Foto: Pixabay/Pajulle
Tajland je prva država u jugoistočnoj Aziji koja će legalizovati istopolne brakove nakon što je Senat kraljevine u utorak odobrio zakon o ravnopravnosti u braku, a pristalice su to nazvale „monumentalnim korakom napred za prava LGBTQ+ zajednice“
Senat Tajlanda je velikom većinom glasao za usvajanje zakona nakon konačnog čitanja: 130 senatora su bila za, samo četiri protiv.
Predlog zakona mora još da odobri kralj, pre nego što ravnopravnost u braku postane stvarnost na Tajlandu, ali se ovaj proces smatra formalnošću. Zakon će tada stupiti na snagu 120 dana nakon što bude objavljen u kraljevskim novinama, prenosi CNN.
Rezultat glasanja znači da će Tajland postati tek treće mesto u Aziji koje omogućava ravnopravnost u braku nakon što je Tajvan legalizovao istopolne brakove 2019. i Nepal 2023. godine.
Predlog zakona daje LGBTQ+ parovima ista zakonska prava i priznanje kao i heteroseksualnim parovima, uključujući prava u vezi sa nasleđivanjem, usvajanjem dece i donošenjem odluka o zdravstvenoj zaštiti.
Očekuje se „domino efekat”
Stanovnici Bangkoka Pokpong Džitjai i Vatit Benjamonkolčai kažu za CNN da planiraju da se venčaju čim zakon bude usvojen.
„Kada sam bio mlad, ljudi su govorili da ljudi poput nas ne mogu da imaju porodicu, ne mogu da imaju decu, brak je bio nemoguć“, rekao je Pokpong. „Pre više od 10 godina nismo mogli da živimo zajedno kao sada. Nikada ne bismo mogli da budemo istinski, ovakvi kakvi smo sada… sada mogu slobodno da kažem da sam gej.”
Pokpong je rekao da se nada da će zakon o ravnopravnosti braka pokrenuti „domino efekat“ u drugim zemljama.
„Želim da ljudi širom sveta vide kako je ljubav – ljubav“, rekao je.
Zakon o ravnopravnosti brakova podržale su sve glavne političke partije i predstavlja značajan korak u učvršćivanju reputacije zemlje kao jedne od najprijateljskijih u regionu prema gej, lezbejkama i transrodnim osobama
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
