Svega devet meseci nakon protesta na glavnom kijevskom trgu Majdanu nezavisnosti boja sa narandžastih fotografija nije uspela ni da izbledi, a lideri opozicije Viktor Juščenko i Julija Timošenko, kao i u slučaju petooktobarskih promena u Srbiji, krenuli su svako svojim putem. Krajem prošle nedelje predsednik Ukrajine smenio je Vladu premijera Julije Timošenko i na to mesto imenovao novog privremenog vršioca dužnosti Jurija Jehanurova, koji će tu funkciju najverovatnije obavljati do parlamentarnih izbora planiranih za mart sledeće godine. Analitičari tvrde da je politička kriza u Ukrajini i „narandžasti raskol“ samo kraj prvog poluvremena trke za preuzimanje vlasti u Kijevu.
Razilazak političkog para Juščenko–Timošenko, koji je na centralni kijevski trg na minus dvadeset prošle zime uspeo da izvede skoro milion Ukrajinaca, analitičari povezuju pre svega sa predstojećim parlametarnim izborima i ustavnom reformom kojom će se u ovoj zemlji do kraja godine transformisati sistem državnog upravljanja. Smeni najviših grana privremene izvršne vlasti prethodile su ozbiljne međusobne osude za korupciju – upravo isti motiv koji je regrutovao „narandžasti blok“ i ukrajinski narod protiv takozvane „kučmokratije“. Problem je nastao kada je nova vlast u Kijevu pre nekoliko meseci počela proces reprivatizacije, a klimu mogućih promena u „redovima narandžastih“ u poslednje vreme nagoveštavale su učestale ostavke političara. Fitilj radikalnih promena u vlasti zapalio je najbliži saradnik Viktora Juščenka, državni sekretar Oleksandar Zinčenko, koji je prošle nedelje optužio predsednikove najbliže saradnike za korupciju i dao ostavku.
NjEGOVA VERZIJA: Predsednik Viktor Juščenko smenio je vladu premijera Julije Timošenko nakon ostavke sekretara Saveta nacionalne bezbednosti i odbrane Petra Porošenka. Najveći problem funkcionisanja državnog aparata, prema Juščenkovim rečima, nastao je zbog stalnih nesporazuma koji su se poslednjih meseci odigravali na relaciji Vlada–Savet bezbednosti–Državni sekretarijat i moralo se intervenisati kako bi se izbegla dublja politička kriza u zemlji. Kao glavni razlog za smenu vlade predsednik Juščenko navodi „kočenje reformi“ zbog navodnih podela unutar „narandžastog bloka“ koje su, kako tvrdi predsednik Ukrajine, iz svakodnevnih običnih prepirki prerasle u individualne političke sukobe. Viktor Juščenko, koji je za vreme „narandžaste revolucije“ bio otrovan, nakon izvršenja „čistke“ u državi postavio je u javnosti retoričko pitanje: „Da li sam zbog ovoga žrtvovao svoje lice, da li ste se zbog toga smrzavali i stradali na Majdanu nezavisnosti?“
Međutim, ispitivanje javnog mnjenja u Ukrajini govori o nešto drugačijem rasporedu političkih snaga svega šest meseci pred parlamentarne izbore. Nagli pad popularnosti predsednika nastao je posle jedne konferencije za štampu ovog leta kada je Juščenko uputio pogrdne, pa čak i uvredljive reči novinaru koji je postavio pitanje predsedniku o bahatom ponašanju njegovog sina. Smenu „narandžaste heroine“ u Kijevu ironično nazivaju novi „Juščenkov gnev“.
NjENA VERZIJA: Eks-premijer Julija Timošenko mirno je primila politički šamar. Takav gest predsednika ona je nazvala „neodmerenim“ i „preteranim“ i najavila da je sada već sasvim izvesno da će bivši „narandžasti partneri“ na parlamentarne izbore izaći posebno. Julija Volodimirivna je izjavila da je Juščenko smenio vladu kako bi zataškao korupcioni skandal koji se poslednjih nekoliko nedelja razvio u njegovom okruženju. „Za korupciju su bili optuženi Juščenkovi prijatelji, a on je smenio mene“, kaže Timošenkova. Eks-premijer Timošenko rekla je da se ne ljuti na Viktora Andrijeviča zbog takve odluke, ali je sarkastično prokomentarisala da je zgnječio njihovo „narandžasto čedo“. Ona je optužila okruženje predsednika Juščenka za preuzimanje kontrole nad strateškim finansijskim firmama kao što su Naftagas, Telekom i Železnica. Kao glavni razlog obračuna sa Vladom, Julija Timošenko navodi pad popularnosti Juščenka i porast njenog rejtinga. Ona je za jedan gruzijski TV kanal izjavila da je primetno zbližavanje „bivših“ i „sadašnjih“ političkih i biznis elita ispod političkog kišobrana Viktora Juščenka, što potvrđuje imenovanje vršioca dužnosti premijera Jehanurova koji je bio blizak prethodnim vlastima. Energična ledi Ju je svoj prvi nastup pred kamerama posle smene iskoristila da i zvanično sebe proglasi opozicijom: na sto ispred sebe stavila je zastavice-simbole prošlogodišnje predsedničke trke, „narandžastu“ Juščenkovu i „plavu“ Janukovičevu, čime je sasvim jasno pozvala birače oba tabora da glasaju za treći, njen, Blok Julije Timošenko. Komplikovana politička situacija nije nova za „princezu gasa“, koja poslednjih deset godina beskompromisno krči svoj trnovit put. Julija Timošenko tvrdi da je u politiku ušla kako bi zaštitila svoju porodicu od pritisaka, a njena karijera i biografija pomalo liče na filmsku priču.
Ipak, Julija Volodimirivna je poslednjih deset godina na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza poznata ne samo po anđeoskom izgledu i političkoj odlučnosti, već i po kapitalu koji se u Ukrajini na početku devedesetih u većini slučajeva sticao na prilično sumnjiv način, kao skoro u svim post-komunističkim zemljama, kroz klimu privatizacionog haosa. Pored stalnih istražnih pritisaka u vezi sa zloupotrebama i korupcijom, ukrajinski levičari su je nazivali „nezasitom bogatašicom“ koja je još krajem devedesetih bila „teška“ preko dvanaest milijardi dolara. Tu činjenicu niko nikad nije potvrdio niti demantovao. Niko nikad nije imao saznanja o inostranim računima Julije Timošenko.
RAZOČARANjE I RADOST: Politički poznavaoci prilika u Kijevu tvrde da glavni razlog raspada bivše „narandžaste komande“ leži u nedostatku političkih reformi koje bi napravile prekid u kontinuitetu vladanja režima Leonida Kučme. Donošenje ad-hok odluka prouzrokovalo je individualne političke nesporazume koji bi, kako tvrde analitičari, neminovno ranije ili kasnije doveli do podela unutar vlasti. Predsednik Juščenko doneo je ukaz koji prevazilazi ustavni okvir i prema kome Savet nacionalne bezbednosti i odbrane ima desetine nadležnosti koje se direktno preklapaju i sukobljavaju sa nadležnostima Vlade.
Posle smene „gvozdene ledi“ prvi put se energično odazvao i smenjeni predsednik Ukrajine Leonid Kučma. On je podržao politiku svog „naslednika“ Viktora Juščenka i optužio Juliju Timošenko da je zloupotrebljavala položaj prvog ministra kako bi se obračunala sa „njegovom porodicom“. Radi se o jednom od najbogatijih ljudi Ukrajine, Kučminom zetu Viktoru Pinčuku. U novinarskim krugovima u Kijevu priča se da je upravo energičan nastup eks-premijera Julije Timošenko ponovo okupio stare tajkune iz okruženja Leonida Kučme koji su našli zaštitu kod novog predsednika Vikora Juščenka. Britanski „Ekonomist“ piše da je najava o reprivatizaciji desetine firmi, među kojima su giganti kao što je metalurški zavod Krivoriž stalj (čiji je prethodni vlasnik bila i firma Kučminog zeta), primorala moćnike da krenu u kontranapad protiv Timošenkove. „Independent“ tvrdi da je reč o prevelikim očekivanjima, a zapadna štampa uglavnom piše da su „narandžasti“ lako uspeli da se okupe oko preuzmanja vlasti, ali teško da će u takvom sastavu moći i da se održe.
U Kijevu vlada politička apatija. I pre smene vlade pristalice političkog para Juščenko–Timošenko bile su razočarane neispunjenim obećanjima i nedostatkom promena. Posle smene vlade posebno su mediji sa obe strane primetno dramatizovali opis političke situacije u Ukrajini. Situacija „narandžastog uvenuća“ pažljivo se prati kako u Moskvi tako i u Vašingtonu. Diplomatsko ćutanje. Ni sa jedne strane nema ishitrenih poteza, kritika ili pohvala. Situacija u Ukrajini pažljivo se prati i na prostoru bivšeg SSSR. Ukrajina je u poslednjih pola godine postala uzor u propagandi širenja takozvanih „šarenih revolucija“, ali je krvavi obračuni sa demonstrantima u Uzbekistanu, u gradu Andidžanu, zaustavio širenje američkog modela demokratije na prostorima bivšeg komunističkog bloka. Poraz mita o slavi „narandžaste revolucije“ svakako najviše ide u prilog Moskvi, koja poslednjih nekoliko meseci ulaže napore kako bi povratila politički uticaj na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza koji spada u vekovnu sferu „interesa Rusije“.
Sredinom devedesetih, sa svega trideset i sedam godina, Julija Timošenko postala je predsednik korporacije Ujedinjeni energetski sistemi, koja se bavila uglavnom trgovinom gasa. U drugoj polovini devedesetih ta firma je kontrolisala 25 odsto ukrajinske privrede čime je počeo i pritisak na porodicu Timošenko od strane finansijskih oligarha iz okruženja predsednika Leonida Kučme. Timošenkovi su bili optuženi za šverc i utaju poreza sredinom devedesetih u Ukrajini i Rusiji, a njen muž je pobegao u Veliku Britaniju. U jednom periodu krajem devedesetih godina postignut je dogovor Kučma–Timošenko, a ona je bila zamenik premijera Viktora Juščenka. Godine 2001. smenjena je pod optužbom da je zloupotrebila vlast zbog čega je provela u pritvoru 42 dana. Timošenkova je tada iz zatvora izjavila da je „Kučma svestan da je ona njegova sigurna politička smrt i da je njegov klan spreman da je i fizički ukloni iz političke arene Ukrajine“.
