U nedelju 5. avgusta u hramu Sika u Ouk Kriku nedaleko od Milvokija, u američkoj državi Viskonsin, vernici su u 6.30 počeli s meditacijama i pripremom hrane za nedeljnu molitvu. Ovaj hram Siki zovu gurdwara – tu su dobrodošli svi koji prisustvuju zajedničkom ručku u skladu sa onim što uči sveta knjiga Sika Grant Sahib, da je bog ovde za svakoga i da smo svi mi njegovi sinovi i njegove kćeri. U prizemlju zgrade nešto kasnije se slavio dečji rođendan. Kada se oko 10.30 začula pucnjava, deca su u prvi mah pomislila da je reč o vatrometu.
Nije bio vatromet. U to doba je Vejd Majkl Pejdž na vratima hrama prišao glavnom svešteniku i pucao u njega. Zatim je ušao u svetilište, bez reči otvorio nasumičnu paljbu na prisutne vernike, ubio još petoro ljudi, a od mnogobrojnih ranjenih troje se u trenutku pisanja ovog teksta nalaze u kritičnom stanju. U razmeni vatre sa policijom, prilikom koje je ranjen i jedan policajac, stradao je i sam „tridesetogodišnji belac“, kasnije identifikovan kao Majkl Pejdž, vojni veteran koji je u američku vojsku regrutovan 1992, a najuren u oktobru 1998. zbog pijanstva u službi. CBS izveštava da je služio u bazi u Fort Blisu, u Teksasu, u jedinici za psihološke operacije i u Fort Bregu u Severnoj Karolini. Asošijeted pres izveštava da su takvi specijalisti zaduženi za analizu, prikupljanje i distribuciju obaveštajnih podataka radi uticaja na stranu populaciju. List „Njujork post“ piše da je pre angažovanja u psihološkim operacijama Pejdž bio specijalista za popravku raketnog sistema Hok. Prema podacima ministarstva odbrane, na koje se pozivaju američki mediji, Vejd je bio obučen i kao padobranac i više puta je odlikovan.
Po otpuštanju iz vojske, dok je živeo u mestu Fajetvil u Severnoj Karolini, Pejdž je od aprila 2006. do avgusta 2010. bio vozač kamiona u firmi Barr–Nunn Transportation iz Ajove. U Kadahiju, predgrađu Milvokija, viđali su ga u nekoliko navrata kako šeta sa svojim crnim labradorom. „Volstrit džornal“ citira jednog Vejdovog komšiju koji ga opisuje kao „finog, normalnog momka“. Istražujući Vejdovu prošlost neki mediji su otkrili da se jednom prilikom oglušio o zakon potpisavši neispravan ček.
ZLOČIN IZ MRŽNJE: Neki od Sika smatraju da je Vejd počinio zločin iz mržnje, a šef lokalne policije iz Ouk Krika Džon Edvards je rekao da je reč o „domaćem terorizmu“, termin koji su kasnije preuzeli i neki političari. Jedna grupa koja istražuje krivična dela iz mržnje (The Southern Poverty Law Center – SPLC) Pejdža opisuje kao frustriranog neonacistu, vođu rasističkog rok benda skinhedsa poznatog pod nazivom End Apathy koji je propovedao superiornost bele rase. Kažu da je bio vatreni sledbenik pokreta belih suprematista, da je prisustvovao „skupovima mržnje“ širom Amerike i da je pokušavao da „kupi robu“ od Nacionalne alijanse (National Alliance), po opisu SPLC-a „možda najopasnije i najbolje organizovane neonacističke formacije u Americi“. Povezuju ga i sa sajtom Stormfront, neonacističkim internet forumom koji je 90-ih godina prošlog veka bio onlajn bilten pre nego što je 1995. ovaj veb-sajt postavio aktivista belih nacionalista, nekadašnji vođa Kju kluks klana Don Blek. FBI istražuje povezanost Vejda sa ekstremističkim i rasističkim grupama i da li je zaista delovao samostalno.
Kada je policija pretresla Vejdovu kuću, pronašla je mnogobrojno oružje, ali nije našla ništa što bi ga dovelo u vezu sa hramom Sika u kojem je počinio masakr. Hram Sika u Ouk Kriku je osnovan oktobra 1997. Nalazi na zemljištu od 5,2 hektara, glavna zgrada površine 1500 kvadratnim metara je pravljena od cigle, ima prostor za molitvu, biblioteku, učionice i prostorije za decu. Siki u Milvokiju imaju još jedan hram na suprotnom kraju grada. U hramu u Ouk Kriku se okupljalo oko 350 do 400 Sika kojih u Americi ima približno 500.000, a u okolini Milvokija živi oko 3000 porodica koje se deklarišu kao Siki. Sikizam je religija čiji je utemeljivač Nanak Dev, guru iz 15. veka. To je monoteistička religija bliska hinduizmu, ali se od njega ipak razlikuje.
Neki izveštaji govore o tome da Siki čine jedan odsto populacije američkih Azijata koja broji 18 miliona. Koalicija Sika, nevladina organizacija iz Vašingtona za odbranu ljudskih prava, nakon 11. septembra 2011. prijavila je oko 700 incidenta na talasu pogromaškog, antiislamskog nasilja u kojima su žrtve bili Siki, jer su ih napadači zbog toga što nose turbane i brade brkali sa muslimanima. U septembru 2001. jednog Sika, vlasnika benzinske stanice u Mesi, Arizona, ubio je čovek koji je izjavio da se sveti muslimanima zbog otmice aviona i napada na SAD.
Nije prošao ni dan nakon masakra u hramu Sika, kada je u potpunosti izgorela jedna džamija u Džoplinu u Misuriju, javljaju agencije. Lokalna policija ne isključuje da se radi o podmetanju požara. Još 4. jula, na Dan nezavisnosti SAD, nepoznati napadač je bacio zapaljivu napravu na istu džamiju. Tada je nastala samo neznatna šteta. Od njenog osnivanja 2007. godine ova džamija je bila stalna meta napada nepoznatih grupa.
PREDSEDNIČKA KAMPANJA: U SAD javnost je uzmemirena slučajevima teško objašnjivih masovnih ubistava. Povodom svakog od njih rasplamsava se rasprava o kontroli oružja u privatnom posedu. U Aurori, predgrađu Denvera u Koloradu, 20. jula je dvanaestoro ljudi ubijeno a 58 ranjeno kada je dvadesetčetvorogodišnji Džejms Holms otvorio vatru tokom prikazivanja novog filma o Betmenu. Njegovi advokati kažu da je bio na psihijatrijskom tretmanu na klinici Univerziteta Kolorado u Denveru gde je studirao neurologiju i bio kandidat za stipendiju Nacionalnog instituta za zdravlje namenjenog za stimulisanje najboljih istraživača u oblasti neurologije. Navodno je imao dovoljno eksploziva da raznese čitavu zgradu. Istražitelji su izjavili da je Holms municiju, poluautomatsku pušku, sačmaru i dva pištolja marke Glok kupio legalno.
I pored toga predsednički kandidat republikanaca Mit Romni je izjavio da je Holms do oružja došao „ilegalno“, te da on ne misli da su potrebne nove zakonske regulative o posedovanju vatrenog oružja u SAD, da „promene zakona neće sprečiti slične tragedije“. Romni, kao i većina Amerikanaca, zastupa mišljenje da su liberalni zakoni o posedovanju vatrenog oružja američka tradicija, da bi njihova promena značila zadiranje u američki način života, da je prosto neprihvatljivo da se Amerikancima uskrati pravo da odu u prodavnicu i kupe puške, pištolje i municiju. Lobi industrije oružja spada u najmoćnije u SAD.
Zbog toga se i predsednik Obama pred predsedničke izbore u novembru posle masakra u Aurori dosta pažljivo izjasnio da je potrebna veća kontrola prilikom prodaje oružja. „Jasno je da posedovanje oružja u ovoj zemlji ima dugu tradiciju i da pucanje i lov spadaju u baštinu nacije“, rekao je Obama. Naglasio je i da ustavom zagarantovano pravo na posedovanje oružja treba, naravno, da ostane, ali da nekako mora da se spreči da kriminalci i psihički labilne osobe tako lako dolaze do oružja. Nekoliko nedelja kasnije dogodio se i drugi masakr.
Sada Obama poziva sve Amerikance da se brinu jedni o drugima, da se „međusobno poštujemo, bez obzira kako izgledamo, odakle dolazimo i kome se molimo“, jer „mi smo jedan narod“.
