Medijsku pažnju kojom je italijanski premijer bio obasut u 2009. godini teško može da dostigne bilo koji političar, sa izuzetkom američkog predsednika Baraka Obame. I na kraju godine Silvio Berluskoni je, ne svojom zaslugom, punio naslovne stranice novina, kada ga je jedan pomahnitali Italijan statuom pogodio u glavu, slomio mu nos i izbio nekoliko zuba. U jednom od saopštenja poslatom iz bolničke postelje poručio je da će raditi „sa još više snage i odlučnosti nego ranije“, kao i da će se „sećati dve stvari koje su obeležile te dane – mržnju nekolicine i ljubav mnogih, mnogih Italijana“. Deo italijanske javnosti pati zbog rana na njegovom plastičnom, hirurški zategnutom licu. Pred Božić Berluskoni se oglasio čestitkom papi u kojoj se zaklinje na „hrišćanske vrednosti“ u radu vlade, šaljući poruku svetu da je okrenuo novi list. Nisu mu svi poverovali – najmanje bivši tužilac za borbu protiv korupcije Antonio di Pjetro. On je takođe poslao čestitku papi u kojoj Berluskonija naziva đavolom.
Protivnici lika i dela premijera Berluskonija (72) cinično primećuju da se njegovo skandalozno ponašanje može objasniti životnom dobi – neko postane mudar, a neko sa trubicom štipka plavuše. Misli se na 18-godišnju starleticu Noemi Leticiju koju je obasipao poklonima za rođendan. La Repubblica je pisala o raskalašnim žurkama u njegovoj vili na Sardiniji, a njegova supruga najavila razvod.
U međuvremenu, lepe žene izabrane su za poslanice u parlamentu, a neke od njih postale su ministarke. Lepotice dolaze iz šou-biznisa: bivša učesnica „Velikog brata“, glumica, zvezda TV sapunice, mis Italije i TV najavljivačica, bivša toples-modelsica (postala ministarka za rodnu ravnopravnost).
Kada je objavljena fotografija u La paisu na kojoj se njegov bivši kolega premijer Češke Mirek Topolanek (dok je još bio na funkciji) i on baškare u vili na Sardiniji u društvu razodevenih dama, Berluskoni je izjavio da nema ništa loše u tome. Češki premijer je priznao verodostojnost fotografije i ubrzo nestao sa političke scene.
Berluskoni se nije mnogo potresao zbog toga, a nije prestao ni da se viđa sa mladim damama. U julu je izbio najgori skandal kada je prostitutka Patricija d’Adario objavila transkript audio-trake sa lascivnim intimnostima između nje i premijera.
Šaljivi Berluskoni je prvog američkog predsednika afričkog porekla Baraka Obamu nazvao „mladim, lepim i preplanulim“. Zbog tog komentara italijanska i svetska javnost nije znala da li da plače ili da se smeje. U istom stilu Berluskoni je i predsednika Srbije Borisa Tadića uporedio sa holivudskim glumcem Džordžom Klunijem. U Srbiji su sa simpatijama prihvatili tu šalu.
Par meseci kasnije (u aprilu) na nekom od samita političkih lidera, televizijske kamere su zabeležile trenutak kada premijer Berluskoni ćaska mobilnim telefonom dok kancelarka Angela Merkel u neverici stoji pored njega i čeka da se razgovor završi ne bi li ga pozdravila. (Kasnije je objasnio da je ubeđivao turskog premijera da prihvati nominaciju Danske za šefa NATO-a). Snimak je emitovan na svim evropskim televizijskim stanicama – Berluskoni gestikulira, odvojio se od ostalih šefova i šeta se pored reke. Recimo da se takvo ponašanje nije dopalo Merkelovoj.
Nešto pre tog događaja Berluskoni se istakao na prijemu kod kraljice Elizabete II povodom samita G20 u Londonu. Prilikom zvanične ceremonije slikanja svetskih lidera sa kraljicom, premijer Italije je glasno dozivao predsednika Obamu. Prozivanje i dozivanje po hodnicima nije baš po protokolu Bakingemske palate, koja je tim povodom izdala saopštenje u kojem se navodi da se kraljica nije uvredila zbog Berluskonijevog ponašanja dodajući da je to bio „lepršav momenat“. „Lepršav“ nije baš pravi prevod za ono što je kraljica napisala, reč lighthearted (laka srca) u engleskom jeziku ima malo složenije značenje. Recimo da se ni kraljici njegovo ponašanje nije dopalo.
Od političkih gafova ostala je zabeležena i sumnja da je pokušao da podmiti talibane da prestanu da napadaju područje u Avganistanu koje kontrolišu Italijani, prema pisanju Times of London. NATO i italijanska vlada demantovali su da je italijanska služba bezbednosti pregovarala s talibanima, a Berluskoni je rekao da su optužbe „potpuno neosnovane“. Posebno poglavlje u Berluskonijevoj karijeri u 2009. godini bila je borba sa mafijom. Iako se italijanska vlada hvata u koštac sa tim problemom i nekoliko mafijaških kumova je već utamničeno, u decembru je osuđeni mafijaški ubica svedočio na sudu da mu je poznato da je Berluskoni devedesetih godina sklopio dogovor sa mafijom nudeći im beneficije u zamenu za političku podršku.
Mnogo toga se obrušilo na Berluskonija 2009. godine, upoređivali su ga sa Cezarom, Musolinijem, Vudijem Alenom, afričkim diktatorima, nazivali su ga „vijagra-premijerom“. Božićni praznici pružiće mu makar malo mira. Može da se pretvara da je „na kampovanju“, kao što je onomad pred kamerama jedne nemačke TV stanice poručio desetinama hiljada ljudi koji su zbog zemljotresa u Italiji ostali bez sigurnog krova nad glavom.
