Moskva štiti Lugovoja

Da li će biti rešeno jedno od verovatno najkomplikovanijih političkih ubistava na Britanskom ostrvu? Skotland jard tvrdi da ima jasne tragove koji za stravičnu smrt Aleksandra Litvinjenka (43) sumnjiče Andreja Lugovoja, bivšeg agenta KGB-a i novopečenog biznismena. Stručnjaci Skotland jarda tvrde da imaju pouzdane dokaze da je Litvinjenko stradao od ozračenosti polonijumom 210, jakim radioaktivnim izotopom.

U ponedeljak je Entoni Brenton, britanski ambasador u Moskvi, ruskim vlastima uputio zvaničan zahtev za izručenje Andreja Lugovoja. Samo nekoliko dana ranije britanski ministar pravde lord Goldsmit susreo se sa Jurijem Čajkom, javnim tužiocem Rusije, i otvoreno mu rekao da britanske vlasti sumnjiče Lugovoja da je ubio bivšeg kolegu Aleksandra Litvinjenka i da će on morati da se pojavi pred britanskim sudom.

Britanski zvaničnik je saopštio medijima da je u razgovoru sa ruskim javnim tužiocem naglasio da je ubistvo Litvinjenka „surov zločin, ubijen je jedan čovek, a životi mnogih su bili dovedeni u opasnost“ i da London očekuje „brzu saradnju sa ruskim vlastima i izvođenje osumnjičenog pred britanski sud“. Lord Goldsmit je odbio spekulacije o tome da bi se Lugovoju moglo suditi u Rusiji:

„Zločin je izvršen na tlu Ujedinjenog Kraljevstva, dokazni materijal je u Ujedinjenom Kraljevstvu, ubijen je državljanin Ujedinjenog Kraljevstva, na našem tlu su ugroženi i životi drugih ljudi, prema tome, osumnjičeni treba da se pojavi pred sudom u Ujedinjenom Kraljevstvu.“

Iz Moskve je stigao odgovor da, po ruskom zakonu, građanin Ruske Federacije ne može biti izručen stranoj zemlji. Istovremeno, odmah su se čule i pretnje da bi ovakvi zahtevi imali „ozbiljne političke implikacije“.

Strašne slike mlađanog, atletski građenog bivšeg obaveštajca, u određenim londonskim krugovima poznatog kao „lepi Saša“, koji se za samo tri nedelje pretvorio u kost i kožu, izgubio kosu i pred smrt ostavio pismo u kome za svoje stanje optužuje Kremlj i Vladimira Putina lično, podstakle su lavinu stručnih, političkih i medijskih analiza i spekulacija. Poslednji dani života bivšeg ruskog agenta podsećaju na pravi lekareovski scenario: utvrđeno je da se Litvinjenko tog fatalnog dana, 1. decembra prošle godine, sreo u otmenom hotelu Milenijum na Grouvenor skveru sa nekadašnjim kolegama, a sada moskovskim biznismenima Andrejom Lugovojem i Dimitrijem Kovtunom. Istog dana Litvinjenko se sreće u suši-baru na Pikadiliju i sa italijanskim stručnjakom za bezbednost Marijom Skaramelom, koji mu pokazuje imejl kojim im nepoznati ljudi poručuju da je njihov život u opasnosti. Prete im, navodno, isti ljudi koji su ubili novinarku Anu Politkovskaju. Litvinjenko ubrzo oseća prve simptome trovanja. Umire posle tri nedelje.

Stručnjaci Skotland jarda smatraju da je samo državna institucija u Rusiji mogla da proizvede polonijum 210, krajnje rafiniran radiokativni proizvod kojim je otrovan Litvinjenko.

VISOKI NIVO: Do sada su pregovori sa Moskvom vođeni na vrlo visokom nivou: Piter Rikets, stalni sekretar u britanskom ministarstvu spoljnih poslova, pozvao je ovim povodom ruskog amabasadora u Londonu Jurija Fedotova gde mu je u Forin ofisu nedvosmisleno naglašeno da London očekuje punu saradnju sa ruskim vlastima, odnosno da se Lugovoj pojavi pred britanskim sudom.

Odnosi između Moskve i Londona trenutno su na najnižoj tački u poslednjih 20 godina. U jednom istupanju prošle godine Vladimir Putin je, govoreći o svojim diplomatskim prioritetima, naglasio da je cilj učvršćivanje veza sa vodećim zemljama Evropske unije – Italijom, Francuskom, Nemačkom i Španijom. Britanija nije pomenuta u ovom kontekstu. Samo nekoliko meseci ranije ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) optužila je britanske diplomate za špijunažu. Kremlj je nezadovoljan i što je Britanija pružila utočište Borisu Berezovskom, za vreme Jeljcina uticajnom kremaljskom insajderu koji je 2000. godine došao u sukob sa Putinom i pobegao iz Rusije. Podsetimo, pre mesec dana Berezovski je javno poručio da namerava da organizuje svrgavanje Putina.

Ruski politički analitičar Sergej Markov skreće pažnju na činjenicu da Moskva već nekoliko godina bezuspešno pokušava da izdejstvuje da se pred ruskim sudom „zbog kriminalne aktivnosti“ nađe 16 emigranata, ali da britansko ministarstvo unutrašnjih poslova odbija ove zahteve s obrazloženjem da su ovi emigranti žrtve političkog progona i da nema izgleda da bi u svojoj domovini mogli da očekuju fer suđenje. U ovoj grupi su i pomenuti multimilioner Boris Berezovski, ali i Ahmed Zakajev, lider čečenskih separatista. Tu su i bivši funkcioneri ruskog naftnog giganta Jukos.

London se uprkos svemu nada pozitivnom razvoju događaja: Rusija je 2001. godine potpisala Evropsku konvenciju o ekstradiciji. Sve zemlje potpisnice ovog dokumenta imaju određene pravne obaveze.

I dok zvanična Moskva za sada poručuje da ne dolazi u obzir da Lugovoj bude isporučen britanskim vlastima, čuju se i novi tonovi. Na pitanje da li je moguće da dođe do „trampe“, Rusi Britancima Lugovoja, a oni njima Berezovskog, Vladimir Vasiljev, koji rukovodi Komitetom za bezbednost u ruskoj Dumi, kratko je odgovorio: „Sve je moguće.“

Lugovoj, koji se sreo sa Litvinjenkom u londonskom hotelu Milenijum novembra prošle godine, posle čega je Litvinjenku odmah pozlilo, u TV intervjuima poriče da ima bilo kakve veze sa ovim ubistvom:

„Potpuno sam miran jer sam apsolutno nevin… Poručujem da nisam ubio Litvinjenka. Štaviše, duboko sam ubeđen da britanska policija nema nikakve dokaze. Ne razumem kako mogu da tvrde da sam imao bilo kakav motiv da ubijem Litvinjenka…“

Podsetimo, Litvinjenko, bivši agent ruske Federalne službe bezbednosti (FSB), nakon što je dobio politički azil u Britaniji postao je vrlo glasan kritičar Putina i njegove politike. Napisao je i dve knjige: u prvoj, FSB razara u Rusiju, tvrdi da su mnoge eksplozije širom Rusije u kojima je stradalo oko 230 ljudi, a za koje vlast optužuje Čečene, zapravo delo službi bezbednosti koje su pripremale teren za drugi ratni pohod na Čečeniju. U drugoj knjizi, Kriminalna grupa iz Lubjanke, Litvinjenko tvrdi da u Dagestanu ruska služba bezbednosti trenira Al Kaidu i da je odgovorna za 11. septembar. Litvinjenko je optužio sam politički vrh da je organizovao ubistvo novinarke Ane Politkovskaje, istaknute kritičarke Putinovog režima.

U septembru 2004, Litvinjenko je pred britanskim parlamentom govorio o pretnjama kojima su izloženi on i njegova prodica. Osim toga, rekao je da zna imena 32 ruska špijuna koja aktivno rade u Velikoj Britaniji i pripremaju „provokacije i likvidacije“.

DVOSMERNA SARADNJA: Zahtev da Moskva isporuči Lugovoja Velikoj Britaniji da bi mu ovdašnje vlasti sudile za ubistvo Litvinjenka bile su samo uvertira za brojne spekulacije o novom talasu zahlađenja na liniji Moskva–London. Malo je komentatora koji su odoleli izazovu da ponovo ne pokrenu vokabular gotovo zaboravljene hladnoratovske retorike. Tako, Putinov savetnik Gleb Pavlovski optužuje London da „Zapad pokušava da kriminalizuje sliku Rusije“, a neki drugi analitičari se plaše da bi u Rusiji moglo da dođe do talasa neprijateljstva prema Britaniji.

Jurij Fedotov, ruski ambasador u Londonu, u svom tekstu u „Gardijanu“ kaže da je ubistvo Litvinjenka „užasan zločin za koji se uopšte ne može naći opravdanje… „Ruske i britanske nadležne službe uspešno su sarađivale sa Skotland jardom na rasvetljavanju ovog zločina. Nema razloga da osumnjičeni ne odgovara za ovaj zločin pred našim sudom, ako to utvrde naši organi. „Ambasador, međutim, naglašava da ruski Ustav eksplicitno zabranjuje ekstradiciju svojih državljanja drugim zemljama.“

Ambasador Fedotov ističe da bi to trebalo da bude „dvosmerna saradnja“: da London izruči Moskvi Berezovskog, koga ruske vlasti optužuju za prisvajanje oko 4,2 miliona funti prilikom prodaje kompanije Aeroflot. On podseća i da Moskva očekuje ekstradiciju Ahmeta Zekajeva, osumnjičenog za smrt 120 ljudi posle opsade i eksplozije u moskovskom pozorištu.

„Poštujemo odluku britanskih vlasti koje odbijaju da nam izruče Borisa Berezovskog i Ahmeta Zakajeva i pored ozbiljnosti zločina za koje su optuženi. Sudske vlasti Rusije su ubeđene u tačnost optužbi koje se pripisuju ovoj dvojici i nastavićemo da radimo sa britanskim vlastima da se ovi ljudi nađu pred licem pravde. Sve ovo naravno nije novi hladni rat“, ističe Fedotov.

Ambasador koristi ovu priliku da naglasi da se današnja Rusija veoma razlikuje od postsovjetskog perioda od pre desetak godina:

„Danas Rusija ima najveći rast među razvijenim zemljama G8, pa je samo za nekoliko godina ruska ekonomija postala po snazi šesta u svetu, i od toga i Britanija ima velike koristi, jer je sa sedam milijardi dolara investicija samo u 2006. godine na samom vrhu top-liste investitora. Rekordnih pokazatelja ima još: trgovina između Rusije i Britanije porasla je prošle godine za 28 odsto…“

Ruski ambasador ističe da njegova zemlja ne koristi izvore energije kao sredstvo politike: „Potrebni su nam kupci energije, kao što su kupcima potrebni snabdevači. Međutim, naš predsednik s punim pravom upozorava na opasnost američkog unilateralizma, imamo pravo da se suprotstavljamo upotrebi raketa, što je u suprotnosti sa potpisanim sporazumima. Razumljivo je i da se suprotstavljamo rušenju spomenika u susednim zemljama, s obzirom na naše žrtve u Drugom svetskom ratu. Sve to, naravno, ne predstavlja obnavljanje neprijateljstava. Nekima smeta novo mesto Rusije u svetskoj ekonomiji, kao i naše uspešno pozicioniranje u multipolarnom svetu…“

Svi ovi pokazatelji, smatra ambasador, pokazuju da ne može biti „fundamentalne opasnosti za pogoršanje rusko-britanskih odnosa i povratka hladnom ratu“. Međutim, već sad je sasvim izvesno da je afera naškodila odnosima Londona i Kremlja.

PUTINOVA RUSIJA: Zapadni mediji sada su puni tekstova koji pokušavaju da rasvetle političku pozadinu ubistva bivšeg agenta Aleksandra Litvinjenka. Zajednički imenitelj ovih štiva ukratko bi se mogao svesti na uverenje da ruski predsednik verovatno nije lično naredio ubistvo Litvinjenka, ali preovladava uverenje da je on neprikosnoveni šef „kulture institucionalizovanog državnog gangsterizma“, gde se ogromno bogatstvo i uticaj stiču nasiljem, korupcijom, pljačkom neviđenih razmera. Mnogi podsećaju na činjenicu da je u Rusiji stradalo 20 novinara, oštrih kritičara Putinove politike. Neki bi rekli da zapravo nema „čudne koincidencije“ u činjenici da su dva važna kritičara Putinovog režima, Politkovskaja i Litvinjenko, ućutkana za nešto manje od sedam nedelja. Novinar „Gardijena“ Henri Poper svima savetuje da pročitaju knjigu Ane Politkovskaje Putinova Rusija. U mnogim komentarima inspirisanim ovom aferom Rusija se još posmatra kao „carstvo zla“ koje se suštinski nikada nije promenilo. Orlando Fidžis, poznati britanski stručnjak za istoriju Rusije, povodom afere Litvinjenko ukazuje na komplikovano kolektivno osećanje nesigurnosti ove nacije, govori o zavisti i preziru prema Evropi, o tome da Putin od sveta zahteva poštovanje umesto prezira. Ove složene emocije uklesane su u nacionalnu psihu i zato toliko ljudi podržava Putinovu politiku, smatra Fidžis.

Putin je otvoreno optužio Zapad za „buržoasku hipokriziju“ kada ga je kritikovao što je proklamovao pravo Rusije da svoje državne neprijatelje juri i hvata po celom svetu. Zar Buš ne čini isto, proklamujući doktrinu preventivnog rata protiv čitavih država?

Mnoge političke analize u prvi plan stavljaju ekonomske interese i u raspletu najnovijih tenzija (zavisnost Evrope od ogromnih ruskih rezervi gasa i nafte), pa se savetuje strpljiva i pažljiva reakcija povodom afere Litvinjenko. Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder uporno je podržavao Moskvu, za to ga je Moskva bogato nagradila: dobio je direktorsku fotelju u Gaspromu, kompaniji koja će izgraditi gasovod koji će direktno snabdevati Nemačku ruskim gasom.

Kao što se može naslutiti iz afere Litvinjenko, život piše i najfantastičnije romane. A u Kanu je Marina Litvinjenko, udovica ubijenog bivšeg agenta KGB-a, lansirala vest da će Džoni Dep u filmu kome se još ne zna kraj igrati njenog muža. U Kanu je inače prikazan dokumentarni film Pobuna: Afera Litvinjenko, za koji u svetu vlada veliko interesovanje.