Svet je ušao u period povećane nestabilnosti jer zemlje širom planete ulažu više u vojsku zbog ruske invazije na Ukrajinu, Hamasovog napada na Izrael i sve aktivnije Kine u Južnom kineskom moru, piše Glas Amerike.
To je zaključak novog izveštaja Međunarodnog instituta za strateške studije, u kojem se takođe ukazuje na to da povećane tenzije na Arktiku, razvoj nuklearnog oružja u Severnoj Koreji i uspon vojnih režima u afričkom regionu Sahel doprinose „pogoršanju bezbednosne situacije“. Organizacija, sa sedištem u Londonu, već 65 godina procenjuje globalno vojno stanje.
„Aktuelna vojno-bezbednosna situacija nagoveštava verovatno opasniju deceniju, koju karakterišu otvorene pretenzije nekih vojnih sila – uz pristup jači je uvek u pravu – kao i želja među demokratijama da u odgovoru na to uspostave snažnije bilateralne i multilateralne odbrambene odnose“, navodi se u izveštaju.
Globalna potrošnja na odbranu porasla je za devet odsto na dve hiljade 200 milijardi dolara prošle godine, nakon što je ruska invazija na Ukrajinu – koja sada ulazi u treću godinu – povećala strahovanja da bi Kina i druge vojne sile mogle da pokušaju da nametnu svoju volju susedima, ističe institut.
Taj rast je još veći u NATO-u, koji podržava Ukrajinu da bi sprečio dalje ruske upade na evropsku teritoriju. Članice alijanse, izuzev SAD, povećale su vojnu potrošnju za 32 procenta od kako je Rusija izvršila invaziju na ukrajinsko poluostrvo Krim 2014, ističe se u izveštaju. Deset evropskih članica je prošle godine ispunilo cilj da se izdvoji 2 odsto bruto društvenog proizvoda za odbranu, što je rast u odnosu na samo dve 2014. Godine.
Tramp zabrinjava
Evropski vojni budžeti ponovo su bili u centru pažnje proteklih dana nakon što je bivši predsednik Donald Tramp na jednom mitingu rekao kako je jednoj članici NATO-a preneo da će ohrabriti Rusiju da napadne članice alijanse ako one ne budu izdvajale dovoljno za odbranu.
Trampove izjave zabrinule su članice kao što je Poljska u kojoj već postoji velika zabrinutost zbog ruskog rata u Ukrajini. Evropske zemlje brinu i zbog toga što američki Kongres još nije usvojio paket pomoći za Ukrajinu. Senat je u utorak odobrio pomoć, ali je neizvesno da li će to uraditi i Predstavnički dom.
Ben Beri, saradnik u Međunarodnom institutu za strateške studije, ocenio je da će neusvajanje pomoći u Kongresu verovatno ohrabriti Rusiju da usvoji strategiju slabljenja odbrane Ukrajine i nanošenja masovnih žrtava.
Pobeda Rusije preskupa za Evropu
„Pitanje za ukrajinske saveznike je da li oni zaista žele da Ukrajina pobedi. Ako to žele, onda moraju da udvostruče pomoć koju su dali prošle godine, zato što bi ruska pobeda – u finansijskom smislu – koštala Evropu više nego da se udvostruči pomoć (Ukrajini)“, rekao je Beri.
Jedan od ključnih zaključaka izveštaja jeste da je Rusija izgubila oko 3.000 glavnih borbenih tenkova tokom borbi u Ukrajini, otprilike koliko je Moskva imala u aktivnom inventaru pre početka invazije u februaru 2022. godine.
Rusija je međutim iz zaliha izvukla 2.000 starijih teknkova, dok ukrajinska vlada zavisi od zapadnih zemalja da joj daju municiju i oružje da se odbrani od većeg suseda.
„Međutim, Kijev je nastavio da pokazuje pronicljivost na druge način, koristeći zapadne i domaće sisteme da primora rusku crnomorsku flotu da se brani“, ocenjuje se u izveštaju.
Lekcije naučene iz rata u Ukrajini počinju da utiču na vojno planiranje u drugim zemljama, naveo je institut. Mnoge zemlje su prepoznale potrebu da povećaju proizvodnju vojne opreme i da naprave veće zalihe materijala u slučaju da moraju da vode duge ratove.
