Među oslobođenim zatvorenicima su reporter Volstrit džornala Evan Gerškovič, bivši američki marinac Pol Velan i nemački plaćenik Riko Kriger, koji je bio zatvoren u Belorusiji, kao i ruski opozicioni političar Ilja Jašin
Rusija i Zapad razmenili su 1. avgusta ukupno 26 zatvorenika, što je najveći broj razmenjenih zatvorenika još od vremena Hladnog rata, a vest o razmeni potvrđena je iz Predsedništva Turske koje je posredovalo u pregovorima.
Zatvorenici su iz Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Poljske, Slovenije, Norveške, Rusije i Belorusije, a 10 ljudi, među kojima i dvoje maloletnika, prebačeno je u Rusiju, 13 zatvorenika u Nemačku, a troje u SAD.
Oslobođen i novinar Evan Gerškovič
Među oslobođenima su reporter Volstrit džornala Evan Gerškovič, bivši američki marinac Pol Velan i nemački plaćenik Riko Kriger, koji je bio zatvoren u Belorusiji, kao i ruski opozicioni političar Ilja Jašin, piše BBC.
Među ruskim državljanima su i neki za koje se sumnja da su povezani sa ruskom obaveštajnom službom, kao što je Vadim Krasikov, koga su nemački zvaničnici identifikovali kao pukovnika ruske obaveštajne službe FSB, a koji je služio doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva protivnika Kremlja 2019. godine u berlinskom parku.
Spekulacije o velikoj razmeni među različitim državama znatno su se proširile kada je nekoliko disidenata i novinara zatvorenih u Rusiji premešteno iz zatvorskih ćelija na nepoznate lokacije.
Za Rusiju nije neuobičajeno da tajno prebacuje zatvorenike iz jednu u drugu kaznenu koloniju, ali jeste neobično da odjednom više njih „nestane“, odnosno da se ne zna gde su.
I Džozef Bajden potvrdio razmenu
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden potvrdio je objavom na društvenoj mreži Iks da su među razmenjenim zatvorenicima Alsa Кurmaševa, Vladimir Кara-Murza, Pol Vilan i Evan Gerškovič.
On je istakao da je dogovor koji im je obezbedio slobodu bio je „podvig diplomatije“ i da su pregovori obuhvatali oslobađanje 16 ljudi iz Rusije, uključujući pet Nemaca i sedam ruskih državljana koji su bili politički zatvorenici u svojoj zemlji.
„Neke od ovih žena i muškaraca su godinama nepravedno zatvoreni. Svi su pretrpeli nezamislivu patnju i neizvesnost. Danas je njihova agonija završena“, naveo je Bajden.
On se zahvalio saveznicima koji su bili „uz nas tokom teških, složenih pregovora za postizanje ovog ishoda – uključujući Nemačku, Poljsku, Sloveniju, Norvešku i Tursku“.
„Ovo je snažan primer zašto je važno imati prijatelje na ovom svetu u koje možete verovati i na koje možete da se oslonite. Naši savezi čine Amerikance sigurnijim. I dozvolite mi da budem jasan: neću prestati da radim sve dok svaki Amerikanac koji je nezakonito pritvoren ili držan kao talac širom sveta ne bude ponovo sa svojom porodicom. Moja administracija je sada dovela kući više od 70 takvih Amerikanaca, od kojih su mnogi bili u zatočeništvu pre nego što sam preuzeo dužnost. Ipak, previše porodica pati i odvojeno od svojih najmilijih, a ja kao predsednik nemam veći prioritet od dovođenja tih Amerikanaca kući“, napisao je Bajden.
Ranije razmene zatvorenika
Ova velika razmena zatvorenika dogovorena je u vreme kada su odnosa Zapada i Rusije najgori još od kraja Hladnog rata 1991. godine.
Prethodna razmena bila je u decembru 2022. godine kada je američka košarkaška zvezda Britni Grajner razmenjena na pisti aerodroma u Abu Dabiju za ozloglašenog ruskog trgovca oružjem Viktora Buta, koji je 12 godina bio u američkom zatvoru.
U Beču je 2010. godine deset ruskih špijuna zatvorenih u Americi zamenjeno za četiri navodna dvostruka agenta zatočena u Rusiji.
Među njima je bio Sergej Skripal, bivši vojni obaveštajac, koji je kasnije otrovan nervnim agensom novičok u Velikoj Britaniji.
Izvor: BBC
„Iran nije predstavljao neposrednu opasnost za našu zemlju i jasno je da smo rat počeli zbog pritiska Izraela i njegovog moćnog američkog lobija”, naveo je sada već bivši direktor američkog Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma Džo Kent
Mogu li afričke zemlje izvoznice nafte kratkoročno da povećaju proizvodnju i tako stabilizuju cene na svetskom tržištu koju je poremetilo zatvaranje Ormuskog moreuza
Izraelske snage tvrde da je sekretar iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani ubijen u vazdušnom napadu, dok se na njegovom zvaničnom nalogu na Iksu pojavilo rukom napisano pismo
Jemenski Huti su do sada bili verni saveznik Teherana. Otkako su SAD i Izrael napali Iran oni su uzdržani. Zašto oklevaju i šta će biti ako se i oni uključe u rat?
Nakon izbijanja meningitisa među mladima u Kentu, britanske zdravstvene vlasti suočavaju se sa kritikama zbog brzine reakcije. U međuvremenu, studenti i građani pokušavaju da se zaštite u atmosferi koja podseća na početak pandemije korona virusa
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
