»Ne« bogu, državi i gazdama

„Veliki su veliki samo zato jer mi klečimo!“

Pjer Žozef Prudon

Neka vrsta krvne osvete, vendete, ili bolje reći jedan neobjavljeni rat već decenijama se vodi u Grčkoj. Zaraćene strane su, s jedne strane, država i policija, a s druge – razne anarhistične grupe iz takozvanog antiautoritarnog prostora. Ovaj rat je do danas rezultirao velikim brojem mrtvih i ranjenih, mnogim zatvorskim mučenjima i zatvaranjima, proganjanjima i represijom, katastrofalnim uništavanjem centara gradova, ali i terorističkim napadima.

Agresivni potezi jedne strane izazivaju uvek reakcije i protivnapade druge strane, stvarajući konstantno lako zapaljivu atmosferu u kojoj i jedna iskra može da proizvede požar nekontrolisanih razmera. Ne prođe niti jedan dan, a da se u Grčkoj – zemlji ekonomske krize, petogodišnje recesije i eksplozivno velike nezaposlenosti – ne zabeleži barem jedan slučaj sukoba između države i anarhista. Poslednji slučaj ovog neobjavljenog rata desio se u četvrtak 11. aprila u podne. Država je sprovela represiju, to jest zatvorena su tri medija alternativnog informisanja iz „antiautoritarnog prostora“, prostora koji radi protiv svake vlasti. Radi se o internet portalu athens.indymedia.org i dve radio-stanice, 98FM i „Radio Entasi“. Posle velikog pritiska vlade i državnog tužilaštva ukinut im je internet provajder, koji je obezbeđivan preko Politehničkog fakulteta u Atini (Polytechnio) i tako su ta tri alternativna informativna medija, koji su predstavljali „crvenu krpu“ za trostranačku vladu Antonisa Samarasa, konačno ućutali.

„U periodu kada celo društvo ima probleme i ne može da diše od ekonomske, političke i socijalne represije, mali i veliki lokalni, te sitni i krupni radnički otpori su osvežavajući i unose optimizam, jer oni su ti koji nose iskru revolucije, koji inspirišu i seju radikalne ideje o promeni, o tome kako da srušimo jednom zauvek svet eksploatacije. Alternativni mediji sa slobodnim informacijama, to su naši mediji, to je glas naše borbe koji nam pokazuje put kako ćemo da stvorimo svet kakav želimo“, bio je direktan odgovor predstavnika athens.inmydia.org. Istovremeno su pozvali prijatelje i saborce da se okupe u petak 12. aprila na Politehničkom fakultetu u Atini, da zajedno demonstriraju i pokažu kako se ne plaše nikakve represije.

MEKA ANARHIZMA: Iako se anarhizam kao ideologija u Evropi pojavio tek u 19. veku, mnogi grčki sociolozi i teoretičari anarhizma tvrde da se počeci nalaze u antičkoj Grčkoj, pozivajući se na anarhističke ideje u Eshilovoj tragediji Sedmorica protiv Tebe, gde Antigona rizikuje život jer želi da sahrani mrtvog brata, ne pridajući nikakav značaj onima na vlasti koji joj to brane. Istovremeno su filozof Zenon i drugi stoici verovali da jedno društvo može da bude ispravno samo ako se temelji na međusobnoj ljubavi svojih članova, bez zakona i kazni. Ali bez obzira na stare Grke i njihovu filozofiju, koja je možda privlačna za savremene anarhiste, istina je da je anarhizam u Grčkoj mnogo skorijeg datuma. Počeo je, zapravo, kao organizovani pokret 1974. godine sa padom vojne diktature. Hunta je u Grčkoj pala uz veliku pomoć proteranih ili samoizgnanih Grka, koji su sve vreme iz inostranstva radili protiv grčke diktature i, takođe, prenosili u domovinu svoja iskustva učestvovanja u anarhističkim akcijama i socijalnim pokretima zemalja u kojima su živeli, u vreme mas-pokreta 1968. godine.

Upadljiva je, međutim, činjenica da Grčka već duže vremena predstavlja Meku internacionalnog anarhističkog pokreta, moguće iz prostog razloga što grčki anarhisti čine jedan veliki postotak grčkog stanovništva (koje broji oko 11 miliona), kao što uostalom i veliki broj Grka pripada radikalnoj levici, koja zajedno sa Komunističkom partijom Grčke čini najveći evropski postotak radikalne levice od čitavih 40 odsto. Činjenica je i da levica sa simpatijama gleda na anarhiste, možda i zbog impresivnih slika njihovih akcija koje putem svetskih medija brzinom svetlosti obilaze planetu. Na primer, snimak skidanja grčke zastave sa atinskog univerziteta i njena zamena anarhističkom crveno-crnom je preko Jutjuba u rekordnom roku obišao ceo svet, baš kao i slike psa Lukanikosa. Pas koji je dobio ime po viršlama koje obožava učestvuje u skoro svim anarhističkim akcijama u atinskom kraju Eksarhija i to uvek na strani anarhista, laje protiv policije, te je česta i omiljena tema BBC-jevih izveštača iz Grčke.

Anarhisti celog sveta gledaju na Grčku kao na „praktične studije anarhizma“ i dolaze u Grčku da se „prekvalifikuju“ u takozvane urbane gerile. Tako, na primer, članovi italijanskog anarhističnog „Crnog bloka“ koji su uništili centar Rima 15. oktobra 2011. izazivajući štetu od dve milijarde evra, izjavili su za „Republiku“ kako je tajna „uspeha“ u tome što su „dobili diplomu u Grčkoj“. Tridesetogodišnji Italijan F. iz Apulije, građanin sa diplomom univerziteta, veoma besan tada je izjavio: „Godinu dana smo odlazili u Grčku jednom mesečno, drugovi iz Atine su nas naučili da je gradski gerilski rat umetnost u kojoj pobeđuje organizacija. Pre godinu dana smo imali samo veliku želju da sve uništimo. Sada znamo i kako to da uradimo. U Rimu smo pobedili jer smo imali dobar plan i bili smo dobro organizovani!“ Svega nekoliko godina ranije u Grčkoj, tačnije 6. decembra 2008. u Atini, došlo je do nekontrolisane pobune, u kojoj su prednjačile brojne anarhističke grupe, a koje su se sukobile sa policijom vičući svoje omiljene parole kao „pubovi–svinje–ubice“. U toku te pobune uništavali su čitava dva dana centar Atine. Povod za ove nemire bilo je ubistvo 16-godišnjeg Aleksandra Grigoropulosa od strane policajca na Eksarhiji, delu grada u centru Atine, koji za vlast predstavlja „zmijsko leglo antiautoritarnog prostora“. Taj deo grada pun je mesta gde se skupljaju anarhisti i razni drugi predstavnici antiautoritarnih grupa, tako da predstavlja jednu vrstu „abatona“ (zabranjenog prostora) za grčku policiju. Događaji iz decembra 2008. sa svim ranama koje su otvorili, uticali su na razvoj anarhističkog pokreta, koji je postao još masovniji uključivši u svoje redove i imigrante. Sa druge strane, ti događaji su izazvali strah u kućama mirnih domaćina i njihovih porodica, koji su počeli da se osećaju ugroženi stalnim i nepredvidljivim uličnim borbama, i da se plaše pre svega za život, sopstvenu bezbednost i bezbednost svoje dece, ali i za imovinu izloženu stalnim napadima. Tadašnja vlada partije desnog centra Nova demokratija objavila je rat anarhističkom pokretu, a današnji premijer Antonis Samaras je obećao svojim glasačima da će pohvatati „one sa kapuljačama“ i da će „očistiti centar Atine od anarhističkih ‘rupa’, koje nisu ništa drugo nego stecišta bezakonja i terorizma“.

Sledeći tragičan događaj desio se 5. maja 2010. godine, kada je u okviru velikih demonstracija građana protiv čuvenog Trojkinog Memoranduma jedna grupa „sa kapuljačama“ Molotovljevim koktelima napravljenim od pivskih flaša zapalila filijalu Marfin banke, u ulici Stadiou u centru Atine. Posledice su bile tragične: tri službenika banke koji su bili unutra u tom trenutku jer su radili prekovremeno, umrli su na licu mesta od gušenja dimom. Na to je reagovao narod, digavši se na demonstracije ujedinjen pod zajedničkim gromoglasnim povicima protiv „anarhijskog terorizma“.

I dan-danas anarhistički pokret, koji je u svojoj većini pacifistički, pokušava da spere sa sebe mrlje krvi nevinih službenika iz Marfin banke. Međutim, za neke ciničnije anarhiste, kao što je 34-godišnji A.D., stanovnik Eksarhije, „rat još uvek traje, a kao u svakom ratu, imamo, nažalost, i kolateralne štete“.

Današnja Grčka, u kojoj već pet godina traje ekonomska kriza i, kako navode neki analitičari, prva bivša razvijena zemlja iz evrozone koja se menja i prelazi u takozvani Novi treći svet, već je naoružana mnogobrojnim anarhističkim grupama te socijalnim i antidržavnim pokretima, ali i terorističkim organizacijama. Kao takva predstavlja možda najkompetentniju zemlju u kojoj mogu da se povežu anarhistički pokreti severa i istoka, juga i zapada, te bogatih i siromašnih zemalja. Zato se anarhistički pokret Grčke nalazi u epicentru i fokusira pažnju drugih, pre svega evropskih anarhopokreta.

Grčki anarhisti šire svoje ideje i stavove preko blogova na internetu ali i preko brošura i specijalnih časopisa, koji su uglavnom marginalni i dele se besplatno i to u samo nekim knjižarama – ljubiteljima anarhijskog prostora. Često se izražavaju parolama ispisanim po zidovima u obliku grafita, kao što to rade Panajotis i Takis, dva poznata veterana iz atinske Eksarhije, koji prvo ofarbaju zid belom farbom, da bi na njemu pisali crnim ili crvenim slovima parole, stihove revolucionarnih pesnika, savremenih grčkih filozofa, ali i njihove reči po kojima su ušli u istoriju, kao što je npr. čuvena parola „Stanite uspravni, da se oni sagnu!“.

Centar anarhista u Atini je i dalje Eksarhija, najkontradiktorniji kraj grada. Crveno-crna zastava na balkonu „Nosotrosa“ vrišti da se tamo nešto dešava. Momci i devojke koji upravljaju ovim „slobodnim društvenim prostorom“ napravili su i teatarsku družinu. U centru grčke prestonice postoje desetine napuštenih zgrada koje su zauzeli anarhisti i pretvorili ih u samoorganizovane prostore slobodnog izraza i kreacije. Jedan takav prostor je i Vila Amalija, koju je prošlog decembra ponovo okupirala grčka policija, po naredbi ministra javnog reda, pošto je proglašena za „terorističko gnezdo“. Došlo je tom prilikom do mnogih hapšenja i incidenata i policija je na kraju slavila jer je pronašla stotine praznih pivskih flaša koje su verovatno bile predviđene za pravljenje Molotvljevih bombi. U Solunu je policija posle 15 godina ponovo zauzela prostor stare i napuštene fabrike „Ifanet“, koja je anarhistički prostor, kao i „Deltinu“ višespratnicu. Sve to vreme „Delta“ je funkcionisala kao slobodan društveni prostor, pokrivajući potrebe desetina mladih ljudi, pružajući razne usluge kao što su organizovana biblioteka, teretana, muzička sala. Svojim radom nikada nije prouzrokovala društvene probleme.

ANARHIJA I TERORIZAM: Premijer Antonis Samaras, koji je poznat po svojoj tvrdoj desnoj orijentaciji, obećao je svojoj konzervativnoj publici da će očistiti Atinu od ilegalnih imigranata i od „zakukuljenih anarhista“, naređujući policiji da slobodno otkriva i okupira mesta okupljanja anarhista. Takođe je optužio levičarsku stranku Siriza da „mazi uši anarhistima“ to jest da im se dodvorava umesto da osuđuje njihove nasilne proteste protiv države i vlasti. Kao osnovni izgovor gospodin Samaras koristi optužbu da anarhističke grupe tesno sarađuju sa terorističkim grupama, kao što su Revolucionarna borba (Επαναστατικός Αγώνας) i Jezgra zavere vatre (Πυρήνες της Συνωμοσίας της Φωτιάς), što do sada nije utvrđeno kao tačno. Naravno, nedavna pljačka Agro banke u Velvedosu, malom gradu u grčkoj Makedoniji, i hapšenje trojice mladića (N. Romanos, A. Burzukis, G. Mihailidis), koji su navodno članovi jedne terorističke organizacije, za neke je predstavljalo dokaz veze između terorizma i anarhije. Pošto su uhapšeni i fizički maltretirani, odvedeni su u zatvor odakle su poslali izjavu: „Kao anarhisti smatramo da je krađa banke jedan od svesnih izbora otpora. Naša akcija nije imala za cilj lično bogaćenje. Napad na hram kapitala se uklapa u našu ukupnu revolucionarnu akciju. Ne sarađujemo – ne pravdamo se. Živela anarhija!“

ANARHISTI VS. NEONACISTI: U dugoročnoj grčkoj ekonomskoj krizi anarhistički i antiautoritarni prostor je svakim danom sve jači, a paralelno, sa ultradesničarskim prostorom kome pripada, jača i neonacistička stranka Zlatna zora. Ova dva prostora se smrtno mrze i njihove razlike se često pišu krvlju kada se njihovi sledbenici sreću na ulicama. Neonacisti su u savezu sa policijom (po nekim anketama, jedan od dva grčka policajca glasa za Zlatnu zoru), a anarhisti sa imigrantima. Često se na atinskom trgu Sveti Pantelejmon može videti kako obrijani neonacisti jure i tuku tamnopute imigrante, a anarhisti pokušavaju da odbrane imigrante i ulaze u sukob sa fašistima. Na antifašističkim i antirasističkim mitinzima, anarhističke grupe su te koje uvek brane imigrante, a neonacisti se skrivaju iza policijskog bataljona. U Patri, trećem najvećem gradu u Grčkoj, 10. i 11. aprila 2013. dve noći se vodio pravi rat između neonacista i anarhista, a čitav grad je postao pravo bojno polje, izazivajući strah kod građana, koji naravno ne znaju mnogo toga o razlikama između Hitlera i Bakunjina. Jedno je sigurno, a to je da su za anarhiste – neonacisti Zlatne zore ništa drugo nego produžna štaka vlasti ili „peta kolona“, koju truli sistem i korumpirana državna elita koristi kao sredstvo za represiju i instrument kojim bi sprečili grčki narod da se izbori za svoju autonomiju i slobodu. Tako izgleda da je sukob među njima neizbežan. Neki grčki anarhisti nimalo ne izbegavaju da budu samokritični, pa tako ni poznati antiautoritarni Epaminontas Skiftulis u jednom neočekivanom intervjuu koji je nedavno dao, gde je napao „revolucionare“ i „avangardiste“ izjavivši da „svi oni koji lome i uništavaju ne mogu baš da se nazovu anarhistima“. Za ovog 65-godišnjeg veterana grčke anarhističke scene „istina ne dolazi ni od boga, ni od komunizma ni od anarhije. Dolazi iz stvarnosti.“

ANARHISTI NA DELU: Pre…

…i posle susreta sa policijom