Nerešena misterija

Augustin Penjon, američki istoričar španskog porekla čiji je otac emigrirao u vihoru Građanskog rata, pokušao je još 1955. da utvrdi mesto na kome je sahranjen slavni pesnik Federiko Garsija Lorka, ali je uprkos određenim saznanjima, zapisao: „Pitam se da li postoji način da se otkrije istina o ovom ubistvu. Ne verujem. Tajna će otići u grob zajedno sa onim malobrojnima koji je znaju.“

Činilo se da će ove jeseni Penjonov pesimizam biti demantovan, jer je posle mnogo peripetija, pravnih i moralnih dilema, postignut dogovor da se prekopa teren na kome je, navodno, sahranjen Lorka zajedno sa još trojicom sapatnika koji su te noći streljani. Čitava teorija o grobu ispod masline na mestu koje se zove Alfakar, devet kilometara od Granade, zasniva se na priči izvesnog Manuela Kastilja, poznatijeg pod nadimkom „Komunista Manlo“, koji je prvo Penjonu, a 1966. i Janu Gibsonu, irskom hispanologu koji je posvetio život potrazi za Lorkinim grobom, posvedočio o mestu na kome je sahranjen nesrećni pesnik. Lokalne vlasti Granade nazvale su 1986. taj teren „Parkom Lorka“ a kada je 27. decembra 2007. usvojen Zakon o istorijskom sećanju, koji ima za cilj utvrđivanje identiteta što većeg broja ljudi stradalih u Građanskom ratu i sahranjenih u masovnim grobnicama, stekao se i pravni osnov za iskopavanje. Porodica pesnika dugo se protivila, ali je na kraju dobijena i njena saglasnost. Pripremni radovi počeli su krajem septembra, a iskopavanje 29. oktobra. Stručnjaci Geofizičkog instituta iz Granade upotrebili su najsavremeniju tehniku. Posle 51 dana obustavili su pretragu. Izveštaj kaže da su prekopali 276,75 m²

terena, izbacili 76 kubika zemlje i da nije nađen ni najmanji trag ostataka ljudskih tela. Ni kosti, ni zubi, ni dugmad, ništa što bi upućivalo da je iko tu sahranjen.

Gabriel Pozo, autor knjige Poslednja šetnja u kojoj se bavi Lorkinom tragičnom sudbinom, smatra da je Manolo Kastiljo „nepouzdan svedok“ i da je Penjonu i Gibsonu „pokazao prvo mesto na koje su naišli“. Gibson, međutim, veruje da ga Kastiljo nije obmanuo jer nije imao nikakav razlog da učini tako nešto.

TEORIJE BEZ DOKAZA: Sada su svi pomalo zbunjeni. Misterija se nastavlja. Uglavnom su prihvaćene dve teorije. Po jednoj, Lorka jeste bio tu sahranjen, ali je kasnije telo preneto na neko drugo mesto. Po drugoj, nikada nije ni bio sahranjen ispod te čuvene masline. U okolini ima još maslina, još sličnih mesta i moguća je zabuna. Treća teorija pak kaže da je Lorka „preživeo streljanje, ali da je izgubio pamćenje i da je bio zbrinut u nekom manastiru“, ali u ovu poslednju priču malo ko veruje.

Mnogi smatraju da potragu za Lorkinim grobom treba nastaviti, ali lokalne vlasti Granade i Andaluzije, koje su finansirale radove sa 70.000 evra, nisu sklone da „Andaluziju pretvore u katakombe“. Preovladava stav da se ubuduće slični eksperimenti mogu realizovati „na bazi čvrstih dokaza“.

HAPŠENJE: Dok se (ako se) ne utvrdi gde je sahranjen Lorka, ostaje ono što je nesporno. Slavni pesnik, pripadnik čuvene „Generacije 1927“ koju su činili slikar Dali, pesnik Alberti i niz drugih intelektualaca, napustio je uzavreli Madrid i došao u svoju Granadu 14. jula 1936, iako ga je Luis Bunjuel, kasnije reditelj, upozoravao da je bolje da ostane u Madridu. U Granadi se smestio u kuću prijatelja Luisa Rosalesa, takođe pesnika, koji je Federika smatrao učiteljem, čiji su brat i stric bili okoreli falangisti. Mesec dana kasnije, 16. avgusta 1936, uhapsio ga je izvesni Ramon Ruiz Alonso, kome je Jan Gibson posvetio knjigu, objavljenu pre nešto više od dve godine. Pod naslovom Čovek koji je uhapsio Garsiju Lorku: Ramon Ruiz Alonso Gibson je otkrio da je Lorkin dželat pod Frankom mirno uživao u svojoj penziji, a da se kasnije odselio u SAD gde mu je živela jedna ćerka. Gibson misli da je tamo i umro 1977. i da samo najuža familija zna gde mu je grob. Godine 1967. Gibson je uspeo da razgovara sa Ruizom Alonsom, ali je on negirao sve osim samog čina hapšenja kada je „samo izvršavao naređenje“.

Još neke ličnosti direktno su upletene u Lorkinu smrt. Gibson tvrdi da su streljanje Lorke naredili Valdes Guzman, tada novi civilni guverner oblasti, i okrutni general Kepo de Ljano, koji je na pitanje „Šta sa Lorkom?“ odgovorio: „Njemu kafa, mnogo kafe…“ U prevodu, likvidirajte ga. Lokalni desničar Huan Luis Treskastro hvalio se kafanama Granade: „Ubili smo Garsiju Lorku. Ja sam pucao dva puta u njegovu zadnjicu zato što je bio peder…“

Svet je ubrzo, sa užasom, saznao za ubistvo pesnika, ali ništa se nije moglo ni promeniti ni popraviti. General Franko je kasnije cinično izjavio da je Lorkina smrt bila „jedna od onih nekontrolisanih i nepredvidivih stvari koje se dešavaju u svakom ratu“.

PREDVIDEO SVOJU SMRT: Da li će potraga za Lorkinim grobom biti obnovljena pokazaće vreme. Do tada ostaje samo sećanje na pesnika koji je, na izvestan način, predvideo svoju smrt. Analitičari njegovog dela ukazuju na fatalnu podudarnost nekih datuma. U Granadi je 19. avgusta 1931. završio delo Kroz pet godina koje je počeo da piše u Njujorku, paralelno sa El Publikom. U toj pozorišnoj drami jedan od junaka kaže: „Za pet godina svi ćemo pasti u blato.“ Streljan je 19. avgusta 1936. (istina, postoji i podatak da je streljan 18. avgusta). U istom delu, u dirljivoj sceni između mrtvog Dečaka i mrtve Mačke, mladić je ubijen hicem koji su ispalila „tri igrača“. U stvarnosti „igrači“ su bili Ruiz Alonso, Huan Luis Treskastro i Luis Garsija Aliks, član Popularne akcije, glavne desničarske partije koja je bila oslonac falangista.