Zbog eskalacaije sukoba Izraela i Hezbolaha građani Libana našli su se u očajnoj situaciji. Oni za „Vreme“ kažu da Izraelci preterano reaguju kada osete da su u opasnosti i da ih Hezbolah koristi kao štit
U Libanu su u ponedeljak u izraelskim vazdušnim napadima na Hezbolah ubijene 492 osobe, saopštile su vlasti te zemlje. To je najsmrtonosniji dan sukoba u toj bliskoistočnoj zemlji u poslednjih nekoliko decenija. Desetine hiljada ljudi sa juga zemlje napustilo je svoje domove. „Vreme“ je razgovaralo sa građanima Libana.
„Biće rata“, kaže za „Vreme“ Melad Sameer Salameh (44) iz Beke, doline udaljene oko 30 kilometara od glavnog grada Bejruta. „To je katastrofa je, ljudi sa juga, čije su kuće bombardovane, koji su izgubili članove porodica, beže na sever ili u naše planine. Mnogi su zabrinuti zbog sledećeg poteza Izraela“, kaže Salameh.
Izraelsko vazduhoplovstvo je u ponedeljak pogodilo oko 1600 ciljeva Hezbolaha u južnom Libanu i dolini Beka, saopštila je izraelska vlada. Najmanje 492 osobe su poginule, uključujući 35 dece, a 1645 je ranjeno, saopštile su libanske vlasti. Desetine hiljada ljudi pobeglo je iz ciljanih područja na jugu Libana.
„Master plan Izraela“
Posle skoro godinu dana rata protiv Hamasa u Palestini, na jugu, Izrael sada prebacuje fokus na Liban, na svoju severnu granicu, gde Hezbolah koji podržava Iran, ispaljuje rakete na Izrael u znak podrške Hamasu, koji takođe podržava Iran. Ranije je 60.000 ljudi evakuisano sa severa Izraela zbog prekograničnih borbi.
„Očekivali smo to“, kaže Sameer Salameh, koji navodi da nije iznenađen vazdušnim napadima: „U Libanu smo svi znali da će doći ovaj dan. Pogledajte šta se dešava u Palestini. Izrael je oduvek imao master plan za ceo region. Mnogi ljudi su umrli u Gazi, a sada žele da završe ono što su tamo počeli. „Ljudi su znali da morati da se bore iz generacije u generaciju. Dakle, ne plašim se smrti“, zaključuje Salmeh.
Vazdušni napadi dolaze samo nekoliko dana nakon eksplozija komunikacionih uređaja širom zemlje, od kojih neke koristi Hezbolah. Najmanje 32 osobe, uključujući dvoje dece, poginule su u tim napadima, a hiljade je povređeno, navodi BBC.
„Hezbolah koristi ljude kao štit”
„Izraelci su kriminalci. Kada osete da su u opasnosti, preterano reaguju“, kaže za „Vreme“ Alfred Makarzil (58), inženjer iz Bejruta, glavnog grada Libana. Ali on je jednako ljut i na izraelsku vladu i na Hezbolah, naoružanu grupu koja je u savezu sa izraelskim najvećim neprijateljem Iranom: „To je katastrofa. Oni koriste ljude kao štit”.
„I jedni i drugi krše Ženevsku konvenciju, a mi, Libanci, zaglavljeni smo u sredini. Zaglavljeni smo u govnima, drže nas kao taoce”, frustrirano preko telefona govori Makarzil. „Devedeset posto ljudi ovde ne želi ovaj rat. Ne želimo rat sa Izraelom! Ne želimo nikakve projektile u zgradama!“, dodaje on.
„U jedno možete biti sigurni: Libanci ne podržavaju Hezbolah“, tvrdi Makarzil. U stvari, inženjer kaže: „Više smo siti njih“. On ukazuje na smrtonosnu eksploziju u luci u Bejrutu u avgustu 2020. U eksploziji je poginulo najmanje 218 ljudi, a ranjeno 7.000, navodi Human Rights Watch. „Oni su odgovorni, a mi ne želimo te ljude (Hezbolah)“, kaže Makarzil.
„Veoma sam ljut na Hezbolah, jer ćemo mi platiti cenu. Mi, koji plaćamo poreze, šaljemo svoju decu u školu, koji verujemo u vladavinu prava, sporazum o prekidu vatre i rezoluciju UN. Zaista je pogrešno kako se ponašaju”, kaže on. „Izraelci imaju mnogo više oružja, mi to znamo. Pa zašto to rade?“
Makarzil se ne plaši da ostane u Bejrutu i kaže: „Nemam ništa sa Hezbolahom“.
Sudije Apelacionog suda u Parizu proglasile su Marin Le Pen krivom za zloupotrebu evropskih fondova, osuđujući je na tri godine zatvora. Ipak, ona potencijalno može da učestvuje na predsedničkim izborima
Evropu će u narednim nedeljama pogoditi novi smrtonosni toplotni talasi, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), navodeći da manje od polovine evropskih zemalja ima nacionalne planove za zaštitu stanovništva od ekstremnih vrućina
Kuba je ponovo pogođena velikim energetskim kolapsom nakon što je danas nestala struja na celom ostrvu. Vlasti istražuju uzrok, dok se zemlja suočava sa ozbiljnom nestašicom goriva i sve većim problemima u elektroenergetskom sistemu.
Najveća ruska naftna rafinerija u Omsku našla se na meti napada dronovima, a prema navodima ukrajinskih vlasti, pogođen je jedan od ključnih energetskih objekata u Rusiji. Omsk je udaljen više od 2.500 kilometara od ukrajinske granice
Vlast i opozicija u Crnoj Gori imaju dogovor o o izmenama Ustava koje će biti korak u ispunjavanju obaveza iz evropske agende te zemlje
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
