Za „Vreme“ iz Stokholma
„Švedska nije ABBA“, kaže Mikael Skoglund, tridesetpetogodišnjak, koji se tokom velike švedske krize početkom devedesetih našao u situaciji da nema ideju kuda će dalje i – kao i veliki broj njegovih vršnjaka – brinuo o strašnom rastu nezaposlenosti tih godina. Danas, Skoglund radi za Švedski institut u Stokholmu i kaže kako je stanje mnogo bezbrižnije, uprkos ekonomskoj krizi koja u talasima zahvata ostatak sveta.
„Nažalost, ljudi širom sveta imaju nepromenjenu sliku one Švedske iz sedamdesetih i osamdesetih godina, ali Švedska nije ni ABBA, ni Olof Palme“. On objašnjava kako, u želji da svoj imidž približi stvarnosti, ovo društvo sa krajnjeg severa Evrope danas ulaže velike napore da objasni promene koje su se desile u Švedskoj.
Švedska se zaista neprekidno transformiše. Pre svega, to je država koja ubrzano menja svoju demografsku strukturu, ali joj se, za razliku od balkanskih država, populacija ne smanjuje – zbog programa imigracija koji favorizuje dolazak sveže radne snage, a ne izbeglica, tokom poslednje dve decenije došlo je do ozbiljnog rasta broja stanovnika. Pre dvadeset godina u Švedskoj je živelo 8,5 miliona ljudi, dok ih danas ima oko 9,5 miliona, i taj broj raste.
IDEJA O SIROMAŠNOJ ZEMLJI: Nakon decenija socijaldemokratske vladavine, ova zemlja je i dalje socijalni raj – porodični zakoni, odnos između polova i socijalna sigurnost su stalne teme o kojima se neprekidno raspravlja, daleko više nego o onome što se na jugu Evrope smatra nacionalnom politikom. Šveđani koji su zaposleni bilo u privatnim ili preduzećima u državnom vlasništvu mogu da računaju na sigurne penzije, bolovanja, kao i veliku podršku države ako se nađu u bilo kojoj vrsti podređenog položaja.
Švedska se posebno stara o onom delu populacije koji živi na negostoljubivom i ledenom severu, postoje programi za imigrante, kao i za podršku svim grupama, od homoseksualaca do pronalazača. Uz to, roditeljska prava su verovatno bez premca u svetu. Naime, porodiljsko odsustvo traje gotovo godinu i po dana, a otac i majka mogu da se zamene tokom njegovog trajanja za šta dobijaju poseban bonus koji je veći od 10.000 evra. No, ma kako socijalna sigurnost bila visoka, Šveđani neprestano traže način da je poprave, a da ne umanje sopstvenu konkurentnost.
„U Švedskoj stalno i bez prekida provodimo strukturne reforme kako bismo ostali otvorena ekonomija“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Katrin Matson, savetnica ministarke preduzetništva, energije i komunikacija. „Mi smo siromašna zemlja“, kaže uzgred, ponavljajući ono što ćete čuti od većine Šveđana.
Ovaj skromni pogled na sopstvenu zajednicu, značajno drugačiji od pretencioznog stava o blagodetima domovine i njenim prirodnim bogatstvima kakav se stanovnicima juga Evrope usađuje od osnovne škole, za posetioca Stokholma u najmanju ruku je čudan – visok standard i cene, najmodernija tehnološka rešenja na svakom koraku i zadovoljstvo životom prosto se ne mogu sakriti. Statistika pritom pokazuje da je čak 96 odsto Šveđana zadovoljno svojim životom.
„Švedska se uspešno suočila sa ekonomskom krizom“, objašnjava Katrin Matson, obrazlažući mere koje su Ministarstvo preduzetništva i Vlada Švedske preduzeli kako bi efekte krize sveli na minimum. Švedska je preduzela čitav niz mera, od kojih neke deluju pomalo utopijski, poput dramatičnog podizanja ulaganja u istraživanja i nauku (videti okvir).
No, glavni ključ je zapravo jednostavan – on dolazi kroz podsticaj preduzetništva, većeg angažovanja kreativnih ideja i aktiviranju u biznisu manje prisutnih grupa, a pre svega žena. Brojnim programima za inovatore, kreativne ljude i posebno, ranije zapostavljene ženske preduzetnike, Šveđani rade na tome da pokrenu sve one manje aktivne delove ekonomije. I trenutno su, kao i u većini skandinavskih zemalja, stanovnici ove socijalne kraljevine, verne svojoj kruni, ostali izvan evrozone, donekle bezbrižni pred dužničkom krizom.
MALE IDEJE: Najvažnije što uočite u Stokholmu, dok obilazite brojna ostrva na kojima ovaj neobično živ grad leži, jeste da – Švedska postoji u detalju. I svedeni švedski dizajn je neka vrsta izvoznog proizvoda, dok se inovacijom smatraju ne samo hi–tech pronalasci nego i sasvim obične male stvari koje idu u korak sa jednom od bazičnih ideja u Švedskoj – kako da malim stvarima popravimo život?
Koren rešenja koji Švedska primenjuje najbolje se vidi na primeru jednog zanimljivog preduzetničkog poduhvata iz ranih devedesetih. U to doba je tadašnja ekonomska kriza snažno pogodila švedsku ekonomiju, što se trajno urezalo u sećanje cele generacije koja je u međuvremenu stasala. Visoka nezaposlenost i nizak standard ostali su u prošlosti, ali su Šveđani mnogo naučili iz te lekcije.
U to doba je mlada Malin Lindorfs Speace tragala za poslom kao i brojni njeni vršnjaci, da bi na kraju prihvatila naporan i slabo plaćen posao na kome je, kako objašnjava, u arhivskoj građi satima birala kadrove slonova. Nakon što je videla članak o prosjacima koji u Engleskoj prodaju novine na ulici, došla je na ideju koja će se pretvoriti u izuzetno uspešan preduzetnički poduhvat. Napustila je posao, osnovala redakciju, okupila grupu novinara i ubedivši štampariju da je sačeka sa plaćanjem, počela da štampa novine koje će prodavati beskućnici.
„Dete, bolje odustani i zaposli se kao i svi drugi. Ko će da kupi novine od klošara“, rekli su joj u tadašnjim institucijama. No, Malin Lindorfs Speace nije odustala i stvorila je časopis koji se prodavao u 70.000 kopija nedeljno. On je ne samo postao održiv nego je uneo promene u život brojnih beskućnika u Stokholmu, dajući im, kako kaže „novi fokus u životima“.
Beskućnici su besplatno dobijali po deset novina koje prodaju, da bi potom, ako se vrate, otkupili još primeraka koje mogu da prodaju širom grada. Ovom metodom finansiran je centar koji je prodavcima-beskućnicima omogućavao da nađu sklonište, da se zagreju, presvuku i obrazuju. Njena kompanija se razvila, a neki beskućnici su čak započeli uspešne karijere i otišli sa ulice.
Malin Lindorfs Speace je krenula u nove poduhvate sa takozvanim socijalnim preduzetništvom, a danas je aktivna u grupi od 800 žena ambasadora koje je švedska vlada angažovala da svojom pričom podstaknu žensko preduzetništvo. „Ako može ona, mogu i ja“, glasi moto ove akcije, koja je samo jedna od brojnih mera kojima se želi povećati broj žena koje su se odlučile na sopstveni preduzetnički poduhvat.
Zašto je to uopšte važno? U preduzetnike odlazi svaki peti ili šesti Šveđanin (ostali su takođe zaposleni, ali u velikim korporacijama). No, uočeno je da postoji razlika od skoro deset odsto među ženama i muškarcima, što je značajna baza da bi se ovaj vid razvoja povećao. Kao što su u Drugom svetskom ratu druge zemlje u ženskoj radnoj snazi našle pogon razvoja, Skandinavija ga tokom ove ekonomske krize nalazi u – ženskom preduzetništvu.
KREATIVNE ŽENE: Kako objašnjava Gunila Torstenson iz Švedske agencije za ekonomski i regionalni rast (Tillväxtverket), koja je nacionalni koordinator programa ambasadorki, država je značajnim ulaganjima obezbedila brojne mere podrške za preduzetnike, a jedna od najvažnijih se odnosi na povećanu socijalnu sigurnost – mali preduzetnik u slučaju odsustva dobija ne onoliko osiguranje koliko je uplaćivao, već onoliko koliko bi zaradio da nije otišao na odsustvo zbog bolovanja ili roditeljstva.
Postoji veliki broj programa podrške. Jedan od njih su inkubatori u kojima se preduzetnici obučavaju kako da se suoče sa problemima kad imaju kreativnu ideju koju treba realizovati. Tu se posebna pažnja posvećuje izumiteljima, a naročito ženama koje su pronalazači. Program Mentor ring okuplja pronalazače u grupe koje jednom mesečno uzajamno dele savete jedna drugoj, a realizuje se u Švedskom udruženju izumitelja, u okviru posebne asocijacije žena pronalazača QUIS.
O povećanoj pažnji za žene izumitelje svedoči i izložba „Kreativne žene“, koju je pre pet godina postavio Muzej tehnologije u Stokholmu i koja je postala svetski hit. „U kolekciji od 60.000 izuma koje smo imali u muzeju, nismo uopšte obraćali pažnju na žene izumitelje“, kaže kustos Nils Olander, objašnjavajući da su, shvativši to, izabrali 73 ženska izuma i napravili hit postavku koja gostuje širom Evrope – jedna od putujućih postavki ove jeseni dolazi u Beograd.
Ako posetite ovu izložbu, videćete izume koje su promenili svakodnevni život – od kopče koja štiti od silovatelja i otvora na garderobi za dojenje, preko držača kašika koje stalno upadaju u šerpu ili kutije za kablove i utikače, do nosiljki za bebe i medicinskih uređaja za razdvajanje krvi. Svi ovi izumi zapravo imaju komparativnu prednost pred „velikim“ izumima – odnose se na male stvari koje život čine lakšim, ali na tržištu jednako ostvaruju profit.
Jedan od izuma koji se probio daleko izvan Švedske je smislila Inger Larson, arhitekta koja je članica Švedskog udruženja pronalazača. Njen izum je ćebe sa rukavima, koje je namenjeno za čitanje knjiga i zato nazvano „knjiško ćebe“, a može se naći u knjižarama širom sveta. Jedan pravi kuhinjski izum smislila je Brigita Folker, koja u najskupljim švedskim radnjama za kućnu galanteriju prodaje takozvani hladni globus – za razliku od brojnih termosa koji čuvaju toplotu, to je poklopac koji hranu poput torti, maslaca i voća čuva hladnom.
Slične low–tech gedžete možete naći širom Stokholma. Život je ovde i inače spušten na nivo svakodnevice. Posetilac sa Balkana će brzo zapaziti kako se Šveđani ustežu da bilo gde istaknu svoje tri krune ili pak sopstvenu plavo-žuto zastavu, a da joj ne pridruže zastave drugih zemalja. Deluje kao da nacionalne vrednosti uvek ustupaju pred ljudskim.
U bašti jednog jeftinog restorana, na septembarskom suncu sedi Hekan Juholt, prvi čovek legendarne Socijaldemokratske radničke partije, koja je vladala ovom zemljom decenijama. Bez ikakvog obezbeđenja, Juholt ruča sa sinom, dok za susedni sto sedaju dve emigrantkinje iz Azije i Afrike koje su u restoranu zaposlene. Ne skidajući kuhinjske povezače i kape, one ručaju i smeju se, ne obazirući se nimalo na moćnog političara.
Tajna švedskog poslednjeg uspeha, održanja uprkos krizi, nije daleko od te septembarske slike klasnog mira. I mira uopšte. Mada nije ABBA, Švedska ipak jeste nešto drugo – ova severnjačka kraljevina nije učestvovala ni u jednom u ratu od 1814. godine.
Početkom septembra švedska vlada je pozvala nekolicinu novinara iz celog sveta, pa i iz Srbije, da bi ih upoznala sa projektima koje sprovodi u oblasti istraživanja i razvoja R&D (research and development). Veoma brzo mogao se steći utisak da se Šveđanima čini da čitav svet od njih očekuje da budu lideri u poljima istraživanja, tehnologije i inovacija uopšte, a da pritom neskandinavski deo čovečanstva nekako i nije baš siguran kakav je zapravo švedski doprinos razvoju nauke. Ako se izuzmu dinamit, Nobel i najčuvenija nagrada na svetu koja nosi njegovo ime, većina ljudi ne zna da iza pojasa za vezivanje u kolima, Skajpa, kugličnih ležajeva ili rajsferšlusa takođe stoje švedski umovi.
Prva velika stanica u upoznavanju mehanizma za razvoj nauke i ulaganja u individualne potencijale je VINNOVA – Švedska agencija za inovacije. Državna agencija osnovana je da bi tim njenih eksperata pažljivo odabirao projekte koji će na duže staze ostvariti najveći efekat na ukupan napredak sa akcentom na održivom razvoju i R&D projektima. Ministarka trgovine, dr Eva Bjorling, kaže da Kraljevina Švedska planski ulaže velika sredstva u razvoj nauke koja je motor privrednog razvoja i izvoza. Samo u 2009. godini, u Švedskoj je za projekte istraživanja u oblasti tehnike, medicine i uopšte inovacija i razvoja u svim oblastima izdvojeno 112 milijardi kruna (12 milijardi evra), što je bilo 3,6 odsto BDP-a. Prošle godine uloženo je skoro 29 milijardi evra, to jest 6,5 odsto BDP-a (poređenja radi, prosek izdvajanja za nauku u Evropskoj uniji iznosi oko dva odsto BDP-a, dok se u Srbiji izdvaja svega 0,3 odsto BDP-a).
DRUŠTVENO KORISNI PROJEKTI: Agencija VINNOVA je neka vrsta sabirnog centra za prijavljene projekte, koji se tu analiziraju da bi se odabrali oni za koje se proceni da bi mogli da budu korisni za društvo. Ako se, na primer, proceni da neko istraživanje u oblasti bezbednosti u saobraćaju može da spasi hiljade života i uštedi više milijardi evra godišnje, onda takav projekat zaslužuje sredstva za istraživanje. VINNOVA sarađuje sa javnim sektorom, ali i sa naučnim ustanovama poput Kraljevskog tehničkog instituta (KTH) ili Karolinska institutom, najznačajnijom zdravstvenom ustanovom u Švedskoj, pa i u Evropi.
„Mi smo mala zemlja, po površini, po populaciji i po BDP-u“, skromno kaže Amina Gril iz agencije VINNOVA. BDP je u „maloj“ Švedskoj u prošloj godini iznosio 36.500 dolara po glavi stanovnika, naspram, recimo, srpskih 6.267 dolara. Priču o „maloj Švedskoj“ koja je gigant u oblasti nauke, skandinavski domaćini rado pričaju dok goste iz inostranstva vode po institutima o kakvima naši naučnici mogu samo da sanjaju. Institut Karolinska, na primer, iz koga je proisteklo pet nobelovaca, danas je dom istraživačima čiji bi rezultati mogli iz korena da promene pojedine grane moderne medicine. Osim kampusa za studente i laboratorija, Karolinska je istovremeno i moderna bolnica, u čije je proširenje švedska vlada uložila dodatnih pet milijardi evra.
USPEŠAN MODEL: Agneta Rihter Dalfors se u Institutu Karolinska bavi istraživanjima u oblasti mikrobiologije tkiva i organskom bioelektronikom. Grupa naučnika koju ona predvodi istražuje mogućnosti za izradu veštačkih nervnih ćelija. Ideja nije nova, i pomaci se polako, ali sigurno vide. Na njenom razvoju dobro se prepoznaje uspešni model za razvoj nauke u Švedskoj: veza između osobina polupropusnih materijala i osobina ljudskog tkiva inspirisala je doktorku Dalfors, ali i istraživače sa Univerziteta u Linšepingu, iz ACREO Printed Electronicsa i agencije VINNOVA. Istraživanja na Karolinskoj spojila su doktorku Dalfors sa inženjerima iz ACREO-a koji se bave štampanjem elektronskih površina poput displeja; VINNOVA je obezbedila novac i na taj način jedna mala kompanija započela je svoj razvoj. Na Institutu Karolinska rezultati istraživanja mogu se testirati u praksi, a Švedska država na duže staze dobija veoma mnogo.
U Švedskoj se sistemski neguje individualni doprinos svakog pojedinca i model ulaganja u mlade i talentovane ljude ima drugačiji oblik nego u mnogim drugim državama. Svaka ideja u Švedskoj pripada njenom tvorcu i iako Karolinska obezbeđuje istraživačima sva potrebna sredstva i direktno ih finansira, rezultati ne pripadaju Institutu, već su intelektualno vlasništvo autora. To da se neki od doktora u govoru prilikom dodele Nobelove nagrade zahvali i Institutu Karolinska i državi Švedskoj, nije obaveza, već stvar dobre volje.
INSTITUT KAROLINSKA: Institut Karolinska je jedna od najprestižnijih zdravstvenih institucija u svetu, osnovana još 1810. godine kao akademija za vojnu hirurgiju. Od tada Švedska nije zvanično ratovala, a Karolinska je postao institut koji je Nobel, kao „svežu krv“ među staromodnim medicinskim fakultetima u zemlji, odabrao za mesto gde će biti odlučivano ko će dobiti nagradu koja nosi njegovo ime u oblastima medicine i fiziologije. „Naš budžet iznosi okruglo 600 miliona evra godišnje, a 83 odsto ide na istraživanja. Mi želimo da stvorimo kreativno okruženje za istraživače“, kaže Harijet Valberg Henrikson, prva žena predsednica ove prestižne ustanove.
Koliko su ozbiljna istraživanja koja se sprovode na ovom institutu pokazuje i rad profesora Paola Makiarinija (Paolo Macchiarini), koji je u julu ove godine objavio da je prvi put u istoriji obavljena uspešna transplantacija veštačke traheje „zasejane“ stem ćelijama pacijenta. Traheja je izrađena od veštačkog tkiva i dva dana je bila u bioreaktoru ispunjenom matičnim ćelijama pacijenta koji boluje od tumora, u tom trenutku dugačkog šest centimetara, koji je ozbiljno blokirao glavni disajni put. Posle samo četiri nedelje oporavak organa bio je potpun, a novi organ uspešno je preuzeo funkcije starog, bez korišćenja imunosupresivnih lekova.
Veljko Jovanović
