Foto: AP Photo/Petr David Josek
U mađarskom programu istaknuto je da je EU dugo bila angažovana na obezbeđivanju evropske perspektive za Zapadni Balkan, „jer zajednica ne može biti potpuna bez pristupanja ovog regiona"
Mađarska je 1. jula preuzela polugodišnje predsedavanje Evropskoj uniji (EU), a ministar spoljnih poslova te zemlje Peter Sijarto najavio ranije da će tokom njihovog predsedavanja biti otvorena nova poglavlja u pristupnim pregovorima sa Srbijom i da će biti održani međuvladini pregovori sa pet kandidata sa Zapadnog Balkana.
Namere Mađarske u vezi sa predsedavanjem EU možda se najbolje vide u sloganu koje je Mađarska plasirala tim povodom – „Učinimo Evropu ponovo velikom” i po tome da su joj među prioritetima tokom predsedavanja proširenje EU na Zapadni Balkan kroz proceduru koja je „zasnovana na zaslugama“.
U mađarskom programu istaknuto je da je EU dugo bila angažovana na obezbeđivanju evropske perspektive za Zapadni Balkan, „jer zajednica ne može biti potpuna bez pristupanja ovog regiona“.
„Bazični interes“ EU je pridruživanje Zapadnog Balkana
Istaknuto je da integracija regiona donosi korist EU u ekonomskom, bezbednosnom i geopolitičkom smislu i da je u „bazičnom interesu“ EU da se region Zapadnog Balkana pridruži EU u „doglednoj budućnosti“.
U skladu s tim Sijarto je ranije rekao da Mađarska, da bi ubrzala širenje EU na Zapadni Balkan, planira da zatvori bar sedam poglavlja u pregovorima s Crnom Gorom, i da planira da otvori prva poglavlja s Albanijom i usvoji pregovarački okvir sa Bosnom i Hercegovinom.
On je istakao daje integracija tih zemalja u EU privredni kao i politički i bezbednosni interes Mađarske.
Energija važan element integracije zapadnog Balkana
Mađarska smatra i da bi tokom njenog predsedavanja EU trebalo insistirati na pitanju energije koja je važan element integracije zapadnog Balkana.
Navedeno je da će posebna pažnja biti posvećena olakšavanju interkonekcije sa energetskim sistemima regiona, promovisanju energetske tranzicije i saradnje, kako bi bio iskorišćen zeleni energetski potencijal.
Bezbednost i zaštita manjina
Budimpešti će, kada je reč o zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, u svetlu trenutne bezbednosne situacije, prioritet biti da obezbedi stabilnost Zapadnog Balkana.
Mađarski program predsedavanja EU istakao je i da je važno da se sveobuhvatne aktivnosti civilnih misija prošire i na zaštitu manjina i kulturnog nasleđa.
Po pitanju telekomunikacija istaknuto je da će biti uloženi napori da se Zapadni Balkan i Gruzija približe roming zoni EU, a u programu se, između ostalog, ukazuje i na značaj integracije Zapadnog Balkana u garantovanju bezbednosti Evrope.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
