Sergej Šojgu je bio jedan od najdugovečnijih ministara, čovek koji je bio podoban za sve sisteme
Poslednjih nedelja se sve glasnije spekulisalo o smeni ministra obrane Rusije Sergeja Šojgua, koji je zaista i dobio otkaz 13. maja.
On je vršio dužnost ministra obrane od 2012. godine, a na tu poziciju došao je s mesta ministra civilne zaštite, funkcije koju je obavljao od 1994. godine. Dakle, ministar Šojgu praktično je neokrznut prošao smenu vlasti i dočekao novog predsednika Vladimira Putina 2000. godine.
To ga čini jednim od najdugovečnijih ministara, čovekom koji je bio podoban za sve sisteme. Bio je veoma popularan i u javnosti pa su ga građani Rusije više puta isticali kao najpopularnijeg ministra i uglavnom s odobravanjem gledali na njegove poteze, piše Index.hr.
Šojguov pad popularnosti
Naravno, situacija se počela menjati početkom „specijalne vojne operacije“, odnosno pokretanjem invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Scene s početka rata kada su ruski tenkovi nemoćno stajali u kolonama i neuspešno zauzimanje Kijeva drastično su uticali na popularnost ministra Šojgua.
U to vreme i na Telegram kanalima i u mainstream medijima naveliko se počelo pisati o korupciji u ruskoj vojsci, užasnim uslovima, nedisciplini itd. Glavne mete bili su upravo Šojgu i general Gerasimov. Istovremeno je jačala opoziciona struktura u vojsci s glavnim akterima generalom Surovikinom i prvim čovekom Vagnera Jevgenijem Prigožinom.
Smena Gerasimova i pobunjeni Prigožin
Nakon početne faze rata u Ukrajini dogodila se smena u vođstvu vojske kada je general Surovikin preuzeo dužnost glavnog načelnika Oružanih snaga Ruske Federacije. On je tada suočio rusku javnost s teškim stanjem ruske vojske, formirao tzv. Surovikinovu liniju, povukao vojsku preko Dnjepra i utvrdio pozicije.
To je omogućilo Ukrajini da uđe u praktički prazan Herson, a ruskim snagama da se oporave i utvrde linije, koje su do danas praktički nepromenjene.
Ipak, kako je postojala izvesna borba između dva tabora, general Surovikin ubrzo je smenjen te je vraćen Gerasimov. U to vreme, Prigožin je krenuo na Moskvu sa svojim jedinicama, što je ruska javnost već gotovo zaboravila.
U tom haotičnom razdoblju vojska se držala po strani terajući politički vrh u Kremlju da zasuče rukave i rešava probleme koje su, kako su iz vrha vojske smatrali, sami zakuvali.
U Iranu je u nemirima poginulo najmanje 2000 ljudi, a stanje u državi podseća na haos koji je bio karakterističan za Islamsku revoluciju 1979. godine. Američki predsednik Donald Tramp poručio je građanima Irana da „pomoć stiže“
Četiri mlade žene i dva muškarca iz Nemačke optuženi su pred Višim pokrajinskim sudom u Diseldorfu zbog „lova“ na neonaciste u Budimpešti. Oni su pripadnici militantne, levičarske grupe „Antifa-Ost“
Ideja Donalda Trampa da Grenland treba da pripadne Sjedinjenim Državama sada je pretočena u zvanični predlog zakona koji je podneo republikanski kongresmen Rendi Fajn
Ekstremno niske temperature beleže se širom Evrope, a u finskoj Laponiji živa u termometru spustila se do -39 stepeni Celzijusa
Nakon gotovo pola veka u egzilu sin poslednjeg iranskog šaha, Reza Pahlavi i njegova porodica, i dalje uživaju podršku delova iranske dijaspore
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
