U drugom krugu predsedničkih izbora u Slovačkoj, u subotu 17. aprila, neočekivano je pobedio Ivan Gasparovič (63): on je ubedljivo porazio svog nekadašnjeg stranačkog šefa Vladimira Mečijara, iako su prognoze uoči izbora govorile drugačije. Ovi izbori su težak udarac za vladajuću koaliciju Mikulaša Dzurindzea čiji kandidat, sadašnji ministar inostranih poslova Eduard Kukan, kome su uoči izbora davane najveće šanse, nije prošao ni prvi krug.
Još koliko pre mesec dana Gasparoviču niko nije davao velike šanse za pobedu. Kao lider vanparlamentarne stranke, Partije za demokratiju, i bivši podređeni Vladimiru Mečijaru, smatran je mnogo slabijim kandidatom od svojih do sada mnogo istaknutijih rivala. Mađutim, u skladu sa njegovom sopstvenom pošalicom – „ko se poslednji smeje, najglasnije se smeje“, na kraju će se u predsedničkoj palati ipak smejati on.
Njegov izbor za predsednika sa zabrinutošću je primljen i u EU-u i u Slovačkoj, ali je ipak, po opštem mišljenju, izabrano manje od „dva nacionalistička zla“. Gasparovič je bio blizak Mečijarov saradnik i predsednik parlamenta u vreme kada je Mečijar bio premijer 1994–1998. Mečijar i njegova vlada smatraju se glavnim krivcima što Slovačka nije primljena u NATO u prvoj rundi proširenja i što su u to vreme na dve godine prekinuti pregovori sa EU-om. Dok je bio predsednik parlamenta, Gasparovič je podržavao Mečijarovu ekstremnu nacionalnu politiku, koja je trpela kritike iz inostranstva zbog ukidanja prava manjinama i gušenja slobode medija. Tu vladu potresali su skandali i optužbe za korupciju, i ona je dovela zemlju u teško stanje.
BEZ PARTNERA: Mečijar je 1995. uzeo i predsednička ovlašćenja, po završetku mandata bivšeg predsednika Mihaila Kovača i potpuno preuzeo vlast. Predvodio je i proteste protiv EU-a, optužujući je da želi da iskoristi i opljačka Slovačku. Bila je potrebna veoma široka, gotovo nemoguća koalicija između liberala, centrista, bivših komunista i Mađara da bi se Mečijar uklonio sa vlasti 1998. I posle toga njegova stranka, Pokret za demokratsku Slovačku, dobro je prolazila na parlamentarnim izborima, a trenutno je najjača stranka u parlamentu sa trećinom poslaničkih mandata; međutim, Mečijar nije mogao da nađe partnera za formiranje vlade posle parlamentarnih izbora 2002. Ovo mu je drugi put da gubi predsedničke izbore u drugom krugu: prvi put se to dogodilo 1999, kada je poražen od dosadašnjeg predsednika Rudolfa Šustera, a sada je izgubio i od Gasparoviča.
RASTANAK: Gasparovič se sa Mečijarom rastao uoči parlamentarnih izbora 2002, zato što je na izbornoj listi za parlament bio postavljen na mesto sa koga nije mogao da računa da će biti izabran za poslanika. Ubrzo posle razlaza osnovao je svoju stranku, Partiju za demokratiju. U predizbornoj kampanji najveću podršku dobio je od levičarske partije SMER Roberta Fica, velikog kritičara vlade desnog centra Mikulaša Dzurindzea. I pored te podrške, smatra se da je na izborima trijumfovao zahvaljujući biračima koji su više glasali protiv Mečijara nego za njega.
Uoči drugog kruga izbora Mečijar je bio glavni favorit jer ima vrlo disciplinovane birače, za koje može da računa da će izaći u velikom broju. Njega podržavaju uglavnom stariji birači i penzioneri koje su najviše pogodile ekonomske, socijalne i tržišne reforme sadašnje vlade. Pri izvođenju reformi nije se vodilo mnogo računa o željama i potrebama stanovništva, pa, iako su one dovele do prijema u NATO pre dve godine, a u Evropsku uniju za dve nedelje (1. maja), ostale su vrlo nepopularne. Mada su oštri rezovi u privredi pravdani velikim propustima i greškama prethodne Mečijarove vlade, pa je zato slovački put ka EU-u bio tako trnovit, stanovništvo je svoje raspoloženje prema njima pokazalo na ovim izborima. Ni referendum o ulasku u Evropsku uniju nije slavno prošao – jedva nešto više od polovine Slovaka izjasnilo se da to želi.
ZABRINUTOST: I pored zabrinutosti zbog Gasparovičevog izbora, još je rano reći kakav će predsednik on biti. Kada 15. juna bude zvanično stupio na dužnost, Slovačka će već biti članica Evropske unije, tako da povratka na staro više nema. Iako u Slovačkoj predsednik ima samo protokolarna ovlašćenja, smatra se da je njegovim izborom poslata loša poruka Evropi. Iz EU-a su poručili da oni ne mogu da se mešaju u izbor slovačkog naroda. Jedan od glavnih razloga za zabrinutost jeste podrška koju je Gasparovič dobio od nekoliko manjih nacionalističkih stranaka, poznatih po antimađarskoj politici. Iako se javno izvinio za greške počinjene u prošlosti, niko nije uveren da se on radikalno promenio.
Mada je dugo u politici, ovaj bivši federalni tužilac i profesor univerziteta nije mnogo poznat van zemlje. On najavljuje da će braniti slovačke nacionalne interese u NATO-u i EU-u, ali se pouzdano ne zna šta pod tim podrazumeva. Što se unutrašnje slovačke političke scene tiče, sigurno je da će nastojati da uspori dosadašnje reforme i da će biti veliki protivnik aktuelnoj vladi.
