Napad u Zolingenu: Da li će Nemačka zabraniti hladno oružje?

Politička debata o strožim zakonima o oružju i imigraciji u Nemačkoj se usijava – nakon terorističkog napada u Zolingenu u kojem su tri osobe ubijene nožem, a više njih je ranjeno.

„Dosta je bilo“, poručio je posle ubistva u Zolingenu predsednik konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc . Merc obično ima prilično hladan odnos s kancelarom Olafom Šolcom (SPD), ali sada se šef najjače opozicione stranke u Bundestagu direktno obratio šefu vlade: „Pozivam vas da radite zajedno s nama kako bismo brzo i bez daljih odlaganja donosili odluke dosledno usmerene na sprečavanje daljih terorističkih napada poput onog koji se dogodio prošlog petka u našoj zemlji“.

Merc je predložio da se u narednih nekoliko dana sastane sa kancelarom, a kako prenose mediji, do tog sastanka trebalo bi da dođe „već tokom ove nedelje“.

Kancelar je ovog ponedeljka, zajedno s predstavnicima vlade Severne Rajne-Vestfalije, položio cveće na mestu napada. „To je bio terorizam, terorizam protiv svih nas“, rekao je Šolc i ujedno najavio pooštravanje zakona o oružju. To se posebno odnosi na noževe, naglasio je, ali i na „mnoge druge stvari koje treba regulisati“.

U pogledu mogućeg pooštravanja Zakona o azilu Šolc je bio nešto uzdržaniji. Osvrnuo se na nedavne političke odluke o povećanju broja deportacija i naglasio da sprovođenje tih odluka mora biti dosledno.

Problem s deportacijama u Siriju i Avganistan

Neke od mera koje predlaže lider opozicione CDU Merc su drastične: „Dozvoliti deportacije u Siriju i Avganistan, a nove izbeglice iz tih zemalja više ne primati. Svako ko u Nemačkoj ima status izbeglice, a otputuje u svoju matičnu zemlju, odmah gubi svaki boravišni status u Nemačkoj“.

Savezna Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer iz redova kancelarovih Socijaldemokrata (SPD) već neko vreme razmatra mogućnost deportacija u Siriju ili Avganistan. Međutim, kako je više puta isticala, to nije tako lako: nema, na primer, diplomatskih veza sa talibanima koji vladaju Avganistanom. U Nemačkoj je na snazi zabrana deportacija u Avganistan otkako su radikalni islamisti došli na vlast u septembru 2021.

Tri stranke na vlasti, SPD, Zeleni i Liberali (FDP), pre bi mogli da se slože s drugim Mercovim zahtevima. Na primer: „Stalna kontrola nemačke granice, dosledno zaustavljanje na granicama i povratak primene Dablinskih propisa. Prema tome, niko ko uđe iz bezbedne treće zemlje nema pravo da ostane u Nemačkoj“.

Nakon napada nožem u Zolingenu, policiji se predao 26-godišnji počinilac iz Sirije. Prema izveštajima medija, čovek je ušao u Evropsku uniju preko Bugarske i prema Dablinskim propisima trebalo je da tamo podnese zahtev za dobijanje azila. Nakon što mu je takav zahtev 2023. u Nemačkoj odbijen, trebalo je da bude deportovan nazad u Bugarsku, ali to se nije dogodilo, jer se sakrio.

U nedelju popodne, Savezni sud pravde (BGH) izdao je nalog za hapšenje osumnjičenog. Taj najviši nemački sud je nadležan, jer je delo klasifikovano kao teroristički čin.

Dodatno proširenje graničnih kontrola?

Ministarka unutrašnjih poslova Fezer u više navrata se žalila da mnoge zemlje EU, poput Bugarske i Rumunije, dozvoljavaju tražiocima azila koji tu prvi put stupe na tlo Unije, da jednostavno otputuju dalje u Nemačku.

Savezna nemačka policija trenutno vrši provere na licu mesta na nekoliko granica, na primer prema Poljskoj, Češkoj ili Austriji. To bi trebalo da se okonča u decembru, ali je ministarska pre samo nekoliko dana najavila mogućnost produženja graničnih kontrola za najmanje šest meseci.

Fezer je ujedno svesna da je saveznoj policiji, koja je nadležna za granične kontrole, hitno potrebno više službenika – trenutno ih ima 56.000. Država međutim to povećanje teško sebi može da priušti, s obzirom na manjak u budžetu.

Habek poziva na zabrane – u čiju efikasnost sumnja

Na to da efikasna borba protiv islamističkog kriminala u Nemačkoj košta mnogo ukazuje i vicekancelar Robert Habek iz redova Zelenih. On je iz svog doma u Flenzburgu na nemačko-danskoj granici ujedno poručio: „Ne znamo da li je užasan čin u Zolingenu mogao da bude sprečen strožim zakonima“, napisao je ministar privrede na platformi Iks.

Istovremeno se založio za više zona u kojima bi bilo zabranjeno nošenje oružja, kao i za strože zakoni o oružju: „Noževi i hladno oružje nikome u Nemačkoj nisu potrebni na javnim mestima. Ne živimo više u srednjem veku“.

Nošenje noževa i drugog oružja na javnim mestima u Nemačkoj zabranjeno je još otkako je 1973. stupio na snagu Zakon o oružju. Protiv pooštravanja tog zakona izjasnio se vladajući FDP. Njihov savezni ministar pravde Marko Bušman je najavio: „Razgovaraćemo u saveznoj vladi o tome kako da nastavimo da unapređujemo borbu protiv te vrste kriminala“.

Oglasilo se i Udruženje nemačkih kriminalističkih policajaca, čiji je predsednik Dirk Peglov (Peglow) ocenio sledeće: „Počinioca ne bi zaustavile ni zone zabrane nošenja noževa, niti opšta zabrana nošenja noževa“.

U isto vreme, Peglov je rekao da bi policiji trebalo dozvoliti da vrši pretrese u potrazi za noževima bez ikakvog posebnog razloga. On smatra da je neophodna debata o opštoj zabrani nošenja noževa u javnosti – uz neophodne izuzetke.

Zolingen – nedelju dana uoči važnih izbora na istoku

Diskusija nakon ubistva u Zolingenu intenzivirala se u ovolikoj meri zbog toga što su za samo nedelju dana izuzetno važni izbori u istočnonemačkim pokrajinama Tiringiji i Saksoniji. Desničarsko ekstremistička Alternativa za Nemačku (AfD) tamo ima između 30 i 34 odsto podrške i mogla bi da postane najjača politička snaga u obe pokrajine. Savez Sara Vagenkneht (BSW), stranka osnovana početkom godine, a na čijem je čelu bivša političarka stranke Levica, takođe, prema anketama, ima jak rejting. I jedna i druga stranka pozivaju na radikalno pooštravanje politike azila i imigracije.

Između ostalog i zato lider opozicione CDU Fridrih Merc predlaže kancelaru da, ako već nije u stanju da u sopstvenim redovima nametne strožu politiku prema strancima, onda iskoristi jedan retko korišćeni instrument koji mu je na raspolaganju: „Iskoristite svoja ovlašćenja da postavljate političke smernice i dozvolite Bundestagu da slobodno glasa o neophodnim zakonima. Svi oni iz redova Zelenih i FDP-a, ili iz Vaših sopstvenih redova, koji ne budu za to, ostaće u manjini.“

Ovlašćenje da postavlja političke smernice daje pravo kancelaru da, u slučaju spora, nadjača mišljenja svojih ministara o svim pitanjima i da odredi kurs vlade. Merc najavljuje da će njegova stranka, CDU, pristati na odgovarajući zakonski predlog.