Mirovni atomi

Rekordan broj kandidata za najprestižnije priznanje za unapređenje mira u svetu – njih 199 – uzalud je prošlog petka sedelo pored telefona očekujući poziv iz Osla. Među njima i ovogodišnji dobitnik dr Mohamed el Baradej, egipatski diplomata i šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), koji je uglednu nagradu podelio s organizacijom na čijem je čelu.

Poučen prošlogodišnjim iskustvom, kada su mediji pretekli Komitet i vest razglasili pre zvanične objave u Oslu, predsednik Nobelovog komiteta Ule Danbolt Mjes odlučio je da se poigra živcima svih kandidata i članova njihovih porodica, pa je ove godine preskočio uobičajenu proceduru da dobitniku telefonom saopšti radosnu vest pre nego što je svi čuju preko medija. Pošto je politika Komiteta da javnosti ne saopštava imena onih koji su ušli u uži izbor, poziv su nestrpljivo iščekivali svi kandidati, među njima i rok zvezde Bono Voks i Bob Geldof, kao i bivši predsednik Finske Marti Ahtisari. Ove godine, međutim, ni sam dobitnik nije bio izuzetak, pa je utihnuli telefon shvatio kao loš znak. „Telefon nikako da zazvoni, i taman sam seo pored svoje supruge, upalio televizor i počeo da se vajkam zbog izbora. Tešio sam je da u životu ima važnijih stvari od nagrada“, ispričao je kasnije dr El Baradej kako je saznao da su on i organizacija na čijem je čelu već osmu godinu podelili ovo ugledno priznanje.

RADOST I RAZOČARANJE: Bez obzira na iznenadnu promenu taktike, odluka iz Osla nije nikoga šokirala, s obzirom na to da se ove godine obeležila 60-godišnjica otkako su se atomske bombe sručile na Hirošimu i Nagasaki. Tačno pre deset i dvadeset godina, obeležavajući na svoj način istu tragediju, dobitnici su bili borci protiv nuklearnog naoružanja. Zbog toga je možda najviše razočaran Japanac Terumi Tanaka, predsednik japanskog udruženja preživelih u napadu na Hirošimu i Nagasaki koji je javno negodovao zbog odluke. Razočaranja je svakako bilo i s druge strane Pacifika, mada ovoga puta prikrivenog. Iako je šefica američke diplomatije Kondoliza Rajs laureata pozvala telefonom da mu čestita, iskusnom diplomati je jasno da čestitke nisu toliko iskrene i srdačne jer nema ni nekoliko meseci kako se Bela kuća potrudila iz sve snage da osujeti treći reizbor El Baradeja za šefa IAEA. Uprkos snažnom protivljenju američke administracije, kojoj je egipatski diplomata trn u oku još od verifikacione misije u Iraku pre američke invazije, SAD su ostale usamljene u zahtevima za njegovu smenu. Tihi rat između IAEA i Vašingtona počeo je kada su jastrebovi u Bušovoj administraciji gotovo histerično tražili od IAEA potvrdu da režim Sadama Huseina razvija nuklearno oružje za masovno uništenje. Oružje za masovno uništenje do dan-danas nije pronađeno na iračkom tlu, a IAEA se našla u ozbiljnom škripcu, posebno finansijskom. Uz to, SAD su počele Agenciji da uskraćuju obaveštajne podatke, a zvaničnici IAEA javno su se žalili da sumnjaju da im američke obaveštajne službe prisluškuju telefone. Ipak, oštroj kampanji SAD protiv El Baradeja nisu se pridružili čak ni najveći saveznici Bele kuće, pa je El Baradej prošlog juna započeo svoj treći mandat.

Da bi predupredili paranoju u Vašingtonu zbog izbora za koji su znali da će teško pasti Bušovoj administraciji koja je nesklona multilateralizmu, čelnici Nobelovog komiteta naglasili su da ovogodišnja odluka ne treba da se shvati kao „udarac u cevanicu“ bilo kojoj zemlji. Bivši predsednik Komiteta je u zvaničnom obrazloženju za odluku iz 2002. godine izjavio da je „odluka šut u cevanicu američke administracije“ kada je Nobelova nagrada za mir dodeljena bivšem predsedniku SAD Džimiju Karteru, velikom kritičaru Bušove ratoborne politike.

ŠIRENJE MANDATA: Dr El Baradej je rođen u Kairu pre 63 godine, gde je diplomirao prava. Doktorat iz oblasti međunarodnog javnog prava stekao je na uglednom Njujorškom univerzitetu gde se nekoliko godina zadržao kao predavač. Veliko diplomatsko iskustvo stekao je kao član egipatske misije pri UN-u, a službovao je i u sedištu UN-a u Ženevi.

Međunarodna agencija za atomsku energiju je svojevrstan „Gajgerov brojač“ Ujedinjenih nacija. Osnovana je na inicijativu američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera, koji je početkom pedesetih godina prošlog veka upozorio svet na opasnost od nuklearne trke u naoružanju. IAEA je počela s radom 1957. godine kao nezavisno telo UN-a, sa sedištem u Beču. IAEA ima 138 članica i među oko 3000 zaposlenih dosta inspektora koji su često u prilici da se igraju žmurke sa diktatorima koji od njih pokušavaju da sakriju pogone za razvoj nuklearne tehnologije. Odluke donosi 35-člani Upravni odbor. U njene uspehe ubraja se sanacija katastrofe nuklearnog reaktora u Černobilu, a otkako je El Baradej na njenom čelu, i demontiranje nuklearnog programa Libije.

Sa El Baradejem na čelu, IAEA je donekle proširila svoj mandat i osnažila politički i diplomatski uticaj, jer, kako sam šef Agencije kaže, „danas mi odlučujemo o ratu i miru“. El Baradej nagradu vidi kao veliko priznanje za postignute rezultate u borbi protiv proliferacije nuklearnog oružja, ili kao preko potrebnu „injekciju“, kako se izrazio, jer priznanje stiže u pravi čas, pošto se IAEA nalazi pred velikim izazovima – kako da ubedi Iran i Severnu Koreju da slede Gadafijev primer i odreknu se svog nuklearnog programa.

Novčani iznos nagrade je oko milion i po evra, i ovu sumu će El Baradej podeliti na ravne časti sa svojom Agencijom, a svečana ceremonija biće održana u Oslu 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela, čiji je diktum da se nagrada svake godine dodeli „onoj osobi koja je učinila najviše za bratstvo među narodima, za ukidanje ili smanjenje oružanih snaga i unapređenje mira“.