta. „Granatiranje nije prestajalo [na severu], svuda je“, kaže 39-godišnjak za DW preko telefona.

Izrael ne dozvoljava stranim novinarima ulazak u Gazu otkako je pokrenuo rat protiv Hamasa 2023, pa i DW često mora da se oslanja na telefonske razgovore sa stanovnicima Gaze.

„Imao sam džak brašna i poneo sam ga sa sobom. To je bila najvažnija stvar koju sam mogao da ponesem kada smo napuštali Beit Lahiu“, priča Šafi. „Ne znam koliko će sve ovo da traje. Pokušavamo da preživimo.“

Kada se Đafi vratio u Beit Lahiu u januaru tokom prekida vatre između Izraela i Hamasa, zasadio je nekoliko biljaka povrća pored bombardovane zgrade u kojoj su tada potražili sklonište. I tih par gredica sa povrćem takođe sada više nema. „Svakog dana stižu vesti o mogućem prekidu vatre, a sledećeg jutra sve ono što vidimo je bombardovanje, razaranje i ubijanje. Ne znam kuda ćemo dalje“, kaže nam preko telefona.

Izrael dozvoljava minimalnu pomoć

Izrael je u nedelju objavio da će biti dozvoljena dostava ograničene pomoći u Gazu, odnosno da će delimično biti ukinuta 11-nedeljna humanitarna blokada. Zbog te blokade oko 20 odsto populacije na tom području bilo je suočeno s gladovanjem, jer nije bilo dovoljno namirnica.

Izrael je saopštio da je blokada deo strategije „maksimalnog pritiska“ s ciljem rušenja Hamasa i prisiljavanja palestinske militantne grupe da oslobodi preostalih 58 talaca.

Kamioni UN s humanitarnom pomoći prešli su na područje Gaze u ponedeljak, potvrdio je COGAT, jedinica koja deluje u okviru izraelskog Ministarstva odbrane i koja nadzire izraelske granične prelaze prema Gazi.

Ujedinjene nacije saopštile su da je Izrael u ponedeljak odobrio prelazak ukupno devet kamiona u Gazu. Međutim, s obzirom na mrak bilo je previše opasno kamionima dozvoliti kretanje u kasnim satima u smeru njihovog odredišta, dodali su iz UN.

Nejasno je kada i gde će humanitarna pomoć početi da se deli stanovništvu Gaze. Devet kamiona je samo „kap u moru onoga što je hitno potrebno“, ukazao je šef humanitarne pomoći Ujedinjenih nacija Tom Flečer u ponedeljak.

Pozvao je da se znatno više pomoći dostavi u Gazu.

Vest da će dostava „osnovnih količina hrane“ ipak biti dozvoljena, u Gazi se brzo proširila. „Dobro je da se nešto sprema, ali do sada nismo videli nikakve promene“, rekao je Raed al Atamna za DW u ponedeljak uveče iz gradu Gazi, gde živi sa svojom širom porodicom.

Upozorenja o masovnoj evakuaciji uoči izraelske ofanzive

Dok na jednoj strani ponovo dozvoljavaju delimičnu dostavu humanitarne pomoći, Izraelske odbrambene snage (IDF) nastavile su s kopnenom ofanzivom u Gazi. IDF je u nedelju objavio da kopnene jedinice deluju u više područja širom „severnog i južnog dela Pojasa Gaze“ u okviru nove vojne ofanzive kodnog naziva „Operacija Gideon“.

Prošle nedelje izraelska vojska izdala je upozorenja o evakuaciji za delove Gaze, uključujući gradove Kan Junis, drugi po veličini grad u Pojasu Gaze, Rafu na jugu, kao i nekoliko četvrti na severu Gaze. Izrael tvrdi da izdaje naredbe za evakuaciju kako bi uklonio Palestince iz opasne zone.

Pre nego što je izdato posljednje upozorenje o evakuaciji za Kan Junis, za više od dve trećine Pojasa Gaze, odnosno u izraelskim vojnim zonama, već je na snazi bila naredba o raseljavanju, navode Ujedinjene nacije. Zvaničnici UN ranije su masovno raseljavanje civila unutar Gaze označili kao mogući ratni zločin.

Najnovija izraelska opsada Gaze izazvala je oštre međunarodne kritike. Katarski premijer šeik Mohamed bin Abdulrahman bin Jasim al Tani, čija je zemlja bila ključni posrednik između Izraela i Hamasa, rekao je da izraelsko „neodgovorno, agresivno ponašanje potkopava svaku potencijalnu šansu za mir“.

Britanski premijer Kir Starmer, francuski predsednik Emanuel Makron i kanadski premijer Mark Karni takođe su u zajedničkoj izjavi u ponedeljak upozorili da „neće stajati po strani“, zapretivši „daljim konkretnim akcijama“ ako Izrael nastavi da blokira dostavljanje pomoći.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu uzvratio je u utorak rekavši da trojica lidera „nude ogromnu nagradu za genocidni napad na Izrael 7. oktobra i pozivaju na nove slične zločine“ svojim zahtevom da Izrael prekine opsadu. „Ovo je rat civilizacije protiv varvarstva. Izrael će nastaviti da se brani pravednim sredstvima dok se ne postigne potpuna pobeda“, rekao je Netanjahu.

„Noći su najgore“

Raed al Atamna i njegova porodica takođe traže utočište u gradu Gazi nakon što su pobegli iz Beit Hanuna, grada blizu izraelske granice. Ovo je drugi put da su morali da napuste svoj dom. Prvi put to je bilo nedugo nakon što je Izrael pokrenuo rat protiv Hamasa u znak odmazde za napade palestinske militantne grupe na Izrael u oktobru 2023.

Trenutno se njegove noći sastoje od seljenja iz jednog ćoška stana u drugi u nastojanju da budu na bezbednom. „Sve vreme čujemo borbene avione F16 kako bombarduju. Ponekad udare veoma blizu i tlo se zatrese“, ispričao je u ponedeljak za DW. „Noći su trenutno najgore. Samo se nadamo da ćemo izdržati do sledećeg jutra“, rekao je, dodavši da mu je porodica iscrpljena jer ne može da spava.

Njegova porodica inače dane provodi u potrazi za hranom i drugim potrepštinama, i to im crpi preostalu energiju, kako kaže. „Osam dana nemamo hleba. Pojeli smo jedan obrok kuvanog sočiva [u ponedeljak], ali deca mi stalno traže još hrane. Stalno su gladni.“

Priča nam da se sve više ljudi okuplja u gradu, da se svuda pojavljuju novi šatori. „Ljudi jednostavno ne znaju kuda drugo da odu“, kaže nam.