Uhapšeni Avganistanac izveo je napad u Minhenu sa islamističkim motivima, veruje tužilaštvo. Novi napad u Nemačkoj desio se u jeku predizborne kampanje, u kojoj su migracije ionako ključna tema
Ruže i sveće na mestu zločina. „Brutalnost ovog nedela uznemiruje, ostavlja bez reči“, rekao je tamo predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer.
On je obišao Minhen zajedno s bavarskim premijerom Markusom Zederom i gradonačelnikom Diterom Rajterom, piše Dojče vele (DW).
Dan posle napada, poznato je više detalja nego u četvrtak. Istražitelji su provalili telefon napadača i poruke ukazuju na određeni islamistički predznak, rečeno je na konferenciji za novinare u Minhenu.
„Još ne možemo da damo konačne odgovore“, rekla je tužiteljka Gabrijele Tilman. Iako se više puta ogradila da je istraga tek počela. I dodala je: „Prema svemu što znamo, već se usuđujem da govorim o islamističkom motivu.“
Kako je objasnila, to sledi iz prvog saslušanja počinioca. On je, tokom hapšenja, uzviknuo „Alahu akbar“ i molio se. Rekao je da je „svesno“ uleteo automobilom u masu.
Osumnjičeni inače sebe opisuje kao religioznog, išao je redovno u džamiju, o tome pisao i na Instagramu. Na toj mreži se predstavljao kao sportski tip i fitnes-model.
Nema, dodala je Tilman, nikakvih indicija da je bio član neke terorističke organizacije.
Šta se desilo?
Taj 24-godišnji Avganistanac je u četvrtak (13. februar) automobilom uleteo među učesnike sindikalnog protesta u centru Minhena. Povređeno je najmanje 36 osoba, saopštila je policija – osam od njih teško, a dve su u životnoj opasnosti.
Pod automobilom su ostala i jedna dečija kolica. Jedno dete je životno ugroženo.
U prvi mah su i zvaničnici u brzini izneli lažne vesti – da je u pitanju tražilac azila koji je bio dužan da napusti Nemačku, da je činio sitne krađe.
Ubrzo se ispostavilo da je mladić imao dozvolu boravka i radnu dozvolu izdate u Minhenu, te da je radio kao obezbeđenje u prodavnicama.
Počinilac je došao u Nemačku još 2016. godine, kao maloletnik bez pratnje. Odbijen je u procesu azila, ali je pohađao školu i 2021. dobio dozvolu boravka.
Nema indicija da je nedelo povezano s Minhenskom konferencijom o bezbednosti koja ovog petka počinje u glavnom gradu Bavarske i, tradicionalno, okuplja svetske lidere, ali i brojne proteste.
Još jedan u nizu
Novi napad dolazi u finišu predizborne kampanje za parlamentarne izbore 23. februara. I pre ovoga, bezbednost i migracije su nametnute kao ključna tema.
Čak 68 odsto građana želi manje došljaka, prema anketama.
Napad u Minhenu – izveden malim automobilom mini kuper – dodaje se u dugi niz napada koje su u Nemačkoj izveli pojedinci bez mnogo planiranja ili direktnih veza sa terorističkim grupama. Često, rudimentarnim oruđima poput automobila i noževa.
Krajem januara je jedan Avganistanac u bavarskom Ašafenburgu nožem napao grupu dece vrtićkog uzrasta, ubivši dečaka i čoveka koji je pritrčao u pomoć. U decembru je jedan Saudijac – psihički bolesni kritičar islama – automobilom pobio šestoro ljudi na božićnom vašaru u Magdeburgu i povredio oko trista drugih.
Pod tim utiscima se vodi i izborna kampanja. Socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc je obećao svu oštrinu pravne države protiv počinioca iz Minhena.
„Sigurno će pred sudom biti osuđen i još pre nego što napusti zatvor biće vraćen u domovinu“, rekao je kancelar.
Podsetio je da Nemačka već deportuje počinioce teških krivičnih dela u Avganistan, iako nije lako organizovati to sa talibanskom vlašću u Kabulu.
Prepirke Šolca i Merca
Lider opozicije Fridrih Merc, koji ima najbolje šanse da postane idući kancelar, ponovio je da će mu bezbednost građana biti na prvom mestu. „Nešto mora da se promeni u Nemačkoj.“
Upravo se oko Merca vrte naslovi prethodnih sedmica nakon što je u Bundestag izneo nekoliko radikalnih predloga za suzbijanje migracija – uključujući zatvaranje granica, odbijanje svih koji nemaju papire i deportacioni pritvor za one koji treba da napuste zemlju.
Merc je predloge podneo znajući da mogu proći samo uz glasove desničarske Alternative za Nemačku (AfD), delom ekstremne partije koja godinama jača na temi migracija.
Od tada kancelar Šolc upozorava da je glas za Mercove demohrišćane možda glas za vladu Demohrišćana i AfD. Merc to odbacuje, tvrdeći da nikada ne bi u koaliciju sa desničarima te da aktuelne vlasti ne čine dovoljno da promene stvari.
Zbog „skretanja zemlje udesno“ se protestuje širom zemlje, a upravo je u Minhenu proteklog vikenda bio najmasovniji skup sa 250.000 ljudi.
Novi napad će sigurno temi migracija i bezbednosti dati dodatni značaj pred same izbore, uverena su udarna pera nemačke štampe.
„Napad opet na težak ispit stavlja toleranciju društva“, piše levo-liberalni Zidojče cajtung.
Konzervativni Frankfurter algemajne cajtung beleži da nije dovoljno da svi pričaju kako su skrhani i izražavaju saučešće, navodeći da su političari pred velikim odlukama. „Humanitarne obaveze dolaze do granica izdržljivosti ako njihove žrtve postanu oni koji su želeli da postupaju humano.“
Ankete stabilne
Poslednji napadi i zaoštravanje rasprave pak nisu promenili raspoloženje birača, barem prema anketama koje se u Nemačkoj objavljuju svakodnevno.
Demohrišćani mogu računati sa oko 31 odsto glasova, dok AfD treba da očekuje oko 20 odsto. Slede posrnule vladajuće partije, Socijaldemokrate (oko 15%) i Zeleni (14%), te oko granice cenzusa Levica, Savez Sare Vagenkneht i Liberali.
Upravo bi ti mali mogli da odlučujuće promene anatomiju idućeg Bundestaga.
Ali, ako se ankete preliju u glasove, sva je prilika da će Fridrih Merc kao mandatar morati da razgovara sa jednom ili obe partije koje sada žustro kritikuje – Socijaldemokratama i Zelenima.
On je najavio odlučno delanje i radikalne poteze da se suzbiju migracije, ali ga pre toga čekaju naporni koalicioni pregovori i kompromisi.
Minhenska bezbednosna konferencija ove godine nije samo forum za diskusiju već i lakmus-papir za budućnost transatlantskog saveza. Hoće li Evropa uspeti da odgovori na Trampove nove zahteve i pritiske
U Nemačkoj se 23. februara održavaju parlamentarni izbori. Demohrišćana ubedljivo vode. Na drugom mestu je jednako ubedljivo desničarska Alternativa za Nemačku
Donald Tramp i njegov zet Džared Kušner već godinama posmatraju Bliski istok kroz prizmu nekretninskih projekata, a najnovije izjave o Gazi samo potvrđuju taj trend. Dok milioni Palestinaca žive u izuzetno teškim uslovima, Tramp zamišlja Gazu kao luksuznu obalnu destinaciju
Demonstracije sindikata Verdi u Minhenu pretvorile su se u tragediju kada je automobil velikom brzinom uleteo u okupljene ljude. Povređeno je najmanje 20 osoba, a nekoliko njih, uključujući dete, u teškom je stanju. Policija istražuje motive vozača koji je uhapšen na licu mesta
Sudanski ministar spoljnih poslova potvrdio je da je postignut dogovor o ruskoj vojnoj bazi u Sudanu. Ovaj potez omogućava Moskvi prisustvo na jednom od ključnih pomorskih puteva i jačanje uticaja u Africi. Analitičari upozoravaju da bi ovo moglo izazvati dodatne tenzije sa Zapadom, dok Rusija nastavlja da širi svoje vojne kapacitete van svojih granica
Kad studenti po ledu, snegu i kiši mogu da pešače do Kragujevca držeći se jedni za druge – sve noćeći u plastenicima na temperaturi u ozbiljnom minusu – možete i vi da sednete u kola, autobus ili vagon, pa za njima
Prodaja parčadi Junajted grupe je loša vest za slobodu medija u Srbiji i pravo građana da se informišu. Ali, kamo sreće da je to jedina loša vest…
U staromodnom secesionističkom iskustvu obično žitelji određene teritorije pokreću proces otcepljenja od drugog dela teritorije na kojoj žive neki drugi ljudi. Nije, naime, zabeležno (do sada) da teritorija hoće da se otcepi mimo volje sopstvenih žitelja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
