Nemačka
Da li je Grinč ukrao Božić u Nemačkoj?
Vreme praznika obično je vetar u jedra potrošnji i ekonomiji u Nemačkoj. Pitanje je da li će tako biti i ove godine
Rat u kome je stradalo četiri miliona ljudi, i koji je završen samo sklapanjem primirja i naciju ostavio podeljenom, militarizovanom i u zategnutim odnosima više od pola veka, uskoro će biti okončan
Tokom „drugog istorijskog“ samita predsednika Južne i Severne Koreje dogodila se ne mala, ali sasvim očekivana stvar: potpisana je deklaracija o miru i sklopljen dogovor o saradnji čime bi najzad bila okončana ratna neprijateljstva. Dva predsednika dogovorila su organizovanje sastanka sa Kinom i Amerikom na kom bi se korejsko primirje, koje traje još od 1953. godine, zamenilo mirovnim sporazumom.
Osim toga, Kim Džong Il, severnokorejski predsednik, i njegov kolega sa juga Ro Mu Hijun, u dokumentu od osam tačaka koji su parafirali na kraju samita, napravili su nekoliko dogovora vezanih za produbljivanje i promociju ekonomske saradnje. Trgovinska razmena između dve zemlje 2006. godine iznosila je samo 1,35 milijardi dolara, ali je od prošlog samita korejskih lidera utrostručena. Sada je dogovoreno uspostavljanje zajedničke ribarske zone širom sporne zapadne morske granice i prekogranične železničke linije, saradnju u oblasti brodogradnje, otvaranje avionske linije od Južne Koreje ka kulturno značajnoj planini Paektu (vulkanska planina na granici između Kine i Severne Koreje) i plan o slanju zajedničkih navijačkih timova u Peking 2008. godine na Olimpijske igre.
Ono što je za građane obe Koreje najvažnije jeste saglasnost o sjedinjavanju ratom rastavljenih porodica i, konačno, obezbeđenje pune primene međunarodnih sporazuma o severnokorejskim programima za nuklearno naoružanje. Rat u kom je stradalo četiri miliona ljudi, i koji je završen samo sklapanjem primirja i naciju ostavio podeljenom, militarizovanom i u zategnutim odnosima više od pola veka, uskoro će biti okončan.
KRAJ DRUGOG RATA: Osim toga, kao pozitivna vest proanalizirana je promena protokola, jer je Kim Džong Il svog kolegu dočekao lično, nakon što je ovaj simbolično prešao pešice „najutvrđeniju granicu na svetu“ i potom izjavio: „Prelazim ovu zabranjenu liniju podele. Ova linija je delila našu naciju pola veka. Zbog ovog zida, naša nacija je pretrpela tako mnogo bola.“ Severnokorejsko Ministarstvo propagande potrudilo se da doček predsednika i delegacije od oko 300 političara i poslovnih ljudi iz Južne Koreje izgleda spektakularno bar kao pre sedam godina: na kraju 30 metara duge šetnje preko granice dve severnokorejske devojke uručile su Rou Mu Hijunu i njegovoj supruzi cveće, građani okupljeni sa obe strane ulice mahali su crvenim i ružičastim buketima u znak pozdrava, bilo je folklora, priredbi, narodnih nošnji, crvenih tepiha, vojnih parada, aplauza… Ro Mu Hijun na poklon kolegi doneo je kućni bioskop i DVD kolekciju 150 južnokorejskih naslova (mada je njihovo gledanje Pjongjang zabranio), koji će biti pridruženi predsednikovoj kolekciji od oko 20.000 uglavnom holivudskih filmova. Ro Mu Hijun dobio je na poklon četiri tone borovih gljiva (tonu više nego što je njegov otac poklonio Kimu Dae Džongu, bivšem južnokorejskom predsedniku na prvom samitu), vrednih oko 2,5 miliona dolara.
Pjongjang se nekoliko dana pre samita na sastanku šestorke koja pregovara o nuklearnom razoružavanju Severne Koreje, saglasio da će do 31. decembra potpuno zatvoriti nuklearno postrojenje u Jongbdžonu. O ovoj temi će tokom novembra razgovarati ministri odbrane Severne i Južne Koreje, a narednih dana američki tim stručnjaka posetiće Pjongjang kako bi nadgledao proces zatvaranja postrojenja. Zauzvrat, Pjongjang očekuje energetsku i drugu pomoć kao i da Vašington ukloni Severnu Koreju s liste zemalja koje sponzorišu terorizam, o čemu se SAD zvanično nisu izjasnile.
„Pošto smo dovoljno diskutovali, nema potrebe za nastavkom samita“, rekao je predsednik Severne Koreje, objašnjavajući da susret ipak neće biti produžen, dok je južnokorejski predsednik izjavio da je „zadovoljan ishodom razgovora“. „Nismo postigli konsenzus povodom svih pitanja. U nekim stvarima naši stavovi su se podudarili, ali bilo je pitanja oko kojih se nismo složili. Ono što mogu jasno potvrditi jeste da predsednik Kim ima čvrstu volju povodom postizanja mira i da smo se dogovorili da ovog puta treba da postoji konsenzus o budućim smernicama za postizanje mira“, rekao je Ro Mu Hijun. On se vrato u Seul da bi nastavio kampanju za predsedničke izbore koji će biti održani za nekoliko meseci. U tome će mu dosta pomoći ovaj susret jer je koliko-toliko približio dve Koreje, dakle, postigao ono što građani obe države najviše žele.
S obzirom na to da se tokom njihovog susreta, kako je i očekivano, nije previše govorilo o ovoj poslednjoj stavki, pažnju svetskih medija, kao i tokom prvog samita dva lidera koji je održan pre sedam godina, najviše su zaokupili – tračevi. Zapravo, analizirajući razne detalje, počev od „namrgođene grimase“ Kima Džong Ila na početku i vesele na kraju samita, garderobe i „usporenog i bezvoljnog“ izgleda, te spekulacija o njegovom zdravlju, mediji su pokušavali da izvuku bar neke zaključke o toku razgovora koji se odvijao bez kamera. Čak je i južnokorejski lider kritikovan jer je putovao u „mercedesu“ otpornom na metke i eksploziv, umesto u korejskom automobilu „hjundai“, i što je prilikom obilaska severnokorejske fabrike automobila Pjeongva motors zaboravio da spusti ručnu kočnicu kada je pokušao da provoza jedan auto. Predsednik kompanije Hjundai Čung Mong Ku, koji je bio u južnokorejskoj delegaciji, prišao je da pomogne, a kad je trebalo da prokomentariše fabriku, odnosno da presudi da li njegov predsednik ne zna da vozi, ili severnokorejski automobil ne valja, rekao je: „Izgleda da imaju sve što im je potrebno.“
Vreme praznika obično je vetar u jedra potrošnji i ekonomiji u Nemačkoj. Pitanje je da li će tako biti i ove godine
Ruski napad krstarećim raketama i dronovima, jedan od najžešćih od početka rata, bio je usmeren na ukrajinske trafostanice i gasnu infrastrukturu
Rudarenje litijuma u Nemačkoj zavisi od mnogobrojnih odobrenja. Koliko je Saksonija daleko od prvog rudnika litijuma o kom su razgovarali Šolc i Vučić? Šta je potrebno za dobijanje dozvole za rad? I koliko će to uticati na životnu sredinu? Dojče vele donosi odgovore
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Asadov pad loše je uticao na saveznike Sirije, kao što su Iran i Hezbolah. Dok pobunjenici slave, sirisjkim izbeglicama Evropa zatvara vrata uz lažno obećanje da su bezbedni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve