Protesti u Tbilisiju jenjavaju, ali bi mogli opet da buknu pred kraj godine za kad je najavljena smena predsednice koja se opire Vladi. Kuda ide Gruzija?
Politički analitičar Gela Vasadze kaže da bi, ako u reč-dve hoćemo da opišemo stanje u Gruziji, prve asocijacije bile – ćorsokak i kriza. To se trenutno odnosi na sve oblasti života:
„Svedoci smo političke, socijalne, ekonomske i moralne krize, koju je prouzrokovala vlast“, kaže on za DW.
Na desetine hiljada građana Gruzije protestuju nedeljama. Prvo su se pobunili protiv zvaničnih rezultata parlamentarnih izbora održanih krajem oktobra. Vladajuća partija „Gruzijski san“ je osvojila parlamentarnu većinu, a opozicija kaže da se radi o izbornoj prevari.
Od prošlog vikenda protesti su usmereni protiv izbora novog predsednika države, jer ga prvi put ne bira narod već parlamentarna komisija. U toj komisiji „Gruzijski san“ ima većinu koja je po mišljenju opozicije nelegitimna.
Proteste predvodi predsednica države Salome Zurabišvili. Njen mandat ističe 29. decembra. Ali ona odbija da se povuče sa mesta predsednice države jer smatra da je njen naslednika Mihail Kavelašvili nelegitiman.
Protestima nedostaje institucionalna podrška
Nezavisno od podrške predsednice i upornosti demonstranata, politički odnos snaga ostaje nepromenjen. „Gruzijski san“ svojim postupcima učvršćuje vlast.
Politikolog Vasadze navodi dva razloga za to – snažna reakcija institucija vlasti i nedostatak institucionalne podrške demonstrantima. „Vidimo jaku reakciju društva, ali nema političkog procesa“, kaže on. „Trenutno se protiv vladajućeg poretka ne bori opozicija, već deo društva.“
Politikolog dodaje da volja naroda nije dovoljna da se promeni postojeće stanje: „Opozicioni političari to znaju, ali ne znaju šta bi trebalo da bude njihov sledeći korak. Hoće nove izbore, ali ne znaju kako da do njih dođu. Niko ne vidi realan mehanizam za promenu odnosa moći.“
Korneli Kakačija sa Gruzijskog instituta za spoljnu politiku u Tbilisiju takođe se žali na potpunu neizvesnost.
On u razgovoru za DW upozorava da je situacija veoma zapaljiva i da niko ne zna šta će da se desi 29. decembra kada novi predsednik preuzme dužnost, a dosadašnja predsednica odbije da ustupi tu funkciju i napusti predsedničku palatu.
Tri scenarija za Gruziju
Kakačija kaže da postoje tri moguća scenarija: „Ako se ništa ne desi, Gruzija će biti nešto poput Srbije.“ On time aludira na vlast u Beogradu koja zvanično želi pristupanje Evropskoj uniji, ali tome u isto vreme protivreči rušenjem demokratije i proruskom politikom.
Drugi „loš“ scenario on naziva „belorusifikacija Gruzije“. Time upozorava na mogućnost da vlast reaguje sve brutalnijom silom i masovnim hapšenjima, kao što se desilo u Belorusiji posle predsedničkih izbora 2020. Posledice bi, kao u Belorusiji, mogle da budu „veća izolacija i više autoritarnosti“.
Treći scenario predviđa neku vrstu druge „revolucije ruža“. Godine 2023. su mlađi gruzijski reformski političari pokrenuli proteste pod geslom „ruže umesto metaka za neprijatelje“. Revolucija je protekla nenasilno i završena je smenom vlasti.
Pretpostavka za tako nešto, kaže Kakačija, da vlada popusti pod pritiskom ulice. Međutim, ovaj put izgleda da nije tako. Ali i taj scenario je skopčan sa rizikom. Pogoršanje odnosa sa Rusijom bi bilo opasno.
Moskva bi, kaže sagovornik DW, učinila sve da naškodi Gruziji, ekonomskim sankcijama ili uticajem na rad nove vlade.
Poslednja šansa 29. decembra?
Renata Skardzjute-Kereselidze iz Gruzijskog instituta za spoljnu politiku smatra da proevropske snage u Gruziji imaju još jednu šansu. One se pripremaju za vrhunac krize 29. decembra:
„Doživeli smo da su protesti sve raznolikiji i ne događaju se samo u glavnom gradu Tbilisiju, već i u drugim delovima zemlje“, kaže ona.
Dodaje da je važna podrška Evropske unije i Sjedinjenih Država, pa je u toku neka vrsta „takmičenja u privlačenju pažnje svetske javnosti, takmičenja narativa“.
Ona kaže da opozicija ima teži zadatak da se nametne u razgovorima, jer sada, za razliku od početaka protesta, deluje više u pozadini.
Trenutno ulični protesti zaista jenjavaju. Mnogi građani koji su glasali za „Gruzijski san“ boje se da bi se situacija u Gruziji mogla razvijati kao situacija u Ukrajiniod 2014.
Tada su ljudi na Majdanu u Kijevu mesecima demonstrirali protiv proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Na kraju je Janukovič oboren, ali protesti su bili krvavi.
S druge strane pristalice vladajuće stranke smatraju da samo ova vlast može da spreči eventualni rat sa Rusijom. Smatra se da su i partija i njen osnivač, milijarder Bidzina Ivanišvili, proruski raspoloženi.
Mir sa Rusijomje bilo glavno predizborno obećanje „Gruzijskog sna“.
